Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Hrvatska delimično spremna za fondove posle pristupanja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Hrvatskoj vladi je potrebna dodatna podrška za jačanje kapaciteta sistema javnih nabavki, za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, navodi se u specijalnom izveštaju Evropskog revizorskog suda "Da li je pomoć EU unapredila kapacitete Hrvatske za upravljanje fondovima posle pristupanja?". U izveštaju predstavljenom 1. februara u Briselu ocenjuje se da je dosadašnja pomoć doprinela jačanju kapaciteta Hrvatske za upravljanje sredstvima iz fondova, ali i da je bila "delimično uspešna" zbog čega u nekoliko oblasti i dalje treba podržavati jačanje kapaciteta i pre i posle pristupanja Hrvatske EU. U izveštaju se navodi da je realizacija projekata često kasnila i da je težište bilo na velikim projektima od nacionalnog značaja, zbog čega nije bilo dovoljno inicijativa na regionalnom i lokalnom nivou. Od 2007. do danas, Hrvatska je iz pretpristupnih fondova EU dobila oko 750 miliona evra.
Sud je utvrdio da su Komisija i hrvatske vlasti pažljivo planirali korišćenje pretpristupne pomoći, kao i da je novac iz pretpristupnih fondova "značajno doprineo napretku Hrvatske u izgradnji kapaciteta za upravljanje fondovima posle pristupanja".
Zemlje kandidati dobijaju pretpristupnu pomoć da bi osnažile administrativne kapacitete za upravljanje znatno većim novcem iz EU fondova kada postanu članica.
Revizija Evropskog revizorskog suda je bazirana na analizama dokumenata koji se odnose na programe i primenu pretpristupne pomoći, reviziji 16 projekata, intervjuima sa zaposlenima u Komisiji, kao i intervjuima sa hrvatskim ministrima, nadležnima u agencijama, regionalnim i lokalnim vlastima koji su bili uključeni u korišćenje novca iz EU fondova.
Revizori su se fokusirali na dve ključne oblasti: da li je Evropska komisija tako planirala pomoć da je Hrvatska zaista imala korist od tog novca, i da li su projekti koje je finansirala EU postigli željene rezultate u smislu jačanja kapaciteta Hrvatske za upravljanje EU fondovima.
U izveštaju se navodi da u većini oblasti pretpristpne pomoći, Komisija nije dovela kapacitet Hrvatske na zadovoljavajući nivo tako da administracija ove buduće članice bude osposobljena da koristi pomoć iz fondova bez prethodne kontrole Komisije.
Realizacija pomoći je takođe kasnila jer projekti nisu bili dovoljno pripremljeni i zbog nedovoljni kapaciteta sistema javnih nabavki.
Hrvatska je ostvarila napredak kroz evropske projekte za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminalna, ali još ima značajniih izazova na ovom polju. U borbi protiv korupcije naročitu pažnju treba posvetiti jačanju kapaciteta za borbu protiv sofisticiranog finansijskog kriminala. Strog nadzor razmera i izvora korupcije treba nastaviti pre pristupanja, kao i nakon pristupanja, prilikom korišćenja fondova EU.
Prioritet treba da bude i jačanje sistema javnih nabavki kroz obuke zaposlenih, i to za pripremu tenderske dokumentacije i upravljanje tenderima i ugovorima za velike javne projekte.
Među preporukama stoji i da treba unaprediti nadzor i evaluaciju projekata finansiranih iz Strukturnog fonda. Iako je u Hrvatskoj akcenat bio na pripremi velikih infrastukturnih projekata na nacionalnom nivou, projektima srednje veličine nije posvećeno dovoljno pažnje, a sistem za razvoj projekata na regionalnom i lokalnom nivou tek treba uspostaviti.
Zbog toga se hrvatskoj vladi preporučuje da se više angažuje na osnaživanju kapaciteta na regionalnom i lokalnom nivou i to tako da sve važne institucije steknu neophodno iskustvo pre neko što Hrvatska postane članica. Takođe, treba razviti mehanizme za stimulisanje zaposlenih da učestvuju u razvoju ideja za projekte.
Trebalo bi takođe pripremiti projekte kako bi Hrvatska bila spremna da koristi postpristupne fondove koji raspolažu daleko većim sredstvima od pretpristupnih. Naročito je važno da za velike projekte tehnička dokumentacija bude potpuna, kao i da se za period nakon pristupanja EU pripreme projekti srednje veličine.
Izveštaj je takođe pokazao da je sektor za ruralni razvoj malo novca iskoristio iz pretpristupnih fondova. U neki projektima planirani rezultati projekta još uvek nisu ostvareni. Zato se Hrvatskoj preporučuje da obezbedi više projekata vezanih za mlekarstvo, sektor energetske efikasnosti, kao i voćarstvo i povrtarstvo.
Evropski sud revizora je Komisiji poručio da bi trebalo da iskoristi pouke iz pretpristupne pomoći Hrvatskoj u pružanju pomoći drugim zemljama. Prema preporukama, Komisija, pre svega, treba da osigura da se u praksi razvije decentralizovano upravljanje pretpristupnim fondovima, a da ne mora prethodno da sprovodi kontrolu. Komisija bi trebalo i da osigura da predlozi projekata za pretpristupnu pomoć budu takvi da mogu da se sprovodu u predviđenom roku.
U odgovorima navedenim u izveštaju Komisija je navela da je saglasna sa preporukama Evropskog revizorskog suda jer su one u skladu sa internom evaluacijom Komsije. Komisija je takođe istakla da se jedan deo preporuka već primenjuje.
U odeljku izveštaja pod naslov "Odgovor Komsije" istaknuto je da je tokom pregovora o pristupanju, Hrvatska pokazala "nedvosmislenu posvećenost" da izgradi sistem javnih nabavki i kapacitete za regionalne i lokalne vlasti. Komisija takođe smatra da je pretpristupna pomoć doprinela uspešnom uspostavljanju administrativnih kapaciteta Hrvatske.
Kao razlog kašnjenja u realizacija projekata Komisija navodi složen proces akreditacije, ali se taj problem "postepeno prevazilazi". Komisija je u svoju odbranu takođe navel, da je iskustvo novih članica pokazalo da su slabosti u pripremi i primeni velikih projekata izazvale većinu kašnjenja u njihovoj realizaciji. Komisija će, kako je navedeno, nastaviti da podržava jačanje kapaciteta sistema javnih nabavki kroz finansijsku podršku i organizovanje seminara.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
