Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Tajnim pregovorima do obnavljanja odnosa Rusije i Turske
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.08.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, dogovorili su se 9. avgusta da obnove odnose dve zemlje koji su narušeni nakon što je turska vojska prošle jeseni oborila ruski vojni avion u blizini Sirije. U skladu s dogovorom, ponovo će biti pokrenut projekat izgradnje gasovoda Turski tok, odnosno izgradnja njegovog dela do turske teritorije, dok će se u obnavljanju trgovinskih odnosa ići postepeno. Obnavljanju odnosa su, prema pisanju turske štampe, prethodili tajni pregovori u Taškentu a približavanju dve zemlje doprineli su jedan turski biznismen i predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev.
Putin i Erdogan nisu na konferenciji za novinare posle sastanka u Sankt Peterburgu u prvi plan isticali pitanja oko kojih se ne slažu, poput rata u Siriji, već su se usredsredili na obnavljanje ekonomskih odnosa posle devetomesečne krize.
"Prošli smo kroz vrlo težak period u odnosima i želeli bismo da ga prevaziđemo i osećamo da to žele i naši prijatelji", rekao je Putin i istakao da se dve zemlje u obnavljanju odnosa nisu rukovodile isključivo pragmatičnim razlozima već i "interesima dva naroda".
On je, međutim, rekao da će biti potrebno dosta napora kako bi se oživela ekonomska i trgovinska saradnja.
Poseta Rusiji je prva Erdoganova poseta inostranstvu posle neuspelog puča 15. jula. Pre pola godine Rusija je odlučila da prihvati Erdoganove izraze "žaljenja" zbog obaranja aviona kao izvinjenje.
Erdogan je, s druge strane, bio zadovoljan reakcijom Rusije na neuspeli puč u Turskoj: Putin mu je među prvima telefonirao kako bi osudio puč i nije imao, za razliku od evropskih lidera, moralne primedbe zbog represivnih mera koje su usledile.
Odnosi EU i SAD sa Turskom su se pogoršali posle puča. Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu ponovo je 10. avgusta kritikovao EU, optuživši je da je podstakla antiveropska osećanja u Turskoj time što pokazala "nakolnost" prema odgovornima za puč.
Turska traži od SAD da joj zbog umešanosti u puč izruče propovednika Fetulaha Gilena koji živi u egzilu u toj zemlji. Portparolka Stejt deparmtneta Elizabet Trudo je 9. avgusta odbacila "teorije zavere i nesvrsishodnu zapaljivu retoriku" Ankare.
Putin je ponovio 9. avgusta da je Rusija "kategorički protiv bilo kakvih pokušaja da se postupa suprotno ustavu".
Erdogan, koji je ranije najavio da je došao u Rusiju kako bi sa ruskim kolegom "krenuo od nule", srdačno je zahvalio svom "prijatelju" Putinu.
U trgovini postepeno
Putin je na sastanku sa turskim privrednicima, međutim, insistirao na postepenom obnavljanju trgovinskih odnosa.
Na sastanku u Sankt Peterburgu 9. avgusta nije potpisan nijedan konkretan sporazum, a ruske sankcije na neke vrste voća i povrća iz Turske ostaju na snazi, mada su ruski zvaničnici ukazali na mogućnost da te sankcije budu ukinute do kraja godine.
Ruski ministar ekonomije Aleksej Uljukajev ocenio je da će za obnavljanje trgovinske razmene biti potrebne i do dve godine.
Turski tok ponovo kreće
Nakon ukidanja ruskih sankcija u domenu turizma, Moskva i Ankara su se dogovorile i da ponovo pokrenu projekat izgradnje gasovoda Turski tok koji će dopremati ruski gas u Tursku i dalje u EU, ako Brisel bude dao garancije za taj projekat.
Taj projekat je bio zamrznut po izbijanju krize u odnosima Moskve i Ankare.
Erdogan je rekao posle sastanka sa Putinom da će Turski tok biti "realizovan što pre", dok je ruski predsednik rekao da bi "vrlo brzo" mogla da počne izgradnja dela toga gasovoda do turskog tržišta.
Putin je, međutim, dodao da će za izgradnju produžetka gasovoda do EU, biti potrebne garancije Brisela.
"Drugi deo kojim se gasovod produžava do Evrope, zavisi od treće strane... Moraćemo da radimo na tim pitanjima sa evropskim zemljama i Evropskom komisijom", dodoa je Putin.
Projekat Turski tok je predstavljen krajem 2014. kada se odustalo od izgradnje Južnog toka koji je blokirala EU. Turski tok bi omogućio Moskvi da dostavlja gas evropskom tržištu a da pritom zaobiđe Ukrajinu. Kapacitet gasovoda će biti 32 milijarde kubnih metara gasa godišnje.
Ruski ministar energetike Aleksandar Novak je rekao ruskim agencijama da je trasa dela gasovoda već dostavljena Turskoj i da bi njegova izgradnja mogla biti završena krajem 2019.
O Siriji stidljivo
Erdogan i Putin nisu mnogo govorili o sukobima u Sirije, s obzirom da je Moskva glavni saveznik sirijskog predsednika Bašara al Asada, dok Erdogan traži da on ode sa vlasti.
"Naši stavovi o sirijskom problemu se i dalje ne podudaraju, ali imamo zajednički cilj, a to je rešavanje sirijske krize... Mi ćemo traži zajedničko rešenje prihvatljivo za sve", rekao je Putin.
Čavušoglu je izjavio 10. avgusta da će Turska i Rusija obrazovati zajednički vojni, obaveštajni i diplomatski mehanizam za rešavanje sukoba u Siriji. "Predstavnici tih struktura će doći danas u Rusiju na razgovore", rekao je Čavušoglu.
On je za tursku državnu agenciju Anadoliju rekao da dve zemlje imaju slične poglede na primirje u Siriji i političko rešenje sukoba u toj zemlji.
Povodom posete Erdogana Rusiji, on je rekao da Zapad neće određivati odnose Turske i Rusije.
"Postoje zemlje koje izvan NATO-a sarađuju na polju odbrambene industrije, uključujući i raketne sisteme. Turska je do danas imala želju da sarađuje sa zemljama članicama NATO, ali rezultati nisu bili zadovoljavajući za nas. Normalno je da tražimo druge opcije. Ne smatramo to korakom protiv NATO-a", rekao je Čavušoglu.
Tajnim pregovorima do pomirenja
Rusija i Turska su, prema pisanju turske štampe, tajno pregovarale o popravljanju odnosa u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana, čemu su doprineli jedan turski biznismen i predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev.
Turski dnevnik Hurijet objavio je 9. avgusta je Turska počela da "ispituje teren" u Rusiji kako bi okončala krizu preko biznismena i bivšeg ministra DŽavita Čaglara.
Čaglar je u dobrim odnosima sa prvim čovekom ruske republike Dagestan Ramazanom Abdulatipovim, koji je pak ima pristup savetniku ruskog predsednika za spoljne poslove Juriju Ušakovu.
Ankara je počela da radi na pismu Moskvi u kome bi izrazila žaljenje zbog obaranja ruskog aviona u blizini Sirije. Predsednik Nazarbajev, koji je u dobrim odnosima i sa Putinom i sa Erdoganom, rekao je Ankari 22. juna posle sastanka sa ruskim predsednikom da je dobar trenutak da se Putinu uputi takvo pismo.
Erdoganov portparol Ibrahim Kalin je zatim došao 24. juna na poziv uzbekistanskog predsednika u Taškent gde je Putim prisustvovao sastanku Šangajske organizacije za saradnju.
On je pismo uručeno savetniku sa spoljne poslove ruskog predsednika i Putin je dao zeleno svelto za pomirenje, piše Hurijet.
Rusija i Turska su 27. juna objavile pismo čime je otvoren put okončanju krize koja je posebno pogodila tursku privredu.
Izvor: AP, AFP
Foto:
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
