Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ustavni sud o učešću Nemačke u planovima pomoći
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Nemačkoj se 7. septembra očekuje mišljenje Ustavnog suda o učešću te zemlje u planu pomoći Grčkoj i planiranoj reformi Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF). Očekuje se da taj sud odobri učešće Nemačke u planovima pomoći prezaduženim članicama evro zone, ali uz veću ulogu parlamenta u odlučivanju u budućnosti. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Schauble) upozorio je da bi to moglo da umanji sposobnost fonda pomoći da brzo reaguje. Odluke Nemačke u domenu finansija imaju veliku težinu jer je reč o najvećoj evropskoj privredi i velikom finansijeru evropskih programa.
Nemački Ustavni sud u Karlsrueu će 7. septembra objaviti mišljenje po zahtevu koji je prošle godine podnela grupa evroskeptika predvođena poslanikom bavarske konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Peterom Gauvajlerom (Gauweiler) za izjašnjavanje suda o učešću Nemačke u prvom planu pomoći Grčkoj. Oni smatraju da je pomoć data Grčkoj i izdvajanja za EFSF suprotna zakonima EU prema kojima članice ne smeju preuzimati dugove jedna od druge.
Stručnjaci očekuju da će Ustavni sud odobriti učešće Nemačke u planovima za pomoć, ali da će postaviti dodatne zahteve u vezi sa učešćem parlamenta prilikom odlučivanja o takvim pitanjima u budućnosti. To je postalo gotovo izvesno nakon javne rasprave u Ustavnom sudu održane u julu.
Mišljenje tog suda će biti ključno za sprovođenje dogovora o reformi EFSF koji je postignut na samitu evro zone 21. jula. Portparol za evropske poslove Hrišćanske unije CDU/CSU, poslanik Mihael Štibgen (Mićael Stubgen) rekao je za nemački EurAktiv da "što se tiče odluke Suda 7. septembra, kontrola parlamenta nad instrumentima EFSF treba da bude pojačana".
Članice vladajuće koalicije, Hrišćansko-demokratska unija (CDU), bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i Liberali (FDP), saglasile su se prošle nedelje da se Bundestagu da reč u odlučivanju o budućim aktivnostima EFSF. Zamisao je da vlada mora dobiti odobrenje parlamenta za dogovor o novim paketima pomoći iz tog fonda, ali da ima šire nadležnosti kada je reč o tehnickcoj primeni odluka o EFSF, prenosi EurAktiv. Parlament bi trebalo da odobri i druge važne odluke u vezi sa EFSF, poput kupovine državnih obveznica, a odbor za budžet bi pratio rad fonda, piše list Špigl (Spiegel).
Koalicija je najavila da planira da u razgovore uključi i opozicione socijaldemokrate (SPD) i Zelene. a o konačnom dogovoru o nadležnostima parlamenta razgovaraće se nakon objavljivanja mišljenja Ustavnog suda.
Background Evropska unija je u maju 2010. osnovala Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) u jeku finansijske krize u Grčkoj, prve članice evro zone koja je u aprilu prošle godine zatražila pomoć. Atini je odobrena pomoći od 110 milijardi evra uz uslov da se sprovedu mere štednje. Pošto to nije bilo dovoljno da zemlja izađe iz krize, lideri zemalja evrozone su se 21. jula dogovorili o novom paketu pomoći Grčkoj u ukupnoj vrednosti od 160 milijardi evra uz učešće privatnog finansijskog sektora.
Evropski mehanizam za finansijsku stabilnost sada ima na raspolaganju za pozajmice 440 milijardi evra a na samitu evro zone 21. jula je dogovoreno da se ta sredstva povećaju na 780 milijardi evra. Pored toga treba da budu prošireni instrumenti EFSF.
Nemački ministar finansija, kako prenosi taj list, protivi se većoj ulozi parlamenta u odlučivanju o pitanjima pomoći. On smatra da EFSF neće moći da dovoljno brzo reaguje ako pre donošenja važnih odluka mora da se prvo konsultuje Bundestag.
Bundestag bi trebalo da o pomoći Grčkoj i reformi EFSF odlučuje 29. septembra a gornji dom Bundesrat, u kome su predstavljene nemačke savezne države, na vanrednoj sednici istog ili narednog dana.
Nesigurna većina u Bundestagu za novu pomoć Grčkoj
Savezna vlada kancelarke Angele Merkel, međutim, još nije sigurna da li će uspeti da obezbedi većinu za glasanje o paketu pomoći Grčkoj. Probno glasanje 5. septembra pokazalo je da se 14 poslanika vladajućih stranaka protivi novoj pomoći Grčkoj i drugim prezaduženim zemljama, dok je 11 bilo uzdržano. Ako bi tako ostalo do glasanja 29. septembra, vladajuća koalicija ne bi imala sopstvenu većinu za usvajanje zakona koji treba da omogući nemačko učešće u paketu mera za spašavanje evra.
Opozicione stranke, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) i Zeleni, već su doduše nagovestile podršku ovom zakonu, ali sada naglašavaju da vladu neće "bezuslovno podržavati". Socijaldemokrate traže da se nemačka vlada zauzme za uvođenje poreza na finansijske transakcije u EU, kao i da se Grčkoj i drugim zemljama u dužničkoj krizi pomogne kombinacijom investicionih programa i programa štednje.
Kancelarka i šefica CDU Angela Merkel, kao i šef Liberala Filip Rezler (Philipp Roesler) su 5. septembra izjavili da, uprkos nepovoljnom rezultatu probnog glasanja, računaju da će do kraje meseca obezbediti sopstvenu većinu za paket pomoći Grčkoj.
Zakon koji je vlada već usvojila predviđa da se nemačko učešće u kreditnim garancijama za zemlje u dužničkoj krizi poveća sa sadašnjih 123 na 211 milijardi.
Finansijski stručnjak vladajućih Liberala Herman Oto Zolms (Hermann Otto Solms) zatražio je 5. septembra da Grčka bude isključena iz evrozone, jer stalno iznova krši uslove koje za dobijanje pomoći postavljaju druge zemlje EU. Napuštanje evrozone bi, kako je ocenio Zolms, i za Grčku bilo pozitivno, jer bi nacionalnu valutu mogla da prilagodi svom privrednom sistemu, a postepeno bi uspela da stabilizuje i državne finansije. Devalvacija nove drahme bi, smatra liberalni političar, povećala konkurentnost grčke privrede.
Profesor ekonomije Vilhelm Neling (Wilhelm Noeilling), jedan od podnosilaca zahteva za mišljenje Ustavno suda, ocenio je da evro jedino može "funkcionisati ako se ograniči na sedam jakih zemalja". "Druge zemlje bi trebalo da prepoznaju lepotu i efikasnost individualnih rešenja i udruživanja prema svojim potrebama", rekao je on.
Novi plan pomoći Grčkoj je i na dnevnom redu francuskog parlamenta koji će o tome, kao i o merama štednje, raspravljati na vanrendoj sednici 6. septembra. Opozicioni socijalisti su najavili da planiraju da budu uzdržani prilikom glasanja o novom planu Grčkoj i da će glasati protiv predloženih mera štednja jer ih smatraju neefikasnim.
Na putu nove pomoći Grčkoj posebno se isprečilo pitanje garancija koje neke zemlje traže za davanje zajmova. Na tome posebno insistira Finska i to pitanje je dominiralo izbornom kampanjom u toj zemlji pred parlamentarne izbore u aprilu. Finska je u tom cilju pregovarala sa Grčkom o sklapanju bilateralnog sporazumu. Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej (Rompuy) je 5. septembra u Helsinkiju izrazio uverenje da će uskori biti postignuto rešenje pitanja garancija koje se traže od Grčke, istakavši da je dogovorom postignutim na samitu 21. jula obuhvaćen i zahtev Finske za garancijama.
Izvor: EurActiv.com i Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
