Pobeda nezavisnog kandidata na predsedničkim izborima u Austriji otklonila je bojazan da će ta zemlja skrenuti udesno i napraviti zaokret u odnosu na svoje dosadašnje proevropske stavove. Iako su evropski lideri odahnuli na vest o rezultatima izbora u Austriji, mala razlika između dva kandidata u broju osvojenih glasova potvrdila je da evroskeptične političke struje sve više jačaju. Evropske stranke ekstremene desnice zato u ishodu austrijskih izbora vide nagoveštaj budućih uspeha, iako nikako ne uspevaju, pa ni u ovom slučaju, da posle uspeha u prvom krugu pobede u drugom krugu izbora.

Nezavisni kandidat na predsedničkim izborima u Austriji i bivši lider Stranke zelenih Aleksander Van der Belen odneo je u drugom krugu izbora tesnu pobedu nad Norbertom Hoferom, kandidatom Slobodarske partije Austrije (FPO). Van der Belen je osvojio 50,3% glasova, a Hofer 49,7% glasova. Hofer je osvojio samo oko 31.000 glasova manje od svog rivala.

Na pobedu Van der Belena, osvedočenog evropejca, odahnula je većina lidera Evropske unije."Osećamo olakšanje posle saznanja da su građani Austrije odbacili populizam i ekstremizam i smatramo da cela Evropa iz toga može izvući pouku", napisao je na Tviteru francuski premijer Manuel Vals.

Međutim, rezultat izbora su zbog male razlike u broju glasova pozdravile i stranke ektremne desnice u Evropi.

"Svakako, ovaj istorijski rezultat najavljuje buduće uspehe za većinu patriotskih pokreta, i u Austriji i drugde", saopštila je francuska stranka ekstremne desnice Nacionalni front (FN). Nacionalni front u događajima u Austriji vidi prethodnicu onoga što očekuje da se desi na predsedničkim izborima u Francuskoj 2017. a to je, kako predviđaju i istraživanja javnog mnjenja, poraz socijalista.

Mateo Salvini, lider italijanske Severne lige, partnera FPO i FN u Evropskom parlamentu, pozdravio je "dah slobode" koji se oseća u Evropi, dok je vođa holandske Stranke slobode (PVV) Gert Vilders na svom Tviter nalogu napisao: "Bravo Hoferu! Bravo Štrahe (lider FPO)! Bravo za FPO!"

Francuski istoričar Nikiola Lebur međutim smatra da su reagovanja evropskih saveznica FPO čist primer autosugestije. "U politici se računa samo pobeda: poraz je poraz", istakao je on.

Hofer koji je u prvom krugu izbora krajem aprila imao 14 procentnih poena više od Van der Belena, nije uspeo da prevaziđe poslednju prepreku, odnosno da pobedi u drugom krugu. To se može objasniti većim odzivom birača i glasovima pristalica tradicionalnih velikih stranaka, koje nisu imale svog kandidata, a koji su otišli Van der Belenu.

Slično se desilo i na regionalnim izborima u Francuskoj u decembru 2015. kada je Nacionalni front u prvom krugu u dva regiona odneo ubedljivu pobedu da bi izgubio u drugom krugu.

Za mnoge birače, glas za Van der Belena bio je "manje zlo", pošto su za njega glasali kako bi sprečili pobedu ekstremnog desničara, ali i dalje tvrde da je izbor između ta dva kandidata jednak "izboru između kuge i kolere", navodi Frans pres.

Novi predsednik za otvoreno društvo

Van der Belen, nasuprot svom protivkandidatu, zastupa ideju o otvorenom i multikulturalnom društvu, što se posebno odnosi na njegov stav prema migrantima, s obzirom na to da za sebe kaže da je "izbegličko dete".

"Možemo biti različiti, a ipak imati poštovanja jedni prema drugima", poručio je Van der Belen u svom prvom obraćanju posle proglašenja konačne pobede, prenela je agencija Frans pres.

Sin ruskog aristokrate i Estonke, koji su napustili Rusiju bežeći od Oktobarske revolucije 1917. godine, Van der Belen je odrastao u Austriji i Italiji, u pograničnoj pokrajini Tirol, gde su kasnije rasla i njegova dva sina i gde se otisnuo u političke vode.

Bio je poslanik Socijaldemokratske partije više od 20 godina, do 2012, a paralelno je vodio i Stranku zelenih do 2008. godine.

Tokom predizborne kampanje, Van der Belen je nastojao da privuče sto veci broj umerenih birača, a protivnička Slobodarska partija Austrije predstavljala ga je kao "levičara sa buržoaskim navikama", napadajući stav njegove nekadašnje stranke prema migrantima.

Stranka zelenih uvek se zalagala za otvoreno i multikulturalno društvo, a migrantsko pitanje je postalo izuzetno važno i osetljivo, jer je Austrija prošle godine primila 90.000 azilanata, što čini gotovo 1% njene ukupne populacije od 8,5 miliona stanovnika.

Van der Belen je u prvom krugu predsedničkih izbora 24. aprila osvojio 21,3% glasova, ostavši daleko iza Hofera.

Izvor: Beta, AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Politički triler u Austriji
  
• 

  Vesti

  : Austrijske socijaldemokrate na prekretnici
  
• 

  Vesti

  : Austrijski zakon o azilu na udaru kritika
  
• 

  Vesti

  : Uspeh ekstremne desnice na predsedničkim izborima u Austriji
  
• 

  Vesti

  : Migranti doneli uspeh populistima u Evropi