Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Predsednik Češke protiv usvajanja evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 31.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednik Češke Vaclav Klaus ocenio je da bi njegova zemlja trebalo za sebe da izdejstvuje trajni izuzetak iz obaveze da prihvati evropsku valutu, kao što su to učinile Velika Britanija, Švedska i Danska. Češka vlada, međutim, ne planira da podnosi takav zahtev, a prema Klausovoj oceni, ona se toga plaši. Evro zona je u jeku krize nekih zemalja članica 1. januara ove godine dobila 17. članicu, Estoniju, a neke druge zemlje koje su se obavezale da će usvojiti evro pomeraju rokove zbog krize.
"Ako javno treba da pokrenem nešto novo, to je jedino izuzetak od naše obaveze da moramo da pređemo na evro, ali vlada se toga plaši", kazao je Klaus na sastanku sa češkim ambasadorima na njihovim redovnim godišnjim konsultacijama u Pragu.
Predsednik Češke, koji je dugogodišnji protivnik ovako široke evrozone, istakao je da izlazak nekih zemalja iz nje, recimo Grčke, ne bi predstavljao nikakvu katastrofu. "Fraze da bi nastala panika su lažne. Upravo suprotno, to bi pokazalo da je EU rešena da nešto uradi. Panika danas nastaje zato što se ne preduzima ništa", kazao je Klaus češkim ambasadorima.
On je ponovo optužio EU da je takođe odgovorna za današnje probleme Grčke, jer je Brisel, kako je kazao, namamio i primio Grčku u zonu evra.
Klaus je upozorio da pomoć Grčkoj od EU i MMF-a nije ono što je Atini zaista potrebno. "Takozvana pozajmica je nenaplativa. To je poklon koji Grčkoj ne može da pomogne, a koji će odlagati preko potrebno istinsko rešenje", kazao je Klaus.
Češka vlada, za razliku od predsednika, ne namerava da pokrene pregovore sa Briselom o ukidanju obaveze da Češka pređe na evro.
Premijer Petr Nečas je međutim nekoliko puta naglasio da zemlji za sada odgovara kruna i da se do kraja mandata ova vlada neće baviti određivanjem datuma kada bi Češka mogla da ispuni tu obavezu iz pristupnog ugovora. Prema ranijim istraživanjima, više od polovine Čeha - 55% - protivi se rastanku od češke krune.
Pristupanje evro zoni podrazumeva jasno propisane uslove i proceduru. Reč je o kriterijumima Ugovora iz Mastrihta, osnivačkog sporazuma monetarne i ekonomske unije. Kriterijumi pre svega podrazumevaju nisku inflaciju, ograničenja javnog duga na 60% bruto domaćeg proizvoda, deficit javnih finansija od najviše 3% bruto domaćeg proizvoda i uspešnu primenu mehanizma stabilnog deviznog kursa ERMII u trajanju od najmanje dve godine.
Zona evra, koja je prilikom osnivanja 1999. godine imala 11 članica proširena je do sada pet puta. Već pre uvođenja novčanica evra 2002. godine, priključila joj se 12. zemlja, a nakon toga još 5 - 2007, 2008, 2009. i 2011. Članice evro zone sada su Austrija, Belgija, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Italija, Kipar, Luksemburg, Malta, Nemačka, Portugalija, Slovačka, Slovenija i Španija.
Background Evro zonu je 1999. godine osnovalo 11 zemalja članica EU, a zajedničku valutu sada koristi 17 članica.
Zemlje članice EU su u decembru postigle dogovor o uspostavljanju trajnog mehanizma za pomoć zemljama evro zone koje zapadnu u krizu. Od početka ekonomske krize u svetu, tri članice evro zone su zatražile pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda – Grčka, Irska i Portugalija.
Uprkos propisima da javni dug ne bi smeo da bude iznad 60% bruto domaćeg proizvoda, a deficit 3%, prema podacima Eurostata u zoni evra deficit državnog budžeta prošle godine je iznosio 6,0% a javni dug 85,1% BDP.
Zemlje evro zone su imaju značajnu težinu u svetskoj privredi i trgovini. Bruto domaći proizvod evro zone je prema podacima evropskog zavoda za statistiku Eurostat 2009. iznosio 8.956 milijardi evra, što je manje od najveće svetske privrede SAD, ali ispred Kine i Japana.
Tri zemlje za sada ne planiraju uvođenje evra i nemaju tu obavezu - Velika Britanija, Švedska i Danska.
Sve zemlje koje su 2004. godine postale članice Unije obavezale su se da će usvojiti evro, ali ih je kriza udaljila od kriterijuma potrebnih za ulazak u evro zonu i nametnula im druge prioritete, a deo javnosti i stručnjaka obeshrabren je i krizom koja je zahvatila deo članica monetarne unije, kao i najavom novih propisa u okviru zone.
Poljska, najveća privreda tog regiona i jedina zemlja članica EU koja je u 2009 zabeležila rast, nakon početka krize je odbacila raniji plan da se evro zoni priključi 2012. godine. Ministar finansija ove godine je kazao da se to neće dogoditi pre 2019. godine, ali su predstavnici centralne banke te zemlje nedavno nagovestili mogućnost da Poljska ipak pre isteka ove decenije pristupi monetarnoj uniji.
To pitanje trenutno nije na dnevnom redu ni u Mađarskoj, koja je pre tri godina jedva izbegla bankrotstvo i nastavlja da se suočava sa ekonomskim i finansijskim problemima. Predstavnici vlasti su ovog leta procenili da je realno da forinta ode u istoriju krajem decenije - 2018-2020.
Predsednik Rumunije Trajan Basesku (Traian Basescu) nije isključio mogućnost da se rok za ulazak te zemlje u evro zonu odloži sa predviđenog 1. januara 2015. godine da bi se bolje pripremila privreda i izbegla kriza u kakvu je zapala Grčka.
Bugarski ministar finansija Simeon Djankov nedavno je u intervjuima za svetske medije kazao da je prilikom stupanja na dužnost pre dve godine želeo da njegova zemlja što pre usvoji evro, ali da sada smatra da sa tim korakom treba biti oprezan. On je kao razloge naveo i krizu u Grčkoj, ali i mogućnost novih poreskih propisa u EU koji možda ne bi bili po meri Bugarske. On međutim nije odbacio mogućnost da Bugarska ipak napusti svoj lev 2015. godine.
Prema oceni analitičara, prelazak Estonije na evro će motivisati njene baltičke susede da učine to isto ne bi imali "negativne poene" prilikom odlučivanja investitora o ulaganjima.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
