Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kriza u evro zoni - vreme za odluke
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.07.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Samit o rešavanju teške krize u Grčkoj i utvrđivanju novog paketa pomoći nije značajan samo za Grčku, već se može shvatiti i kao prekretnica za celu zonu evra kojoj su, nakon godinu i po dana krize, potrebna konkretna, opšta i trajna rešenja. Iza razmimoilaženja u stavovima o Grčkoj kriju se razlike u političkom sagledavanju budućnosti značajnog evropskog projekta - zajedničke valute.
Nakon godinu i po dana pokušaja da se "zakrpe rupe" u zoni evra, postavlja se pitanje puta kojim treba rešiti da bi se kriza konačno prevazišla, a to, kako mnogi upozoravaju, može dovesti lidere do izbora da li da kreću u dalje povezivanje i dublju integraciju, ili da proglase neuspeh.
Iza nesporazuma oko na prvi pogled tehničkih stvari u oblasti rešavanje krize Grčke kriju se čisto političke razlike u stavovima o budućnosti evropskog projekta.
"Evropski lideri odbijaju da se pozabave jedinim pravim pitanjem - kako ići ka federalizmu, koji od svog nastanka nameće evro, naša federalna valuta, koji traže finansijska tržišta i koji se logično nameće", ocenio je predsednik Fondacije Šuman Žan-Dominik Đulijani (Jean-Dominique Giuliani).
Evropljani su se 90-ih godina upustili u rizičan poduhvat - stvorili su zajedničku valutu, ali bez zajedničke budžetske politike, pri čemu je svaka zemlja ljubomorno zadržala suverenitet u toj oblasti. Nakon jedne decenije takav sistem se tokom finansijske krize pokazao kao nedovoljan. Pakt stabilnosti, koji je trebalo da određenim propisima ograniči deficite, doživeo je potpuni krah. Krize su se ređale, pa su članice zone evra zapadale u krizu i tražile pomoć - Grčka, Irska i Portugalija. Odgovor monetarne unije svaki put je ostavio utisak da se kaska za zbivanjima. To je i o pregovorima od novoj pomoći Grčkoj kazao premijer Poljske Donald Tusk, koji je ocenio da je potrebno izneti "ideje za rešenja koja se odnose na celu evro zonu, a ne samo na Grčku".
Evropska unija je pod pritiskom teške krize prošle godine ostvarila napredak u tom pogledu, ukidanjem zabrane međusobne pomoći zemalja članica monetarne unije, uvođenjem strože budžetske discipline i obaveze zemalja članica da nacrte državnih budžeta šalju u Brisel na uvid pre usvajanja u skupštini.
Izgleda, međutim, da ta rešenja nisu dovoljna. Promoteri evropskih integracija spas vide u povećanom povezivanju, pre svega stvaranjem evro obveznica. Zemlje evro zone bi povezale pozajmice na tržištu, sa prosečnom kamatnom stopom, čime bi ekonomski jače zemlje time pružale određenu zaštitu onima koje su u problemima. Finansijske probleme određenih zemalja pogoršava to što im kamatne stope za zaduživanje rastu, pa ne mogu da se zadužuju.
Potrebno je "usuditi se da se otvori rasprava o većoj ekonomskoj integraciji" zone evra, izjavio je za AFP ministar finansija Belgije Didije Render (Didier Reynders). "Nemci moraju to da shvate", kazao je on, uputivši time poruku nemačkoj kancelarki Angeli Merkel koja se kategorično suprotstavlja takvoj "Uniji (finansijskih) transfera" između zemalja. Ona smatra da svako treba da brine o svom novcu.
Background Finansijska kriza je snažno pogodila nekoliko zemalja evro zone. Od njenog početka 2009. godine tri zemlje su tražile međunarodnu pomoć. To je prva učinila Grčka u aprilu 2010, što je rezultiralo odobravanjem pomoći od 110 milijardi evra uz uslov da se sprovedu mere štednje. Na taj potez se, nakon višesedmičnog demantovanja da joj je pomoć potrebna, odlučila i Irska, koja je u novembru dobila pomoć od 85 milijardi evra. Ove godine pomoć je zatražila i Portugalija, za koju je utvrđen paket od 78 milijardi evra. Pod lupom javnosti su i Španija i Italija, koje su takođe uvodile mere štednje. Grčka, kako se ispostavilo, u okviru tekućeg paketa pomoći neće uspeti da izađe iz krize, pa se trenutno vode teški pregovori o obliku pomoći koji će joj se pružiti.
Evropska unija nedano je oštro reagovala na ponašanj rejting agencija, koje snižavaju i kreditni rejting zemalja koje su dobile paket pomoći i sprovode reforme i time im dodatno otežavaju posao.
Evropska unija je u jeku problema ove godine uspostavila stalni mehanizam za pomoć zemljama u krizi.
Predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše (Jean-Claude Trichet) otišao je i dalje od toga založivši se za uvođenje evropskog ministra finansija koji bi imao kontrolu nad velikim budžetskim i ekonomskim smernicama Unije.
Kada je reč o evroskepticima, oni najžešći, bez obzira na to da li su iz redova levice ili desnice, zalažu se za povratak na nacionalne valute. Međutim, čak i među onima koji su najsumnjičaviji prema jedinstvenoj valuti, poput američkog ekonomiste Nurijela Rubinija Nourriel Roubini), koji je nekoliko puta ocenio da će evro propasti, smatraju da je federalno vođenje evra neizbežno. "Evro zona će se ili uputiti ka većoj ekonomskoj, fiskalnoj i političkoj integraciji iil će se sučiti sa nemogućnošću otplate, bankarskim krizama, a na kraju i propašću", upozorio je u jednom listu Rubini, poznat po tome što je predvideo svetsku finansijsku krizu.
Za Grčku dogovor na pomolu
Kada je reč o konkretnom slučaju Grčke, lideri zone evra planiraju da, u okviru plana koji je na pregovaračkom stolu u Briselu, smanje iznos grčkog duga, kazao je za AFP jedan evropski diplomata blizak pregovorima. On je, međutim, ukazao da postoji opasnost da predložena rešenja butu protumačena kao proglašenje nemogućnosti Grčke da otplaćuje dug u roku, čemu se deo zemalja suprotstavlja.
Diplomatski izvor AFP-a je kazao da se, nakon kompromisa koji je tokom noći postignut između Nemačke i Francuske, na pregovaračkom stolu 21. jula našao predlog koji "bi trebalo da dobije odobrenje partnera o gotovo svim pitanjima".
On je potvrdio da rešenja predviđaju izvesno smanjenje grčkog duga i tereta kamata koje mora da plati.
"Neka rešenja rejting agencije mogu da protumače kao nesposobost otplate", istakao je taj diplomata, dodavši da tu nelikvidnost nisu proglasile zemlje članice evro zone. Evropska centralna banka je već upozorila da u slučaju proglašenja nelikvidnosti Grčke neće više moći da prihvata njene obveznice kao garanciju za pozajmice novca grčkim bankama.
Predlog za rešenje krize u Grčkoj predviđa učešće privatnih poverilaca Grčke poput banaka, osiguravajućih društava, penzijskih i investicionih fondova. Za sada se ne zna tačno koliko bi njihov udeo trebalo da bude.
"Postoji paleta mogućnosti koja je ostavljena na raspolaganje privatnim poveriocima", kazao je AFP-ov izvor blizak pregovorima. Među mogućnostima je, kako je naveo, moućnost da se pozajmica obnovi kada dođe rok za otplatu, kao i da se obveznice zamene dugoročnijim pozajmicama.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
