Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi mehanizam nadzora za šengensku zonu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri zemalja Evropske unije, posle dvodnevnog samita u Briselu, doneli su odluku da pojačaju saradnju i nadzor unutar šengenskog prostora. Odlučeno je da se donesu političke smernice za upravljanje šengenskom zonom, a mere bi trebalo bi da budu u skladu s "uobičajenim standardima i osnovnim načelima i normama", navodi se u saopštenju Evropskog saveta. Da bi se odgovorilo na buduće izazove neophodno je uvesti efikasan i pouzdan sistem za nadgledanje i procenu primene tih standarda složili su se šefovi država članica EU.
Procene za svaku zemlju posebno će raditi stručnjaci iz zemalja članica EU, službenici Evropske komisije i nadležne agencije, navodi se u saopštenju Evropskog saveta. Takav sistem biće vrlo sličan Mehanizmu za saradnju i verifikaciju koji je uveden Bugarskoj i Rumuniji posle prijema u EU kao jedan od uslova za uključenje u šengensku zonu. Kada bude uveden on bi trebalo i da odgovori na sve vanredne okolnosti koje dovode u rizik funkcionisanje šengenske saradnje, a da pri tome ne ugrozi princip slobodnog kretanja osoba. Sadržaće i niz usklađenih i pojedinačnih mera koje che biti uvedene u zemlji članici koja bude suočena sa velikim pritiskom na spoljnim granicama.
Komentarišući takvu odluku za Euractiv.com, premijer Holandije Mark Rute (Rutte) rekao je: "Ubuduće će sve zemlje biće na proceni u skladu sa novim sistemom". Prema njegovom mišljenju to su dobre vesti jer neće morati posebno da se uvode mehanizmi nadzora kakav je bio slučaj sa Bugarskom i Rumunijom gde će postojeći mehanizam nadzora osati na snazi.
Rute je rekao da je svestan bojazni Rumunije i Bugarske da bi odluka mogla dodatno da zakomplikuje njihov prijem u šengensku zonu. Naime, ministri unutrašnjih poslova zemalja članica odlučili su 9. juna da odlože prijem te dve zemlje uprkos odluci Evropskog parlamenta gde je ubedljiva većina poslanika glasala da se one prime u zonu slobodnog kretanja.
Background Šengenski prostor je zona u kojoj je slobodno kretanje zagarantovano. Osnovana je na bazi Šengenskog sporazuma iz 1985. godine. Šengenski sporazum primenjuje se u 26 zemalja, od toga 22 članice EU i četiri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija još nisu primljene.
Rumunija i Bugarska su pristupile EU 1. januara 2007. godine, iako nisu ostvarile kriterijume u pravosuđu i borbi protiv korupcije. U slučaju Bugarske problem je bila i borba protiv organizovanog kriminala.Evropska komisija je uvela Mehanizam za saradnju i verifikaciju kako bi pomogla dvema zemljama u primeni standarda nakon pristupanja EU.
Ulazak Rumunije i Bugarske u šengenski prostor bio je prvobitno planiran za mart 2011, ali je odložen zbog odluke Francuske i Nemačke da blokiraju njihov prijem zbog nedovoljnog napretka u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i obezbeđivanju pune kontrole granice. Sofija i Bukurešt se nadaju da će odluka o njihovom prijemu biti doneta na jesen.
Međutim Rute je objasnio da se novi mehanizam neće odnositi na Bugarsku i Rumuniju i da one neće biti dodatno opterećene novim kriterijumima. On je naveo da učesnici samita nisu doneli odluku da bi Bugarskoj i Rumuniji otežali ulazak u Šengen.
"Verujte mi, ne uvodimo dodatne mere da bismo vama otežali ulazak u Šengen. Postoji mehanizam saradnje i provere i u julu će biti objavljen novi izveštaj o njegovom sprovođenju, a u septembru će prijem Bugarske i Rumunije ponovo biti na dnevnom redu Saveta za unutrašnje poslove i pravosuđe", rekao je Rute misleći na deveti izveštaj o napretku dve zemlje u ispunjavanju kriterijuma iz mehanizma nadzora koji će biti podnet tokom sledećeg meseca.
Ipak, holandski premijer ponovio je stav svoje zemlje da dve nove članice jos nisu spremne za prijem u Šengen zonu. On je naveo i da za razliku od Evropskog parlamenta Holandija smatra da je prijem direktno povezan sa ispunjavanjem uslova iz mehanizma saradnje i provere.
"Znamo da oni tvrde da su spremni ali mi ne mislimo tako. Sačekaćemo rezultate izveštaja u julu", ponovio je Rute.
"Uvek smo zauzimali stav da su mehanizam sardnje i verifikacije i prijem u šengensku zonu povezani, jer moramo biti sigurni da je granična kontrola pouzdana, da nije podložna mitu i korupciji kao i da pravosuđe funkcioniše", rekao je holandski premijer.
Predsednik Rumunije Trajan Basesku posle sastanka 24. juna rekao je novinarima "preko nova tri člana, dogovorili smo se da ojačamo Šengen. To podrazumeva učešće svih zemalja i ne izdvaja neku zemlju pojedinačno, što je važno", rekao je Basesku pozivajući se na članove 20, 21 i 22 i zaključka samita u Briselu.
Pošto je dogovoreno da Rumunija i Bugarska neće biti predmet procena novog mehanizma, Basesku je rekao da se njegova zemlja slaže sa uvođenjem tih kriterijuma ali da je Rumunija do sada ispunila sve uslove za prijem i da će se ti kriterijumi odnositi na zemlje koje će ubuduće stupiti u Šengen.
Sa tim se složio i premijer Bugarske Bojko Borisov koji je kazao da novi krterijumi za Šengen neće biti otežavajuća okolnost da se njegova zemlja pridruži slobodnoj zoni. On je dodao i da su se svi lideri EU složili da su Bugarska i Rumunija ispunile sve kriterijume za prijem.
Jedan EU diplomata rekao je tim povodom da se dve zemlje trude da dobiju garancije da će biti primljene u Šengen u septembru ali je naveo da za sada to još nije izvesno jer Francuska i Holandija nemaju poverenja u sigurnost granice Bugarske i Rumunije.
Izvor: Euractiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
