Neizvesnost u evro zoni je postala još veća pošto je agencija Standard end Purs (Standard and Poor's, S&P) upozorila da bi mogla da obori kreditni rejting svim članicama evro zone. Finansijska tržišta su, međutim, uzdržano reagovala na mogućnost smanjenja rejtinga vodećih evropskih privreda, a analitičari tvrde da se "zasluženi" pritisak na monetarnu uniju neće pojedinačno negativno odraziti na zemlje, pa čak i da je ovakvo upozorenje dobrodošlo uoči samita EU koji će se održati 8. i 9. decembra u Briselu.

Upozorenje je zasenilo francuski-nemački dogovor o jačanju discipline u zoni evra. Najava S&P usledila je samo nekoliko sati pošto su predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) i nemačka kancelarka Angela Merkel najavili novi ugovor kojim bi državama evrozone bila uvedena stroga fiskalna disciplina.

Agencija Standard end Purs upozorila je da može smanjiti kreditni rejting svim članicama evro zone pošto se dužnička kriza u Evropi sa periferije preselila na najsnažinije privrede Francuske i Nemačke. Agencija je 15 zemalja članica stavila na sistem praćenja rejtinga radi mogućeg smanjenja rejtinga.

Rejting bi za jedan nivo mogao da bude oboren Austriji, Belgiji, Finskoj, Nemačkoj, Holandiji i Luksemburgu. Kako se navodi u saopštenju, Agencija je za Kipar zadržala negativne izglede za dugoročne rejtinge, a kratkoročni rejting ove zemlje stavila je u sistem nadzora rejtinga.

Standard end Purs je saopštio da je odluka "podstaknuta uverenjem da su se sistemski rizici povećali u evro zoni u proteklim nedeljama do mere da sada vrše pritisak na kreditni status evrozone kao celine". Najveći rizici koji ugrožavaju rejting članica potiču iz pogoršanih uslova kreditiranja širom evro zone, kao i povećanih premija rizika na obveznice čak i zemalja sa prvoklasnim AAA rejtingom, navela je agencija.

Agencija je posredno optužila i evropske zvaničnike jer su "neprekidni nesporazumi među tvorcima ekonomske politike o rešenju za ekonomsku krizu i na duži rok za postizanje ekonomske i fiskalne stabilnosti" takođe izvor rizika za obaranje rejtinga.

Analitičari S&P su ocenili da rizik proizlazi iz činjenice da je veliki broj država i građana u EU prezadužen, kao i da EU preti recesija u 2012. Prema procenama ove rejting agencije, pad BDP treba očekivati u Španiji, Portugaliji i Grčkoj, a na nivou cele evrozone treba očekivati realni rast BDP od tek 0,4%. U isto vreme, verovatnoća da evrozonu pogodi negativan privredni rast iznosi čak 40%, procenio je S&P.

Obrazlažući svoju odluku da baš sada zapreti snižavanjem najviših rejtinga u EU, pred samit 8. i 9. decembra, S&P nije krio da je reč o pritisku da se zvaničnici efikasnije pozabave problemima na tržištu. Agencija je u saopštenju navela da je predstojeći samit "prava prilika da političari prevaziđu svoje nesuglasice i izađu sa kredibilnim rešenjem koje će povratiti poverenje na finansijskom tržištu."

"Ako investitori ne prepoznaju odgovor političara kao održiv, tržišno poverenje bi moglo i dalje da se pogoršava," ocenila je agencija. To znači da bi troškovi refinansiranja za banke i države postali još skuplji, a kreditna aktivnost bi se dodatno usporila.

Agencija predlaže da bi zemlje čije obveznice trpe velike pritiske trebalo ne samo da smanje budžetski deficit, već i da uvedu mere za jačanje izvora i omoguće fleksibilnost na tržištu rada i tržištu usluga. Kako je obrazloženo, reforme koje se zasnivaju samo na merama štednje okrenule bi se same protiv sebe jer bi građani u strahu od otkaza smanjili potrošnju.

S&P će sistem nadzora rejtinga bazirati na tri grupe faktora: politički, spoljni i monetarni. Pod političkim faktorima agencija će obuhvatati sve one događaje u samoj zemlji i celoj evrozoni koji otežavaju napore da se poboljša poverenje na tržištu. Pod spoljnim faktorima agencija podrazumeva sva promene u procesu zaduživanja kako država tako i banaka. I na kraju, u delu monetarnih faktora, S&P će razmatrati odluke ECB da utiče na finansijske potrese na tržištu.

Bez većih potresa na tržištima

Evropske berze su nakon izvesnog pada povratile ravnotežu 6. decembra krajem prepodneva a stope na državne obveznice nisu bile izložene većem pritisku nakon upozorenja S&P da bi mogao da snizi kreditni rejting članica zone evra uključujući Francusku i Nemačku.

"Reakcija investitora je slaba, pošto je, na kraju krajeva, upozorenje Standard end Pursa zasluženo - već duže vreme znamo da zona evra u celini nema više najviši rejting", rekao je ekonomista u banci Kredi agrikol (Credit Agricol) Frederik Dikroze (Ducrozet). Čak i Nemačka koja je dugo vremena smatrana za najsnažniju privredu monetarne unije izgubila je status "sigurne zemlje", pošto se Berlin suočio sa teškoćama 23. novembra pri prodaji svojih obveznicama, podsetio je Dikroze.

Tržišta smatraju upozorenje Standard & Pursa manje štetnim pošto se odnosi na celu zonu evra. "Veća bi šteta bila da je pažnja usmerena na jednu ili dve zemlje - videli smo šta se desilo sa Italijom, Španijom i Grčkom", čija je premija rizika na obeznice skakala sa svakim smanjivanjem rejtinga, kaže Frederik Rozije (Frederic Rozier) iz konsultantske kompanije za finansije Mesart žestion prive (Meesćaert Gestion Privee).

Francuska, jedina zemlja sa trostrukim A kojoj bi, prema S&P, rejting mogao biti snižen za dva podeoka, posebno brine ekonomiste.

Međutim, Damoklov mač koji je američka agencija za kreditni rejting postavila nad evro zonom mogla bi se na kraju pokazati korisnom. Standard & Purs je povećanjem pritiska uoči samita EU, o kome se govori kao o poslednjoj prilici, praktično učinila uslugu vlastima", smatra analitičar u banci Kredi mitijel-CIC (Credit Mutuel-CIC) Fransoa Dian (Francois Duhen). Prema njegovim rečima, "euforija na tržištima proteklih dana" i pad premijer rizika na obveznice mogle bi umanjiti podsticaj vladama tako da je poruka S&P da bi ta euforija mogla brzo da prestane dobrodošla.

Stručnjaci su jednoglasni u tome da će tržišta čekati plan za spasavanje evra koji će biti predstavljen na samitu. Takođe, investitori, navikli na šokantne objave koje proteklih meseci daju tri velike agencije za kreditni rejting, naučili su da im relativizuju značaj.

Pomešane reakcije političara

Šef evrozone Žan-Klod Junker žestoko je 6. decembra reagovao na najavu S&P, osuđujući tu pretnju kao "preteranu i nepravednu". "Mnogo me čudi da je ta vest pala s neba uoči evropskog samita. To ne može biti slučajnost", rekao je on.

Kancelarka Angela Merkel nastojala je da relativizuje tu najavu S&P, rekavši da želi nastavak puta reformi. "Sprovešćemo odluke koje smatramo važnim. To je dug proces", rekla je ona. Međutim, nemački ministar finansija Voflgang Šojble ocenio je da je upozorenje američke agencije "najbolji mogući podsticaj" pre evropskog samita. "Ne mogu zamisliti ništa efikasnije", kazao je on.

Šef francuske diplomatije Alen Žipe istakao je da je francusko-nemački sporazum "odgovor na jedno od glavnih pitanja agencije" i dodao da će sporazumom biti znatno poboljšana budžetska disciplina.

Član Odbora guvernera Evopske centralne banke, Austrijanac Evald Novotni je ocenio da je objava S&P politički motivisan postupak. "Trenutak koji je izabran za objavu i njen uticaj imaju jasan politički kontekst", rekao je Novotni koji je i guverner austrijske Centralne banke.

Guverner Francuske centralne banke Kristijan Nojer smatra da je ta pretnja došla potpuno u pogrešno vreme i da odgovara "više političkim nego ekonomskim kriterijumima".

Izvor: AFP, Beta i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Pariz i Berlin uvode disciplinu u zonu evra
  
• 

  Vesti

  : Merkelova traži stvaranje budžetskog saveza
  
• 

  Vesti

  : Evro zona se okreće MMF-u za pomoć
  
• 

  Vesti

  : Mudiz: niko nema zagarantovan dobar rejting
  
• 

  Vesti

  : Stroži propisi EU za agencije za kreditni rejting
  
• 

  Vesti

  : Snižen kreditni rejting Italije
  
• 

  Vesti

  : Rejting agencije u središtu finansijske krize u Evropi i SAD