Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU podeljena oko akcije protiv Libije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.03.2011. | Ažurirano : 21.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija je pozdravila 18. marta usvajanje rezolucije u Savetu bezbednosti UN koja predviđa mogućnost upotrebe sile protiv Libije i saopštila da je spremna da je primeni "u okviru svojih nadležnosti i mandata". Članice EU, međutim, i dva dana nakon početka vojne intervencije, imaju različite stavove o učešću u njoj. EU je 21. marta pooštrila sankcije režimu libijskog lidera Moamera Gadafija. Šefovi diplomatija EU 21. marta razmatraju mere koje će još preduzeti a o tome će krajem nedelje razgovarati i lideri EU.
EU je 21. marta proširila zabranu putovanja i zamrzavanje imovine na još 11 osoba bliskih Gadafiju. Unija je odlučila i da zamrzne imovinu još devet organizacija.
Vojna intervencija u Libiji počela je 19. marta, a predvode je Sjedinjene Američke Države, Francuska i Velika Britanija. Frans pres piše da se unutar same koalicije u kojoj su iz EU Francuska, Velika Britanija, Italija, Belgija, Danska, Grčka i Španija, čuju različiti glasovi.
Nemačka, koja se i pre intervencije protivila intervenciji, i dalje zastupa takve stavove. Ministar inostranih poslova te zemlje Gido Vestervele (Guido Westerwelle) rekao je da je Nemačka, nakon početka vojnih udara, još odlučnija u stavu da u njima neće učestvovati. On je ukazao na kritike koje je iznela Arapska liga. Šef Lige Amr Musa ocenio je da se vojna akcija zapadnih sila udaljila od cilja Rezolucije da se osigura zona zabrane letova iznad te zemlje i spreči represija Gadafijevih snaga nad libijskim civilima.
Vestervele je ukazao, međutim, da njegova zemlja nije bez stava po pitanju libijskog režima Moamera Gadafija i dodao da "je potpuno jansno da on mora da ode s vlasti".
Vestervele se založio za to da EU pooštri ekonomske i finansijske sankcije protiv libijskog režima, pre svega u domenu gasa i nafte.
Skepticizam po pitanju vojnih udara izneli su predstavnici još nekih zemalja, poput Italije i Kipra.
Ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini (Franco Frattini) kayao je da njegova zemlja ne prihata da se protiv Libije "povede rat" i istakao da je potrebno utvrditi da li je akcija koja se sprovodi u saglasnosti sa Rezolucijom UN.Kako je istakao, ciljevi bi trebalo da budu postizanje primirja, prekid nasilja i zaštita stanovništva, a osnovni prioritet postizanje pomirenja sukobljenih strana u Libiji.
Četiri italijanska aviona Tornado učestvovala su u intervenciji u nedelju, a Italija je zapadnoj koaliciji na raspolaganje stavila osam aviona koji se mogu iskoristiti "u svakom trenutku".
Fratini je ocenio da bi bilo dobro da NATO preuzme intervenciju u Libiji i da to više ne bude akcija koju sprovodi "koalicija dobrovoljaca". Međutim, neke zemlje NATO-a, poput Turske i Francuske, ne slažu se s tim da glavnu ulogu preuzme NATO, a razlog je strah da će time steći odbojnost arapskih država.
Fratini je pozvao evropske zemlje da pomognu Italiji da smanji rizik od masovnog priliva izbeglica i potencijalnih imigranata iz Severne Afrike preko italijanskog ostrva Lampeduza, koje se nalazi nadomak Libije. Prema zvaničnim podacima, tokom prethodnih sedmica broj potencijalnih imigranata koji dolaze na Lampeduzu bio je dva puta veči nego u celoj 2010. godini. Lampeduza je ostrvce od 20 kilometara kvadratnih, južno od Sicilije. U ponedeljak 21. marta na jugu Sicijlije iskrcalo se stotinak potencijalnih imigranata, koji su tvrdili da su iz Libije, ali su, prema policijskim izvorima, uglavnom Egipćani.
Bugarski premijer Bojko Borisov koji se protivi intervenciji u Libiji, osudio je "avanturu" motivisanu interesima za naftu.
Evropska unija je, međutim, složno podržala samu Rezoluciju UN i nameru da se zaustavi stradanje civila u Libiji.
"U potpunosti podržavamo zahtev UN da se zaustave nasilje, napadi i zloupotreba civila i pronalaženje rešenja za krizu", navodi se u zajedničkom saopštenju predsednika Evropskog saveta Hermana Van Rompeja (Rompuy) i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton), izdatom 18. marta.
Van Rompej i Ketrin Ešton su izrazili duboku zabrinutost zbog položaja stanovništva u Libiji i podsetili na zaključak Evropskog saveta od 11. marta da "bezbednost ljudi mora biti omogućena svim neophodnim merama".
"Rezolucija 1973 (SB UN) pruža jasnu pravnu osnovu za članove međunarodne zajednice da pruže zaštitu stanovništvu", navodi se u saopštenju predsednika Evropskog saveta i visokre predstavnice EUi dodaje da je EU spremna da primeni rezoluciju u okviru svog mandata i nadležnosti.
U saopsštenju se navodi da će na sastanku ministara spoljnih poslova EU 21. marta a zatim i na sastanku Evropskog saveta 24. i 25. marta biti razmotrena situacija u Libiji i usvojene neophodne odluke.
U saopštenju se podseća da je Evropski savet ranije pozvao libijskog lidera Muamera Gadafija da odmah napusti vlast a Libiju da odmah pristupi mirnoj tranziciji ka demoktratiji putem dijaloga.
Van Rompej i Eštonova su istakli značaj uloge Arapske lige i arapskih partnera, ocenivši da je njihova saradnja ključna. "Moramo nastaviti da tesno koordinišemo, zajedno sa UN, Arapskom ligom, Afričkom unijom i drugim međunarodnim partnerima pronalaženje što je pre moguće najboljeg načina da doprinesemo primeni odluka Saveta bezbednosti UN", dodaje se u saopštenju.
Background Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je 17. marta rezoluciju koja odobrava "sve neophodne mere" za zaštitu civila i da bi se libijska vojska prinudila da prekine vatru. To uključuje uvođenje zone zabrane letova nad Libijom, čime je otvoren put za vazdušne intervencije u toj zemlji.
Od 15 članica Saveta bezbednosti UN rezoluciju je podržalo 10 članica, dok su dve stalne članice - Kina, Rusija, kao i Nemačka, Brazil i Indija bile uzdržane.
Evropske diplomate su rekle da nije predviđeno da EU kao takva učestvuje u eventualnim vazdušnim napadima ili uvođenju zone zabrane letova. Saopštenje se, kako navodi AFP, više odnosi na sankcije i mere za poštovanje embarga na oružje, koje su predviđene rezolucijom, nego na vojnu intervenciju.
Predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek (Jerzy) rekao je 18. marta da je zadovoljan zbog odluke međunarodne zajednice da konačno konkretno deluje kako bi sprečila Gadafija da "ubija svoj sopstveni narod". "Nema više vremena za gubljenje u uspostavljanju zone zabrane letova. Gadafi mora znati da je prošlo njegovo vreme", navodi se u saopštenju predsednika Evropskog parlamenta koji je u poseti Tunisu.
Kada je reč o ciljevima vazdušnih udara, francusko ministarstvo odbrane istaklo je da je cilj međunarodne koalicije u Libiji primena Rezolucije 1973 UN u kojoj se ni izdaleka ne pominje uklanjanje pukovnika Moamera Gadafija. "Cilj koalicije jeste sprovođenje rezolucije, odnosno zaštita stanovnika", rekao je 21. marta radiju Evropa 1 portparol francuskog ministarstva Loran Teser.
Na pitanje: "Da li znate gde je Gadafi, da li ćete pucati u njega?", Teser je odgovorio: "Ne, odgovor je ne", rezolucija UN ni izdaleka ne predviđa tu pretpostavku. Šef francuske diplomatije Alen Žipe u subotu je izjavio da je cilj međunarodne intervencije u Libiji da se "pomogne libijskom narodu da se oslobodi" Gadafija iako to nije eksplicitno predviđeno Rezolucijom 1973 UN.
Ponovo podele u evropskim redovima
Francuska je već pre početka vazdušnih udara otvoreno izrazila žaljenje zbog stava Nemačke, koja je bila uzdržana i prilikom glasanja u Savetu bezbednosti UN.
Portparol francuske vlade Fransoa Baroen (Francosi Baroin) rekao je 18. marta da vojna intervencija "nije okupacija libijske teritorije" već sredstvo vojne prirode za zaštitu libijskog naroda "koje će mu pomoći da ide do kraja u borbi za slobodu i time pad Gadafijevog režima".
Portparol francuske vlade je istakao da u tome treba odati priznanje ulozi koju je odigrala Francuska i njen predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy). Baroen je rekao da je Francuska razočarana što Nemačka nije na samitu EU 11. marta podržala napore Pariza i Londona u pravcu vojne intervencije.
Nemačka je izrazila protivljenje bilo kakvoj vojnoj intervenciji, ocenivši da je ona rizična i da nosi značajne opasnosti.
"Mi smo jednako skeptični u pogledu mogućnosti vojne intervencije. Smatramo da je rizična i da nosi značajne opasnosti", rekao je 18. marta nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele (Guido Westerwelle).
Neslaganja oko Libije su probudila sećanja na 2003. godine i pitanje invazije na Irak u cilju svrgavanja iračkog lidera Sadama Huseina, ali sporenja nisu tako žestoka.
U vreme invazije na Irak Velika Britanija, Italija, Španija i kasnije Poljska i Češka su podržavali vojnu akciju, dok su se Nemačka i Francuska tome protivile.
Podela je sada drugačija - Francuska, Britanija, Danska i Poljska izjasnile su za vojnu intervenciju protiv Gadafija dok su Nemačka, Italija i Švedska protiv toga.
Lider grupe Zelenih u Evropskom parlamentu Danijel Kon-Bendit (Daniel Cohn-Bendit) rekao je za AFP da se ne ponosi stavom Nemačke i njenim hladnim odnosom prema revolucijama. Dodao je da je oprez Berlina delimično zasnovan na tradiciji pacifizma ukorenjenoj u toj zemlji traumatizovanom nacizmom.
Zbog libijskog pitanja EU će verovatno morati da preispita sprovođenje svoje zajedničke bezbednosne i spoljne politike. "Posle Balkana i Kosova, EU je radila na njenom definisanju", ali se s njome sada nigde nije stiglo. "Sprovođenje spoljne politike zasniva se na definisanju strateških interesa, ali da li Evropljani zaista dele iste interese?", rekao je analitičar Centra za evropske reforme Hjugo Brejdi (Hugo Brady).
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
