Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mastrihtski limit o javnom dugu opasan za Srbiju
|
|
|
|
Objavljeno : 26.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Javni dug Srbije će najverovatnije preći zakonsku granicu od 45% BDP-a jer i ovdašnja privreda deli sudbinu evropske ekonomije koja se bori sa novim talasom krize, upozorio je nedavno Fiskalni savet Srbije. Javni dug na kraju novembra iznosio je 14,4 milijarde evra što je prema nacionalnoj metodologiji 44,8% BDP-a. Ako se računa po metodologiji Mastrihtskih kriterijuma koji predviđaju da učešće javnog duga u BDP ne sme da pređe 60%, javni dug Srbije je nešto niži i iznosi 44,2% BDP. Istina je da je to prilično ispod dozvoljenog limita EU, ali stručnjaci upozoravaju da se kritična granica nakon koje zemlja upada u dužničku krizu razlikuje od zemlje do zemlje. U slučaju Srbije, i aktuelni dug je visok s obzirom na nizak kreditni rejting Srbije i krizu poverenja u državne dugove u Evropi.
Ali, od probijanja dozvoljenog limita za procenat ili dva, daleko je važnije kakvu će ekonomsku politiku vlada Srbije voditi sledeće godine, kao i nova vlada koja će se formirati nakon izbora sledećeg proleća. Takođe, važno je da li će se izaći u susret pritiscima brojnih interesnih grupa koje se zalažu za poreske mere koje smanjuju budžetske prihode i posledično povećavaju javni dug zemlje.
Od 2008. javni dug Srbije beleži značajan rast. Na kraju 2008. iznosio je 25,6 % BDP-a, na kraju 2009. je bio 31,3% BDP, da bi do kraja prošle godine popeo na 41,5%. Podaci Ministarstva finansija od 30. oktobra 2011. pokazuju da je više od 50% javnog duga u evrima, ali skoro 70% duga je sa fiksnom kamatnom stopom.
Spoljni dug Srbije je veći u odnosu na unutrašnji, i iznosi više od osam milijardi evra. Građanima na ime stare devizne štednje država je na kraju oktobra dugovala više od dve milijarde evra, a isto toliko iznose obaveze Srbije prema investitorima koji su kupovali državne zapise. Samo ogranku Svetske banke - Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, Srbija duguje više od 1,4 milijarde evra.
Ključno za usporavanje javnog duga je da se fiskalni deficit u narednim godinama spusti ispod zakonskog nivoa od 4,5% BDP, upozorio je nedavno profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić. To znači da se reforma javnog sektora i sveobuhvatna poreska reforma više ne mogu izbeći.
Fiskalni deficit već tri godine iznosi oko 4,5%, a planirano je da naredne godine bude 4,25% BDP-a.
Drugo, oporavak srpske privrede i vraćanje javnog duga u dozvoljene okvire zavisi i od ekonomske politike koju će voditi vlada sledeće godine. Ako se kreatori ekonomske politike odluče za populističku opciju (niski porezi/visoka javna potrošnja), Srbija bi upala u dužničku krizu, nakon čega bi sledila i recesija, upozorio je Arsić u autorskom tekstu objavljenom u najnovijem broju Kvartalnog monitora.
Predlozi za povećanje javnog duga
Iako se u domaćoj javnosti nisu čuli eksplicitni predlozi da se dozvoljeni limit javnog duga uskladi sa evropskih 60%, bilo je puno inicijativa iz udruženja privrednika, sindikata i stranaka, da se smanje porezi na zarade u cilju stimulisanja privrede, ali da se ne povećavaju PDV ili neki drugi porezi. Posledica takvih zahteva je upravo povećanje fiskalnog deficita, a lančano i javnog duga.
Naime, smanjenjem poreskih stopa smanjuju se budžetski prihodi, a taj minus se neće nadoknaditi povećanim zapošljavanjem jer se to i ranije nije dešavalo kad je vlada preduzimala slične mere.
Iako je Srbija prilično ispod dozvoljenog limita EU o javnom dugu, nema mesta poređenju Srbije sa zemljama čiji dug prekoračuje Mastrihtske kriterijume. Kako je objasnio Arsić, kritična granica nakon koje zemlja upada u dužničku krizu različita je od zemlje do zemlje.
Dok zemlje s visokim kreditnim rejtingom (npr. Japan) imaju javni dug i preko 100% BDP-a, a i dalje se zadužuju na finansijskom tržištu pod povoljnim uslovima, zemlje sa niskim kreditnim rejtingom, kao što je Srbija, često ulaze u dužničku krizu pri nivou javnog duga od 50% BDP-a ili čak i nižem, naveo je Arsić.
Ako bi dug počeo da raste, iz srpskog budžeta bi sve više novca odlazilo za plaćanje glavnice i kamata. Zatim bi bilo samo pitanje trenutka, koji nije egzaktno predvidiv, da investitori koji drže srpske dužničke hartije, procene da je Srbija nesolventna, smatra Arsić.
Investitori bi prestali da kupuju srpske hartije, a budući da tim hartijama Srbija finansira fiskalni deficit i otplatu dospelih dugova, Srbija bi ušla u dužničku krizu.
Švedska i Estonija smanjile javni dug
Nedavna analiza evropskog statističkog zavoda Eurostat pokazala je da je javni dug u prethodne dve godine rastao u većini zemalja EU, izuzev u Estoniji i Švedskoj. U 2010. godini, 14 članica je prijavilo pokazatelj o javnom dugu iznad dozvoljenih 60%. Najveći racio je zabeležila Grčka 144,9%, a na drugom mestu je Italija čiji javni dug iznosi 118% BDP-a. Najniže učešće duga u BDP prijavila je Estonija 6.7%.
Ako se posmatraju promene u odnosu duga i BDP-a, najveći rast zabeležen je kod Irske, čiji je dug skočio za 29,7 procentnih poena. Učešće grčkog javnog duga u BDP poraslo je 15,6 procentnih poenta, dok su Švedska i Estonija smanjile udeo duga za 3,5 i 0,5 procentnih poena.
U grupi zemalja čiji je dug pokrivao do 20% BDP u 2010, nalaze se Estonija, Bugarska i Luksemburg. Rumunija, Češka, Litvanija i Slovenija imaju javni dug manji od 40% BDP . Javni dug Slovačke, Danske, Letonije i Finske iznosi manje od 50% BDP, dok Poljska ima više od 50%, ali i dalje manje od dozvoljenih 60% BDP-a, pokazuje Eurostatova statistika.
U 22 zemlje, više od 90% duga čine hartije od vrednosti. U gotovo svim članicama, najviše se zadužuje centralna vlast, izuzev Estonije u kojoj je učešće lokalnih vlasti u javnom dugu gotovo 50%, dok je dug centralnih vlasti vrlo mali.
Većina duga zemalja članica, ima rok dospeća duži od godinu dana. U strukturi duga Estonije, Bugarske, Poljske i Austrije, kratkoročni dug učestvuje sa manje od 5%. Međutim, u Rumuniji i Portugaliji, dug sa dospećem kraćim od godinu dana, prešao je 24%.
Iako državne garancije ne ulaze u javni dug prema Mastrihtskim pravilima, podaci Eurostata pokazuju da u nekim zemljama ova vrsta indirektnog duga premašuje 10% BDP-a. Garancije manje od 3% BDP imaju Slovačka, Poljska, Litvanija, Bugarska, Rumunija, Austrija i Letonija. Irska je zemlja sa najvećim učešćem državnih garancija u BDP, blizu 75%.
Izvor: EuroActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
