Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Austrijski zakon o azilu na udaru kritika
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.04.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Austrijski zakon kojim se drastično ograničava pravo na azil, našao se na udaru kritika, uz upozorenje da bi praktično mogao da uskrati pravo na azil ljudima koji beže od rata, posebno ako padne "u pogrešne ruke" imajući u vidu jačanje ekstremne desnice u toj zemlji. Zakon, jedan od najstrožih u Evropi, predviđa da azil prvi put može nekome biti odobren na najviše tri godine i da se migranti, u slučaju povećanog priliva, mogu zaustaviti na granici bez mogućnosti da podnesu zahtev za azil.
Visoki komesarijat UN za izbeglice je odmah osudio zakon i ocenio da tražioci azila, čak i oni koji beže od rata, neće moći da koriste pravo na azil u Austriji, ako se proglasi "vanredno stanje" po tom pitanju, odnosno proceni da je državni sistem preopterećen.
Generalni sekretar UN Ban Kimun izrazio je 28. aprila u Beču zabrinutost zbog pooštravanja politika u EU prema izbeglicama i migrantima. U govoru u parlamentu Austrije, Ban Kimun je upozorio da su takve politike suprotne "obavezama države" koje proističu iz međunarodnog, humanitarnog i evropskog prava". On je upozorio i na porast ksenofobije u Austriji i drugim evropskim zemljama.
Ban Kimun koji je i sam, kao šestogodišnji dečak, bio izbeglica tokom Korejskog rata, podsetio je da je bio "impresioniran" kada je Austrija prošle jeseni prihvatila veliki broj izbeglica i izrazio nadu da će austrijske vlasti nastaviti da doprinose poboljšanju saradnje u rešavanju izbegličke krize u EU.
Austrijski parlament je usvojio 27. aprila sa 98 glasova i 67 protiv zakon kojim se ograničava pravo na azil. Donošenje tog zakona inicirala je koalicija okupljena oko socijaldemokratskog kancelara Vernera Fajmana i konzervativnog vicekancelara Rajnholda Miterlenera.
Vladajuća koalicija je u jeku izbegličke krize tokom leta i jeseni 2015. bila hvaljena zbog svoje otvorene politike prema prijemu azilanata da bi zatim, suočena sa rastom popularnosti ekstremne desnice, pooštirla svoju politiku.
Opozicione stranke, ekološka stranka Zeleni i liberalni Neos, kao i četiri socijaldemokratska poslanika glasali su protiv usvajanja zakona. Njihov stav je da se time onemogućava dobijanje azila, dok je ekstremna desnica glasala protiv predloga uz obrazloženje da nije dovoljno strog.
Novi zakon predviđa da se, ako se proceni da je sistem za prihvat prepoterećem, svi tražioci azila, uključujući Sirijce i Iračane, zadržavaju na granici, osim ako ne dokažu da su izloženi progonu u zemlji iz koje dolaze, na primer Italiji.
Suočena sa pritiscima u svojim redovima, vlada je odlučila da ograniči primenu ove sporne odredbe na najviše dve godine.
Zakon predviđa i da se nekoj osobi azil može prvi put odobriti na najviše tri godine. Takva mera je već na snazi i u nekim drugim evropskim zemljama poput Nemačke.
Takođe, ograničava se i pravo na spajanje porodice u slučaju osobe koja uživa supsidijarnu zaštitu, koja se uglavnom dodeljuje Avganistancima.
"Ne možemo da primimo svu muku ovog sveta", rekao je novi ministar unutrašnjih poslova Austrije Volfgang Sobotka i dodao da Beč "to ne radi jer to voli", već zato što druge zemlje ne obavljaju svoj deo posla kada je reč o kontroli migranata.
Austrija je u 2015. godini prihvatila 90.000 izbeglica, što je više od 1% njene populacije. Jedino je Švedska u EU primila više izbeglica u odnosu na broj stanovnika.
Beč je ranije saopštio će u ovoj godini primiti ukupno 37.500 tražilaca azila i naveo da su austrijski kapaciteti za integraciju prezasićeni. U Austriji je od početka godine registrovano 18.000 zahteva za azil.
Opasno oruđe u pogrešnim rukama
Uspeh kandidata Slobodarske partije Austrije Norberta Hofera na nedavnim predsedničkim izborima izazvao je pravi potres u Austriji. On je u prvom krugu izbora 24. aprila osvojio 35% glasova i ušao u drugi krug, dok su kandidati dve vladajuće partije ispali iz igre.
U takvim okolnostima mogućnost uvođenja "vanrednog stanja" u oblasti migracija je "opasno oruđe" koje može pasti jednog dana "u pogrešne ruke", upozorila je mala liberalna partija Neos.
Lider Zelenih Eva Glavišnig ocenila je da se novim zakonom "de fakto ukida pravo na azil", dok je katolička Biskupska konferencija osudila "neprihvatljivo ugrožavanje osnovnog prava kao što je pravo na azil".
Austrija je ponovila 27. aprila da je spremna da uvede kontrole krajem maja na granici sa Italijom zbog mogućnosti priliva migranata preko te zemlje. Austrijske vlasti planiraju da zatvore prelaz Bremer u Alpima, preko koga ide glavni putni pravac koji povezuje jug i sever Evrope.
Šef italijanske diplomatije Paolo Đentiloni ocenio je da je takva mera neopravdana i nezakonita. UNHCR je saopšto da je oko 26.000 migranata došlo u Italiju od početka godine.
Italijanski premijer Mateo Renci je rekao da je posutpak Austirje "suprotan evorpskim propisima, kao i protivan istoriji, logici i budućnosti".
Beč je najavio 26. aprila da će izdvojiti 1,3 milijardi erva za vojsku i 1,1 milijardu za policiju, pre svega za potrebe zaštite granice. Vlasti su obećale i dodatnih 500 miliona evra za integraciju azilanata.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
