Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evro koristi nemačkoj privredi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Deceniju nakon što su evro novčanice ušle u opticaj u Nemačkoj, najvećoj evropskoj privredi, pokrenula se rasprava o tome koliko je koristi donela zajednička valuta. Uprkos krizi koja je zonu evra uzdrmala do temelja, a Nemačkoj nametnula dodatne troškove, većina stručnjaka smatra da je Nemačka imala koristi od zajedničke valute. Ima i onih, međutim, koji ukazuju da je osnov uspeha u ekonomskom modelu zasnovanom na izvozu. Kada je reč o izazovima koji čekaju finansijska tržišta Evrope naredne godine, ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble (Wolfgang Scheuble) rekao je da očekuje "iznenađenja", ali ne i berzanski krah.
Da li je Nemačka imala koristi od evra? Većina stručnjaka odlučno odgovara potvrdno.
Prva koja je to učinila je sama kancelarka Angela Merkel. "Nemačka je, kao izvoznik, posebno imala koristi od evra. To važi ne samo za velike kompanije, već i za mala i srednja preduzeća", rekla je Merkelova u poslednjem obraćanju poslanicima.
Podaci i obrazloženja stručnjaka pokazuju da ovo nije samo politička izjava Merkelove u teškom trenutku za zonu evra. Nemačka u celom svetu izvozi proizvode visoke dodate vrednosti - mašine, hemijske proizvode, teretna vozila, putničke automobile. Zona evra je njeno osnovno tržište, a sa osnivanjem zone evra više ne mora da razmišlja o zaštiti od deviznog rizika. "Sa zajedničkom monetarnom unijom nestale su sve neizvesnosti u pogledu deviznog kursa", rekao je zamenik direktora Francusko-nemačkog instituta iz Ludvigsburga (Ludwigsburg) Henrik Utervede (Uterwedde).
Ekonomista jednog od šest velikih instituta za ekonomska istraživanja DIW iz Berlina Ferdinard Fihtner (Fichtner) izneo je podatke koji pokazuju da Nemačka veliki deo izvoza ostvaruje u zemljama koje koriste evro, ili su im valute vezane za evro. Kako je naveo, 40% izvoza namenjeno je zoni evra, dodatnih 20% u EU, gde neke zemlje imaju valute vezane za evro, poput letonskog lata ili danske krune.
Od izvoza u evro zonu zavisi oko tri miliona radnih mesta, a 4,4 miliona ukupno od izvoza u EU, pokazalo je istraživanje instituta Prognos, koje je nedavno objavio nemački dnevnik Handelsblat (Handelsblatt).
Konsultantska kuća Mek Kinzi (McKinsey) nedavno je procenila da je uspostavljanje zajedničke valute podstaklo trgovinu u monetarnoj unii. Prema analizi te firme, dve trćine privrednog rasta tokom prethodne decenije može se pripisati uvođenju evra. Dodatna prednost je činjenica da je u zemljama južnog dela zone evra, koje su bile podložnije inflaciji, inflatorni pritisak smanjen uvođenjem zajedničke kamatne stope koju untvrđuje Evropska centralna banke. Time su dobile bolje uslove zaduživanja, što ih je podstaklo da kupuju nemačku robu.
Background Zonu evra, koja ima 17 članica, zahvatila je ove godine žestoka finansijska kriza. Nakon Grčke, koja je 2010. prva zatražila međunarodnu pomoć, to su učinile i Irska i Portugalija. Neke druge zemlje, pre svega Španija i Italija, bile su prinuđene da se odluče na mere stroge štednje, što je vlade te dve zemlje koštalo mandata. Situaciju dodatno zaoštravaju i rejting agencije koje su najavile da će budno motriti finansije zemalja članica evro zone i da postoji opasnost da se snizi rejting i onim zemljama koje se smatraju najstabilnijim i najpouzdanijim, poput Nemačke. Snižavanje kreditnog rejtinga može da pogorša situaciju u zemljama u krizi, jer im povećava troškove zaduživanja na tržištu. Međutim, slučaj SAD, kojima je rejting snižen ali su cene obveznica ostale niske, pokazuje da se ne mora svaka promena rejtinga odraziti na kamatne stope obveznica.
Francuska i Nemačka se najviše zalažu za jačanje budžetske discipline u zoni evra, kao način da se povrati stabilnost i spreče krize u budućnosti. Na samitu lidera EU u decembru postignut je dogovor o pooštravanju budžetske discipline za zonu evra, dok će se druge zemlje priključivati na dobrovoljnoj bazi. Sporazumom je predviđeno između ostalog da se u ustave zemalja članica unese obaveza ostvarivanja budžetske ravnoteže i da se zemlje koje krše ograničenja po pitanju budžetskog deficita i javnog duga kažnjavaju gotovo automatski.
Nemačka marka jeste bila cenjena valuta za sigurna ulaganja, poput onoga što je danas švajcarski franak. Međutim, u Mek Kinziju ukazuju da je prednost evra što je manje podložan snažnom jačanju na finansijskom tržištu. "Stoga su izvezni proizvodi konkurentniji", oceno je direktor MekKinzija za Nemacku Frank Matern (Mattern).
Ima li života i nakon evra?
Ima i onih, međutim, koji ukazuju da nije sve u evru. Nedavno je na to ukazao i predsednik udruzenja nemačkih izvoznika Anton Birner (Buerner): "Ima li života za Nemačku nakon evra? Da, ima".
U sličnom duhu, mihenski institut Ifo, povezan sa berlinskim insittutom DIW, konstantno dovodi u pitanje značaj evra za nemačku privredu. Stav tog insittuta je da je Nemačka, koja nema propisanu minimalnu zaradu, osetila blagodeti pre svega napora koje je uložila da zauzda rast zarada. Sindikati su godinama prihvatali ograničene zaade da bi očuvali radna mesta i pre svega otklonili opasnost od premeštanja preduzeća u jeftinije zemlje.
Nemačka je 2003. godine, kada su započete reforme pod socijaldemokratskim kancelarom Gerhardom Šrederom (Schroeder), važila za "bolesnika Evrope", sa nezaposlenošću koja je iznosila 9%. Nemačka je podigla starosnu granicu za odlazak u penziju, smanjila naknade za nezaposlenost i socijalne doprinose, čime je ograničila troškove iprestigla svoje susede koji nisu popili tu gorku pilulu.
Budžetska disciplina, koja podrazumeva i smanjenje rashoda, jedna je od glavnih stvari koje traži nemačka kancelarka Angela Merkel u zamenu za podršku rešavanju krize u zemljama koje su podlegle finansijskoj krizi i potrebna im je pomoć. Iako su zemlje evro zone od početka, prema Ugovoru iz Mastrihta, morale da vode računa da im deficit ne premaši 3% bruto domaćeg proizvoda, a javni dug 60%, mnoge zemlje krše te propise jer do sada nije bilo automatskog efikasnog mehanizma kažnjavanja.
Uprkos krizi u zoni evra, koja narušava i poverenje na tržištu, nemački ministar finansija Volfgang Šojble ocenio je daneće biti kraha na finansijskom tržištu u 2012, i da je situaciju moguće kontrolisati. "U EU postoji velika odlučnost članica da situacija ostane stabilna", rekao je u intervjuu za nedeljno izdanje nemačkog Bilda.
"Biće još nekoliko iznenađenja i tubulencija, ali možemo se s njima izboriti. Moj savet je da svi budu smireniji", dodao je on.
On je ocenio da je ubeđen da će investitori povratiti poverenje u zonu evra. "Evropa je jedan od ekonomski najjačih regiona u svetu a investitori žele dobit od uloženog novca", rekao je on.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
