Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Turska i Srbija: korektni odnosi, nedovoljna ekonomska saradnja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.02.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Trgovinska razmena Srbije i Turske beleži stalni rast od početka primene sporazuma o slobodnoj trgovini 2010. i u prošloj godini je dostigla rekordnih 616 miliona dolara, od čega je srpski izvoz bio 187 miliona dolara. Prostora za proširenje privredne saradnje ima, ocenjuju u Privrednoj komori Srbije, ali za sada ulaganja Turske u srpsku privredu znatno zaostaju u odnosu na turska ulaganja u Bugarsku ili Rumuniju. Na političkom planu odnosi su korektni uz, kako ocenjuju stručnjaci, "prećutno prihvatanje da se kreću paralelnim kolosecima".
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić 4. februara je počeo dvodnevnu posetu Turskoj u okviru koje u Turskoj boravi i delegacija srpskih privrednika. Nikolić se sastaje sa turskim redsednikom Abdulahom Gulom, a razgovaraće i sa predsednikom skupštine Džemilom Čičekom.
Profesor na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta u Beogradu Darko Tanasković ocenio je da su odnosi Srbije i Turske stabilizovani i korektni, i da učestali susreti zvaničnika dve zemlje ne ukazuju na promene u tim odnosima.
"Odnosi Srbije i Turske su ukupno uzevši stabilizovani i korektni, ali uz prećutno prihvatanje da se, sticajem okolnosti, kreću paralelnim kolosecima. Pitanje održivosti tog dvostrukog koloseka u bilateralnim odnosima stalno lebdi u vazduhu", rekao je Tanasković agenciji Beta.
Tanasković je rekao da bi se moglo očekivati realistično konsolidovanje odnosa Srbije i Turske na osnovama stvarnog uzajamnog uvažavanja interesa dve države, a da Srbija mora racionalno da nastoji da ostvaruje što sadržajnije i konstruktivnije odnose sa Turskom.
Prema njegovim rečima, s jedne strane Srbija i Turska dele obostrani stvarni interes za zajedničkim radom na unapređivanju bilateralne i regionalne saradnje, posebno u privrednoj i komunikacijskoj sferi. S druge strane, prema oceni Tanaskovića, Turska "neoosmanistički" selektivno podržava muslimanske zajednice na Balkanu, jer su one uporište njenog regionalnog pozicioniranja.
Veliki potencijal privredne saradnje Srbije i Turske
Kako je najavljeno, u okviru Nikolićeve posete Turskoj će 5. februara biti održan i Poslovni savet srpskih i turskih privrednika u Istanbulu na kojem će se razgovarati o jačanju ekonomskih odnosa i saradnji preduzeća iz dve zemlje.
Srbije je u 2012. godini zabeležila rekordno visok nivo izvoza u Tursku od 187 miliona dolara i ima mogućnosti za jačanje privrednih odnosa sa tom zemljom, kazali su agenciji Beta u Privrednoj komori Srbije. Prema podacima PKS, trgovinska razmena Srbije i Turske beleži stalni rast od početka primene sporazuma o slobodnoj trgovini 2010. i u prošloj godini je dostigla rekordnih 616 miliona dolara.
Značajan podsticaj razvoju ekonomske saradnje Srbije i Turske predstavljaju i infrastukturni projekti, a prema najavama iz Vlade Srbije turska Eksim banka planira da u 2013. u infrastrukturne i druge projekte u Srbiji plasira 300 miliona dolara.
Kako su ocenili u PKS, Srbija i Turska zajedno mogu da ostvare mnogo bolje poslovne rezultate, pre svega u nastupu na trećim tržištima, a veliki prostor za dalje proširenje saradnje leži u korišćenju potencijala malih i srednjih preduzeća.
Ističe se da se u kontaktima sa turskim privrednicima uočava da su sve više zainteresovani za strateško partnerstvo ili ulaganje u srpsku tekstilnu industriju, infrastrukturne i građevinske projekte, energetiku, poljoprivrednu i prehrambenu industriju i izgradnju turističko-ugostiteljskih objekata uz magistralne puteve.
PKS je navela da se razmatra i razvoj saradnje po principu zajedničkih preduzeća u uzgoju i plasmana žive stoke i upravljanja vodnim resursima.
Raste i interesovanje za mogućnosti trilateralne saradnje, pošto je preferencijalni status Srbije u trgovini sa Ruskom Federacijom i vrlo privlačan za potencijalne investitore iz Turske u proizvodnom sektoru, radi plasmana gotove robe u te zemlje.
Važan signal za dolazak turskih investitora jeste i zainteresovanost nekoliko turskih banaka, među kojima je i Garant banka, da otvore filijale u Srbiji.
Konkretan korak učinila je po vrednosti imovine šesta banka u Turskoj Halk banka (Halkbank), pošto je skopljanska Halkbanka otvorila u decembra 2012. godine filijalu u Beogradu, u nameri da uspostavi i unapredi poslovnu saradnju između Turske, Makedonije i Srbije.
Turski avioprevoznik Pegazus erlajns (Pegasus Airlines), koji posluje po niskotarifnom sistemu, otvorio je 1. februara 2013. godine redovnu avionsku liniju Beograd-Istanbul (sa aerodroma Sabiha Gekčen u azijskom delu grada).
Među najvećim izvoznicima srpskih proizvoda u Tursku prošle godine bili su Naftna industrija Srbije (NIS), Petrohemija Pančevo, Tigar gume, Kuper tajer iz Kruševca, RTB invest iz Bora, fabrika kartona Umka, Cezar iz Beograda, Reukema metali, Železara Smederevo i Sirmijum stil.
U prošloj godini Srbija je u Tursku najviše izvozila tešska ulja za podmazivanje, koja su sa vrednošću od 43 miliona dolara činila, skoro četvrtinu srpskog izoza na tursko tržište, dok je Srbija iz Turske najviše uvozila tekstil, vozila, povrće i voće, eletrične aparate i odeću.
PKS je navela da su ukupna ulaganja Turske u srpsku privredu do sada iznosila oko 95 miliona evra, što je, kako su ocenili, daleko ispod mogućnosti turske privrede, pošto su na primer ulaganja iz Turske u Rumuniju dostigla 9,5 milijardi dolara, a u Bugarsku 4,5 milijardi.
Kao primeri turskih investicija u Srbiju navodi se dolazak turske firme koja izrađuje odeću od džinsa Jeanci, iz Istanbula u Leskovac.
Predstavnici turske porodične kompanije Boral aluminium, agencije SIEPA i opštine Doljevac potpisali su januara 2012. memorandum o izgradnji fabrike za proizvodnju aluminijumskih profila, vrata i kamionskih prikolica, a turska privredna grupa Albajrak izrazila je spremnost za razgovore o kupovini Fapa.
Procenjuje se da u Srbiji ima između 20 i 25 firmi iz Turske, a najvećim delom su locirane u Beogradu, Nišu i Novom Pazaru. Turske firme u Srbiji posluju u oblasti tekstilne, farmaceutske i građevinske industrije i veleprodaje.
Kao primer srpske investicije u Tursku, PKS je navela i da Bomeks holding (Bomex) iz Beograda, preko ćerke firme iz Makedonije kupio u Turskoj fabriku za proizvodnju magnezitnog kaustika, a tokom 2008. i 2009. godine uložio više od 10 miliona evra u izgradnju fabrike i istraživanje rudnih rezervi.
Turska je donirala 10 miliona evra za 32 miliona evra vredan projekat osposobljavanja vojnog aerodroma u Kraljevu za obavljanje međunarodnog putničkog saobraćaja.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
