Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Makedonija ima registar pedofila, uskoro i Hrvatska
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Hrvatska bi uskoro trebalo da dobije registar pedofila, ali on neće biti dostupan svima, niti će imena prvostepeno osuđenih za seksualnu zloupotrebu dece biti tu do kraja njihovog života. Srbija nema registar, mada je u aprilu u skupštinu ušao predlog zakona koji predviđa formiranje takve baze. Podaci, međutim, ne bi bili dostupni široj javnosti, ali se ne bi ni brisali. Ipak, apsolutno najdalje u regionu je otišla Makedonija koja je nedavno uspostavila svima dostupnu bazu sa ličnim podacima, adresom, slikom pedofila i kaznom na koju je osuđen. Pedofilija je naklonost seksualnom iskorišćavanju dece. Postoje 3 kategorije pedofila: oni kojima je važan uzrast deteta, drugi kojima to nije važno i treća grupa su homoseksualno nastrojeni.
Pedofilno ponašanje svojstveno je psihički bolesnim ljudima. Pedofil se teško prepoznaje na prvi pogled, a psihijatri ih prepoznaju po tipu fantazij i sklonostima koje pokazuju. U Srbiji se detetom smatraju maloletnici do 14. godine.
Vlada Hrvatske uputila je 19. jula u saborsku proceduru Predlog zakona o pravnim posledicama osude, krivičnoj evidenciji i rehabilitaciji pedofila, kojim će se i u Hrvatskoj uvesti "registar pedofila".
"Registar neće biti javno objavljen, ali će mu pristup imati sve nadležne službe, Državno tužilaštvo, policija, sudovi, kao i sve institucije i tela koja u svom radu dolaze u dodir s decom", rekao je na sednici vlade ministar pravosuđa Orsat Miljenić.
On je objasnio da će se kod zapošaljavanja na poslovima u kojima se dolazi u dodir s decom tražiti potvrda da ta osoba nije u registru. Prema predloženom zakonu u registru će završiti i osuđeni za trgovinu decom.
Kako piše hrvatski Jutarnji list, pedofili u registru neće ostati doživotno, nego će imati pravo na rehabilitaciju. Nakon završetka određenog roka, dvostruko dužeg od onoga koji je propisan za počinioce ostalih krivičnih dela, njihovi će podaci biti trajno izbrisani i smatraće se kao da nikad nisu ni bili osuđivani.
To znači, navodi Jutarnji, da će moći da se zaposle u školi, a ako poslodavac proveri njihov status iz Ministarstva pravosuđa dobiće odgovor: nisu kažnjavani.
Tako će za počinioce kaznenih dela rehabilitacija nastupiti 20 godina od izdržavanja kazne dugotrajnog zatvora, 15 godina nakon odsluženja kazne od deset ili više godina, deset godina od izlaska nakon kazne od tri do deset godina, pet godina nakon zatvora od jedne do tri godine, te nakon tri godine za kaznu do jedne godine zatvora ili uslovnu. Za seksualne zlostavljače dece rokovi su udvostručeni.
"Razmišljali smo i treba li propisati doživotni upis u registar, međutim odlučili smo da ne treba. Na primer, ako neko bude osuđen na šest godina zatvora zbog napada na dete, rehabilitacija mu nastupa tek 20 godina nakon što izađe iz zatvora, dakle za 26 godina. Ako u međuvremenu počini novo delo i bude pravosudno osuđen, rok za rehabilitaciju teče mu ispočetka, od poslednje presude", rekli su za Jutarnji u Ministarstvu pravosuđa.
Problem je, kako navodi listi, što se seksualnim zlostavljačima u Hrvatskoj i dalje izriču niske kazne. Tako će, na primer, osoba koja je bludničila nad detetom, osuđena na 10 meseci zatvora - što nije neuobičajena kazna - šest godina posle biti rehabilitirana i može postati potencijalni usvojitelj.
Situacija u Srbiji
Vlada Srbije usvojila je u aprilu takozvani "Marijin zakon", koji predviđa da će svi izvršioci krivičnih dela silovanja ili pedofilije nakon odsluženja zatvorske kazne biti pod nadzorom policije i društva.
Osuđenima neće biti dozvoljen ni uslovni otpust, već će morati u celosti da odsluže kaznu. Zakon je ušao u skupštinsku proceduru kao Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Za izradu zakona korišćen je tekst "Marijinog zakona" koji je napravio Slobodan Jovanović iz Starih Ledinaca. Njegova osmogodišnja ćerka je pre dve godine silovana i ugušena.
Zakon se odnosi na izvršioce krivičnih dela silovanje, obljuba nad detetom, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa, posredovanje u vršenju prostitucije, iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama i druga.
Zakon predviđa posebne mere za osuđenike posle izdržane kazne zatvora, kao što su obavezno javljanje nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zabranu posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica (vrtići, škole), obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova.
Oni će morati obavezno da obaveštavaju policiju i Upravu o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta, kao i o putovanju u inostranstvo.
Mere će se sprovoditi 20 godina nakon izvršene kazne zatvora, posle čega će svake četiri godine sud koji je doneo prvostepenu presudu po službenoj dužnosti odlučivati o potrebi njihovog daljeg sprovođenja.
Zakon predviđa da okrivljeni neće moći da obavljaju bilo kakvu javnu funkciju i neće moći nikada da se zaposle u bilo kojoj instituciji ili bilo kojoj firmi i ustanovi koja ima kontakt sa decom.
Predlogom zakona je takođe predviđeno formiranje registra koji će sadržati lične podatke, osobena obeležja, DNK profil, podatke o krivičnom delu i kazni. Evidenciju će voditi Ministarstvo pravde, a podaci se trajno čuvaju i ne mogu se izbrisati.
Kako je predviđeno, podaci se mogu dati sudu, policiji, ili uz obrazloženje nekom preduzeću. Državni organi ili druga pravna lica koji rade sa maloletnicima dužna su da provere u registru da li se tu nalazi ime osobe koju žele da zaposle. Podaci nisu javno dostupni i podležu zakonu o tajnosti podataka.
Podataka o broju pedofila u Srbiji nema, a evidentirani su jedino u MUP-u. Na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije dostupni su korisni saveti za roditelje i kontakt adresa ukoliko neko posumnja na seksualnu zloupotrebu dece na internetu.
Krajem 2011. tadašnji državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je za RTS da se tada pred osnovnim sudovima u Srbiji vodilo 48 krivičnih postupaka u oblasti pedofilije, dok se pred višim sudovima za teže oblike krivičnih dela vodio 51 postupak.
Od 2010. godine i izmene kaznene politike u 43 postupka je doneta prvostepena ili negde drugostepena presuda, a sličan je procenat i pred Višim sudovima, rekao je Homen RTS-u. Homen je istakao da sudovi postupaju, ali da je to veliki broj predmeta, jer je, na žalost, pedofilija postala realnost.
Makedonija najdalje otišla
Makedonija je početkom godine dobila javni registar pedofila i osoba koje su seksualno zloupotrebljavale decu. Na sajtu makedonskog Ministarstva za rad i socijalnu politiku nalazi se baza kao i broj telefona na koji se građani mogu javiti u slučaju da posumnjaju da neko seksualno zloupotrebljava decu.
Baza je svima dostupna. Pretraživanje se može vršiti po imenu i prezimenu, ali i mestu. Na primer, klikom na Skoplje, baza izbacuje nekoliko imena sa slikama, ličnim podacima, tačnom adresom, zašta je osuđen i kada se završava kazna izdržavanja.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
