Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Borba oko kontrole nad vojskom u Turskoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vojne i političke lidere Turske očekuje borba oko uspostavljanja reda u drugoj najvećoj vojsci NATO-a, nakon ostavke načelnika združenog štaba, generala Isika Kosanera, i zapovednika rodova vojske zbog neslaganja sa vlastima. U Turskoj je 1. avgusta počeo sastanak Vrhovnog vojnog saveta (YAS) na kome po prvi put u istoriji neće učestvovati vojni vrh. Razmirice između sekularističkog vojnog vrha i islamske konzervativne vlade u Turskoj dostigli su vrhunac 29. jula kada su četiri generala odlučila da napuste svoj položaj, pošto nisu uspeli da se slože sa predstavnicima vlasti o mogućnosti unapređenja nekih visokih oficira koji se nalaze u pritvoru gde čekaju suđenje zbog zavere protiv vlasti.
Kosaner i komadanti kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga 29. jula podneli su ostavke u znak protesta zbog pritvaranja stotine oficira. Ostavke su rezultat poslednjeg u nizu obračuna između vladajuće partije i nekih krugova vojske koji su doveli do toga da su čak 42 generala i više desetina pukovnika i drugih visokih oficira povezani sa slučajevima zavere ili delovanja protiv vlade zbog čega ih je veliki broj u zatvoru. Najnovijih šest optužnica protiv pripadnika vojske izdato je 29. jula zbog propagande protiv vlasti koja je objavljena putem interneta.
Generali koji su podneli ostavku na čelu sa Kosanerom smatrali su da bi neki od visokih oficira koji se nalaze u pritvoru i još uvek nisu osuđeni trebalo da imaju pravo da budu unapređeni u službi na sastanku Vrhovnog vojnog saveta, koji se održava dva puta godišnje i na kome se razmatraju između ostalog i unapređenja vojnih kadrova. Vlada se nije složila sa tim, kako izveštavaju turski mediji, pa su generali podneli ostavke, što je uzdrmalo tursku vojsku ali je imalo i širi odjek u zemlji.
Background U Turskoj koja je članica NATO i nada se pristupanju u EU, dugo traje borba između vladajuće AK partije koja zasniva svoj program na političkoj filozofiji islama i konzervativnih nacionalista koji se zalažu za sekularizam a uporište im je u vojsci i pravosuđu.
Poznati kao "kemalisti" , konzervativci iz turske vojske smatraju se zaštitnicima Ataturkovog sekularnog nasleđa. Posle Prvog svetskog rata Kemal Paša Ataturk je reformisao uništeno Otomansko carstvo u modernu sekularnu državu u kojoj je vojska imala važnu a često i odlučujuću ulogu. U poslednjih nekoliko decenija ona je oborila nekoliko vlada.
Od kraja devedesetih moć vojske je značajno umanjena kroz napore da se sprovedu reforme da bi zemlja započela pregovore za pridruživanje EU. Kao odgovor na to vojska je neuspešno pokušala da zabrani AK partiju.
Sastankom Vrhovnog vojnog saveta predsedava premijer Redžep Tajip Erdogan i on će u naredna četiri dana, koliko je predviđeno da traje sastanak, pokušati da pronađe rešenje za ključne vojne pozicije. Sastankom će kopredsedavati bivši komandir žandarmerije, general Nedžet Ozel koji je 29. jula po hitnom postupku postavljen za komadanta kopnenih snaga. On je i jedan od glavnih kandidata da, kada se završi sastanak 4. avgusta, postane i načelnik generalštaba.
Nova postavljenja omogući će Erdoganu da ojača kontrolu nad nekada svemoćnom armijom koja je od 1960. izvela više državnih udara ali čija je moć umanjena od kada su usvojene reforme koje je podržala i EU posle 1997. kada je poslednjim vojnim udarom svrgnut islamista Nečmetin Erbakan kojeg mnogi smatraju mentorom Erdogana.
Ipak, ostavke su bacile senku na početak trećeg mandata Erdogana čija je partija Pravde i razvoja (AK) na nedavnim izborima osvojila čak 50% glasova. Podela društva na pristalice i protivnike vlade zbog poteza vojnog vrha mogla bi biti još više produbljena, ocenjuju stručnjaci.
Tokom vikenda, predsednik Turske Abdulah Gul rekao je da nema krize u zemlji a premijer Erdogan je u govoru 31. jula bio koncentrisan na novi ustav koji bi trebalo da unese još demokratskih promena u Turskoj, koja je kandidat za članstvo u EU.
Međutim, svi sa nestrpljenjem očekuju nova imenovanja a pošto su četiri generala dala ostavku a jedan je u zatvoru, pet mesta od 14 koliko u savetu zauzimaju generali biće prazna na sastanku. Takođe, komadant Egejskog korpusa koji je umešan u poslednji incident sa antivladinim sajtovima verovatno neće prisustvovati jer je među 22 osobe koje bi trebalo da budu uhapšene u tom slučaju.
Nove zapovednike vojnih snaga neće biti lako izabrati jer je moguće da uslede i nove ostavke ukoliko pri izboru komandanata rodova vojske ne bude poštovan poredak prvenstva među oficirima, navode turski mediji. Neki od oficira čiji je red po prvenstvu da stupe na dužnost nisu po ukusu vlade ali ni predsednika pa bi tako mogao da bude preskočen general Aslan Guner koji je do sada bio drugi čovek generalštaba ali je jednom prilikom odbio da se rukuje sa ženom predsednika Gula jer je nosila veo, piše turski dnevnik Milijet.
izvor: Euractiv.com; AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
