Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Olakšice najugroženijim ekonomijama za projekte EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.08.2011. | Ažurirano : 03.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija odlučila je da smanji učešće šest članica EU, koje su suočavaju sa finansijskim poteškoćama, u finansiranju projekata koje sprovode u saradnji sa EU. Prema tom predlogu, Grčka, Irska, Portugalija, Rumunija, Letonija i Mađarska, zemlje koje su proteklih nekoliko godina primale ili i dalje primaju finansijsku pomoć, izdvojiće manje sredstava za projekte koje realizuju u saradnji sa EU.
Udeo EU u finansiranju takvih projekata moći će da iznosi najviše 95% sredstava u zavisnosti od zahteva zemalja na koje se odnose ove olakšice, rekao je 1. avgusta novinarima u Biselu komesar za regionalnu politiku Johanes Han (Johannes Hahn). Prema propisima EU, zemlje članice treba da obezbede najmanje 15% sredstava u finansiranju projekata koje podržava EU.
Han je naglasio da će ukupan iznos sredstava namenjenih za šest zamalja ostati nepromenjen, a da će pravila za dobijanje sredstava od EU ostati striktna kao i do sada i za korisnike ovih vanrednih mera. On je dodao i da bi predložene mere bile privremene i da su osmišljene da bi podstakle konkurentnost.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (José Barroso) rekao je "ovaj predlog je vanredan odgovor na vanredne okolnosti". On je dodao da efikasnija primena ovih fondova zajedno sa programima finansijske pomoći pokazuje odlučnost Komisije da se podstakne napredak i konkurentnost u zemljama koje su najjače pogođene posle finansijske krize, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Barozo je rekao i da na taj način Komisija doprinosi nekoj vrsti "Maršalovog plana" za ekonomski oporavak. Predlog će uliti neophodna sredstva u nacionalne ekonomije i istovremeno smanjiti pritisak na domaće budžete zbog kofinansiranja, kazao je Barozo i apelovao na Evropski savet i parlament da usvoje predlog što pre da bi se sredstva bila upućena već početkom sledeće godine.
Background Ukoliko predlog bude prihvaćen zemlje korisnice moći će da iskoriste olakšice za projekte regionalnog razvoja (ERDF), za projekte saobraćajne i energetske infrastrukture, zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost (CF), kao i socijlne fondove (ESF), fondove za ruralni i poljoprivredni razvoj (EAFRD) i ribarstvo (EFF).
Predviđena sredstva za koje će šest država moći da podnesu zahtev iznose 2,8 milijardi evra a najviše je predviđeno za Grčku (879 miliona evra), i Rumuniju (714) i Portugal (629) dok će nešto manje sredstava dobiti Mađarska (308) i Letonija (255). Najmanje sredstava je namenjeno Irskoj (98 miliona).
Poređenje evropskih mera sa Maršalovim planom za oporavak Evrope koji su inicirale SAD posle Drugog svetskog rata nije u potpunosti utemeljeno. Plan koji je dobio ime po tadašnjem državnom sekretaru Džordžu Maršalu (George Marshall) podrazumevao je 13 milijardi dolara pomoći ratom osiromašenoj Evropi u trenutku kada je bruto domaći proizvod SAD iznosio 258 milijardi dolara.
Radi poređenja, u sadašnjim uslovima kada BDP Amerike iznosi 14,658 hiljada milijardi dolara ta brojka bi bila 738 milijardi dolara. Maksimalni iznos pomoći koji je predviđen merama EU ne bi prešao 2,884 milijardi evra.
Zemlje koje će imati koristi, ukoliko predlog bude usvojen, ili su zemlje koje nisu deo zone evra a korisnice su budžetske pomoći (Rumunija, Letonija i Mađarske) ili primaju pomoć putem mehanizma za evropsku finansijsku stabilizaciju koje koriste članice evro zone (Grčka, Portugal i Irska).
Ipak među ovim zemljama nema najsiromašnije članice EU, Bugarske a na pitanje Euractiv.com-a da li je primenjen kriterijum dovoljno fer, komesar Han je rekao da je činjenica da je Bugarska uspela da izbegne pomoć za izlazak iz krize "dobar znak" za tu zemlju.
Izvor: Euractiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
