Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 MMF odobrio aranžman BiH od 405 miliona evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je 26. septembra dvogodišnji stend-baj aranžman Bosni i Hercegovini u ukupnoj vrednosti od 405,3 miliona evra. Bosanske vlasti su se obavezale na dalju štednju, reformu penzijskog sistema i smanjenje subvencija kako bi se oslobodio novac potreban za ulaganje u infrastrukturu. Za ovu godinu MMF prognozira stagnaciju privrede BiH, odnosno nulti privredni rast, a za sledeću godinu rast od skromnih 1% BDP-a. Aranžman je bio preduslov za dobijanje pomoći Evropske komisije i Svetske banke koja je ranije BiH obećala 100 miliona dolara.
Vlasti u Sarajevu mogu odmah da povuku do 60,8 miliona evra iz Fonda, navodi se u saopštenju MMF-a. Ostatak će im biti stavljen na raspolaganje kako budu sprovodili reforme koje je Bosna obećala da će sprovesti da bi zauzvrat dobila pomoć.
U saopštenju se navodi da se bosanska centralna vlada obavezala da "stvori okruženje povoljno za trajni ekonomski oporavak". Program reformi Bosne i Hercegovine ima za cilj da "očuva održivost javnih finansija na srednji rok", ojača "kapacitet otpornosti finansijskog sektora', "stvori povoljan okvir za razvoj privatnog sektora", ali iznad svega da "poboljša političku koordinaciju na nacionalnom nivou", navodi se u saopštenju MMF-a.
Dve trećine kredita dobiće Federacija BiH, a jednu trećinu Republika Srpska. Predstavnik MMF-a u BiH, Milan Cuc kazao je za Dnevni avaz da se od novog stend baj aranžmana očekuje da ojača makroekonomsku stabilnost BiH kroz finansijsku pomoć i odgovorne politike.
Fond je sa predstavnicima BiH razmotrio srednoročnu ekonomsku politiku. Nemat Šafik (Nemat Shafik) zamenik izvršnog direktora MMF-a kazao je da poslednjih meseci ekonomksi oporavak BiH usporava zbog čega je ekonomski program oporavka "dobrodošao i dolazi tačno na vreme".
“Bolja koordinacija politike i saradnja su ključne za oporavak ekonomije. Zato jevažno dalje jačanje Fiskalnog saveta kako bi postao najvažnije telo za upravljanje fiskalnom politikom.
MMF na srednji rok predlaže da se fiskalne pozicije države mogu poboljšati smanjenjem fonda plata, izmenama u penzijskom sitemu i reformama sistema subvencija i transfera iz budžeta.
Eventualni višak novca koji bi se time oslobodio mogao bi da se iskoristi za preko potrebna infrastrukturna ulaganja, koja bi zajedno sa poboljšanjem poslovnog okruženja ojačala privatni sektor i pogurala privredni rast.
MMF je u saopštenju takođe ocenio da je finansijski sektor BiH preživeo oluju, ali je ipak neophodna bolja saradnja centralne banke i agencija koje nadziru bankarski sektor. Ova međunarodna institucija je naročito zabrinuta zbog nivoa problematičnih kredita zbog čega savetuje bolju saradnju u nadziranju kvaliteta kredita.
U prethodnom periodu rast BiH bio je zasnovan na domaćoj tražnji i kreditnom bumu koji je finansiran linijama iz inostranstva. Ranjivost ekonomije došla je do izražaja tokom krize 2009. kada su presušili izvori kapitala. Međutim, dalji pad je sprečen uz finansijsku podršku MMF-a i mere štednje.
Nakon recesije 2009. usledio je umeren rast u 2010-2011. Ipak, zamajac u izvozno orjentisanim granama nije se preneo na celu ekonomiju. Domaća tražnja je pala zbog zamrzavanja, nezaposlenosti i spore kreditne aktivnosti.
Kako procenjuej MMF, ekonomska aktivnost usporava u ovoj godini zbog manje tražnje za bosanskim proizvodima. Vlasti nastavljaju da štede, ali se struktura rashoda budžeta nije popravila. Bankarski sistem je ostao relativno stabilan.
BiH je članica MMF-a od 1992. godine.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
