Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evroposlanici mogu da rade i drugi posao
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.12.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nakon dve godine mukotrpnih razgovora, evroposlanici su usvojili set reformi koje treba da učine Evropski parlament efikasnijim i transparentnijim ali su zabranu bavljenja sporednim aktivnostima ograničili na poslove koji zaista utiču na donošenje odluka. Prihvaćene su i oštrije kazne za nepoštovanje pravila ponašanja. Istovremeno je odlazeći predsednik EP Martin Šulc u poslednjem predsedavanju plenarnoj sednici EP poželeo sreću i uspeh svom nasledniku i upozorio evroposlanike na one koji zagovaraju napuštanje liberalnog, socijalnog i ekološkog modela EU. Kandidati vodećih grupa za predsednika EP su dva Italijana - Antonija Tajanija su predložili narodnjaci a Đanija Pitelu socijaldemokrate.
"Naša institucija biće demokratskija, transparentnija i mnogo efikasnija", istakao je 13. decembra evroposlanik iz grupe socijalista i demokrata (S&D) Ričard Korbet (Richard Corbett) dodajući da je reč o uravnoteženoj i razumnoj reformi. Kako je rekao, "tim korakom racionalizovaće se rad EP i od toga će koristi imati evropski građani".
Promene, koje će stupiti na snagu od januara, predstavljaju korak u dobrom pravcu nakon nedavnih afera u koje su bili umešani evropski komesari i bivši komesari, piše EurActiv.com dodajući da će eroposlanici predvoditi svojim primerom nakon što su tražili da se preispita sukob interesa komesara.
Reforma uključuje oštrija pravila o finansijskim interesima evroposlanika, veće kazne za kršenje pravila, jednostavnija pravila o sastavu odbora i racionalizaciju pragova za glasanje.
Samo lobiranje je zabranjeno
Međutim, evroposlanici će i dalje moći da rade dva ili tri posla, osim lobiranja. Značajan broj poslanika - 170 prema podacima Integriti voča (Integrity Watch), ima sporedne aktivnosti, iako rade kao izabrani predstavnici.
Trenutno ništa ne sprečava evroposlanika da, npr, sedi u odboru za industriju, istraživanja i energiju (ITRE) i da istovremeno bude u upravi energetske kompanije.
Korbet je novinarima u Strazburu rekao da bi potpuna zabrana bavljenja sporednim aktivnostima zahtevala izmene propisa. "Zabranili smo ono što smo mogli u sivoj zoni", obrazložio je on.
Međutim, smatra Maks Anderson (Max Andersson) iz grupe Zeleni/EFA, bavljenje plaćenim profesionalnim lobiranjem povezanim sa procesom donošenja odluka EU, koje je zabranjeno evroposlanicima, teško je definisati i dokazati i spovođenje te odredbe ostaće u potpunoj nadležnosti sledećeg predsednika EP.
Anderson ukazuje na potrebu oštrijeg sistema otkrivanja i kažnjavanja prekršaja i u Parlamentu, i u Evropskoj komisiji.
"Sukobi interesa moraju nezavisno da se istražuju i moramo da se borimo za oštriju regulativu i veću transparentnost kada je reč o lobiranju i sukobu interesa", istakao je taj poslanik EP.
Pazi šta pričaš
Novina su i oštrije sankcije za nepoštovanje pravila ponašanja. "Predsednik EP sada može da odluči da se iz audiovizuelnog zapisa izbrišu delovi govora koji sadrže klevetničke, rasističke ili ksenofobične izjave tako da njihovi autori više ne mogu da koriste prednosti prenošenja takvih izjava na društvenim mrežama", rekao je Čarls Gerens (Charles Goerens) iz grupe ALDE.
Evroposlanici koji pogrdno govore ili ometaju rad po dnevnom redu mogli bi da izgube maksimalno 30 dnevnica ili budu suspendovani iz rada EP osim glasanja na plenarnim sednicama na dva do 30 dana.
Pored toga, poslanicima koji krše pravila može da bude zabranjeno da predstavljaju EP u interparlamentarnim delegacijama ili na konferencima i međunarodnim forumima na period do godinu dana.
Predviđeno je i da se efikasnost rada parlamenta unapredi limitiranjem broja pisanih pitanja, predloga za rezolucije i zahteva za glasanje sistemom po kome se beleži ko je i kako glasao.
Broj pisanih pitanja, koji dostiže neefikasan i preterani obim od 60.000 godišnje, biće od januara ograničen na 20 po evroposlaniku tokom tri meseca. Korbet je rekao da je cena odgovaranja na ta pitanja ogromna i dodao da je 20 pitanja po poslaniku i dalje više nego što nude nacionalni parlamenti.
Šulc se oprostio od EP
Odlazeći predsednik EP Martin Šulc poželeo je svom nasledniku sreću, snagu i poverenje da promeni stvari na bolje ističući da nikada ne treba da se zaustave nastojanja da se od Evrope napravi bolje mesto koje je primer drugima i pruža nadu onima koji su je izgubili.
"Ovo je poslednja plenarna sednica kojoj predsedavam i vreme je da krenem dalje", kazao je Šulc obraćajući se evroposlanicima 14. decembra.
On je podsetio da je pre pet godina, kada je izabran za predsednika EP, rekao da mu je cilj da EP bude vidljiviji, da se o njemu više čuje i da bude uticajniji i da danas može da kaže da su zajedničkim snagama ti ciljevi ostvareni.
"Prethodnih godina radili smo da EP pretvorimo u mesto evropske demokratije. To je sada mesto gde se vode najznačajnije debate i donose odluke koje čine život ljudi boljim i bezbednijim", kazao je Šulc koji je krajem novembra najavio da se povlači sa funkcije i vraća u nemačku politiku, gde bi mogao da bude glavni protivnik kancelarke Angele Merkel na izborima 2017.
Šulc je u obraćanju upozorio na podele na kontinentu i jačanje ultranacionalista koji okreću ljude jedne protiv drugih i zagovaraju ukidanje liberalnog, socijalnog i ekološkog modela evropskog društva. On je istakao da će se protiv takvih boriti i ubuduće, ali sa druge pozicije, jer je dužnost svih da se bore protiv tih destruktivnih snaga.
Predsednik EP, sa 751 poslanikom iz 28 zemalja koji predstavljaju 508 miliona građana EU, rekao je i da se uvek trudio da se bori za Evropu i za prevazilaženje jazova u Evropi.
Duel Italijana
U međuvremenu je grupa Evropska narodna partija (EPP) izabrala Antonija Tajanija za kandidata za predsednika EP koji će zameniti socijaldemokratu Martina Šulca.
Bivši evropski komesar za transport u Barozovoj Komisiji Tajani član je partije desnice Forca Italija i blizak je bivšem italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju. Na primarnim izborima za kandidata EPP pobedio je bivšeg francuskog ministra Alena Lamasura (Alain Lamassoure), Irkinju Mejred Makginis (Mairead McGuinness) i Slovenca Alojza Peterlea.
Grupa S&D, druga po veličini u EP, smatra da bi izbor predsednika iz redova konzervativaca narušio ravnotežu moći jer bi grupa EPP imala predsednike tri vodeće institucije EU. Naime, iz grupe EPP su predsednik Komisije Žan-Klod Junker i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.
Savez socijalista i demokrata je pak rušeći desetogodišnji savez sa EPP predložio svog kandidata za predsednika EP Đanija Pitelu (Gianni Pittella), italijanskog evroposlanika bliskog bivšem italijanskom premijeru Mateu Renciju koji se povukao pre par dana posle neuspeha na referendumu o ustavnim promenama.
Pitela je rekao da je vreme "velike koalicije" EPP i S&D prošlo i da se možda neće ni vratiti.
Istovremeno upućeni kažu da bi sukob između dve vodeće grupe u EP mogle da iskoriste grupe koje su protiv sistema i EU. Kako se navodi, podeljeni EP mnogo bi teže usvajao zakone jer bi u tim uslovima ojačale evroskeptične partije, poput francuskog Nacionalnog fronta i italijanskog Pokreta pet zvezda.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
