Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Inkluzija u obrazovanju je timski rad
|
|
|
|
Objavljeno : 21.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pet organizacija civilnog društva u naredne tri godine nadgledaće proces inkluzivnog obrazovanja u tridesetak osnovnih škola i predškolskih ustanova u Srbiji, rečeno je 21. juna na predstavljanju projekta o inkluzivnom obrazovanju u Beogradu. Učesnici projekta nameravaju da pripreme izveštaj sa preporukama za unapređenje inkluzivnog obrazovanja. Prema podacima Ministarstva prosvete, 85% dece sa teškoćama u razvoju nije obuhvaćeno bilo kakvim vidom sistematskog obrazovanja. Većinu dece u specijalnim školama, čak 80%, čine romska deca. Osnovnu školu završava oko 75% dece sa sela i manje od 37% romske dece.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. predvideo je povećanje nivoa uključenosti marginalizovanih grupa u obrazovanje, zabranu diskriminacije i drugo. Pod inkluzivnim obrazovanjem ne podrazumeva se, kako se u javnosti često misli, samo obrazovanje dece ometene u razvoju, već obrazovanje sve dece bez obzira na pol, nacionalnu i versku pripadnost i socijalni i ekonomski položaj.
Projekat koji podržava Ambasada Norveške u Beogradu sprovodiće Društvo za razvoj dece i mladih - Otvoreni klub Niš, Centar za interaktivnu pedagogiju Beograd, Inicijativa za inkluziju VelikiMali Pančevo, Nexus-Vranje i Užički centar za prava deteta.
"U prvoj godini projekta pratiće se primena inkluzivnog obrazovanja u školama i vrtićima u Beogradu, Pančevu, Užiču, Nišu i Vranju", najavio je koordinator projekta Saša Stefanović ističući da je Ministarstvo prosvete podržalo projekat i preporučilo školama da sarađuju sa organizacijama koje ga sprovode.
Kako je rekao, cilj projekta je da se uoče problemi sa kojima se susreću škole i vrtići koji imaju inkluzivno obrazovanje što će rezultirati izradom finalnog izveštaja sa preporukama za unapređenje inkluzivnog obrazovanja. Projekat će takođe promovisati primere škola sa kvalitetnim inkluzivnim obrazovanjem i ojačati kapacitete nevladinih organizacija koje se bave ovom tematikom, dodao je Stefanović.
Učesnicima konferencije predstavljeno je iskustvo predškolske ustanove "Dr Sima Milošević" u Zemunu koja važi za dobar primer inkluzivnog obrazovanja i koja će takođe učestvovati u projektu. Direktorka ove ustanove Jasmina Bouali Stanojković navela je da je uvođenjem inkluzivnog obrazovanja ta ustanova prvi put ušla u one delove Zemuna u kojima ima dece iz osetljivih grupa, ali "gde nije lako ući bez njihovog predstavnika".
Na prvom upisu dece iz osetljivih grupa 2010. prijavilo se petnaestoro dece od kojih je najveći broj imao "razvojne disfazije" i "višestruke ometenosti", navela je ona. Višestruko ometeno dete je na primer gluvo slepo dete ili gluvo mentalno retardirano dete. Razvojna disfazija je poremećaj govora i jezika pri čemu je razvijenost govora kod deteta ispod njegovog mentalnog i starosnog uzrasta.
Kako je rekla, jedan deo roditelja je prilikom prijave dece za upis imao urednu zdravstvenu dokumentaciju dok je bilo i onih koji su tvrdili da dete ima neki poremećaj bez lekarskog nalaza.
"Na osnovu dokumentacije pozivali smo roditelje da dođu na razgovor sa stručnim timom kako bismo odredili najpogodniji objekat za dete, tačnu satnicu dolazaka i vaspitača koji je zadužen za dete", kazala je Bouali Stanojković.
Prema njenim rečima, za tu ustanovu je bio problem što se pojavljuju deca sa smetnjama u razvoju za koje osoblje pre nije čulo.
Na konferenciji je najavljeno da će u odabranim školama biti anketirani nastavnici i vaspitači uključeni u inkluzivno obrazovanje, marginalizovana deca i njihovi roditelji, kao i roditelji dece iz većinske populacije.
Prema preliminarnim procenama ovim projektom će biti obuhvaćeno oko 1.500 dece iz osetljivih grupa, navela je Vesna Zlatarović iz Centra za interaktivnu pedagogiju.
Učesnici konferencije naglasili su da je do pre nekoliko godina u Srbiji veliki broj dece bio isključen iz obrazovanja i da su sve zakonske prepreke za uključivanje dece u obrazovni sistem uklonjene pre tri godine. "Često se čuje da nismo spremni i da nema uslova za inkluzivno obrazovanje. Ali toga neće ni biti dogod ne uključimo decu jer ćemo samo tako videti šta je potrebno u učionici ili radu da bi dece bila srećna", ocenila je Valentina Zavišić iz pančevačke Inicijative za inkluziju VelikiMali.
Kako je rekla, za inkluziju nema univerzalnog modela što znači da za svaku lokalnu samoupravu treba tražiti specifična rešenja. "Za inkluzivno obrazovanje je potreban timski rad jer dete koje je u kolicima ili ne čuje nije pitanje samo za nastavnika koji sa njim radi", rekla je Zavišićeva i dodala da je školama neophodna podrška lokalnih samouprava.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
