Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Jačom integracijom do finansijske stabilnosti
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pomoć zemljama u krizi nije dovolljna za rešavanje finansijskih teškoća evro zone. To je poruka koju sve odlučnije šalju stručnjaci, ali i politički i ekonomski lideri. Put ka stabilnosti vodi preko jačeg ekonomskog povezivanja i zajedničkih pravila EU. Uzrok drugog talasa krize je u nedovršenim integracijama, ukazao je budući guverner evropske centralne banke Mario Dragi (Draghi), a sličnu poruku poslali su i bivši evropski lideri i vrhunski ekonomski stručnjaci okupljeni u ekspertsku grupu Savet za budućnost Evrope. U vreme krize postavlja se i pitanje finansiranja evropskog budžeta, a evropski komesar za budžet Januš Levandovski (Janusz Lewandowski) najavio je uvođenje poreza na finansijske transakcije koji će se koristiti u te svrhe.
Savet za budućnost Evrope, koji je osnovao milijarder Nikolas Bergruen (Nicolas Berggruen), predlaže niz mera - unapređeni fond za pomoć u krizi, zajedničke obveznice i odgovarajuću kapitalizaciju banaka.
Stručnjaci Saveta, među kojima su jedan od otaca evropskih integracija Žak Delor (Jacques Delors), bivši premijeri Velike Britanije Toni Bler i Španije Felipe Gonzales, kao i ekonomista koji je predvideo svetsku ekonomsku krizu Nurijel Rubini (Nouriel Roubini) i dobitnik nobelove nagrade za ekonomiju Žozef Štiglic (Joseph Stiglitz), ukazuju da put do stabilizacije vodi preko čvršćeg ekonomskog povezianja.
"Zona evra mora da odluči da li će se upustiti u veći ekonomsku i budžetsku integraciju ili će dovesti u opasnost evropske integracije u celosti" ocenili su oni u saopštenju 5. septembra.
Prilikom uvođenja evro obveznica, kojima bi se dug zemalja evro zone prodavao sa istom kamatnom stopom, potrebno je uvesti zaštitne mehanizme. Zamisao uvođenja evro obveznica aktivno promovišu federalisti EU, Evropska komisija i deo zemalja članica, poput Španije i Italije. Tome se, međutim, odlučno suprotstavlja Nemačka, najveći finansijer EU i zemlja čija niska kamatna stopa se uzima kao referenca. Vlasti u Berlinu ne žele da "plaćaju za druge".
"Evro obveznice iziskuju efikasne mehanizme kontrole da bi se sistematično izbegao visoki deficit i garantovala budžetska disciplina koja štiti građane od neodgovornih političkih mera", navodi se u saopštenju Saveta.
Bivši lider i istručnjaci istakli su takođe da se banke koje nemaju dovoljno kapitala moraju dokapitalizovati, u čemu bi trebalo da učestvuje privatni sektor. Na potrebu dokapitalizacije ukazao je nedavno i Međunarodni monetarni fond. U EU su, međutim, ukazali da testovi otpornosti banaka na krize nisu da li tako loše rezultate, ali time polemika nije izgubila na značaju.
Poziv za izmenu osnivačkog ugovora EU
Ni izdavanje evro obvrnznica nije dovoljno, smatra budući guverner Evropske centralne banke Mario Dragi (Draghi).
On je pozvao na "opsežnu" reviziju Ugovora iz Lisabona i ocenio da su mere koje su preduzimane u borbi protiv krize u zoni evra bile nedovoljne.
Poslednja etapa krize je "nastala iz nedovršene izgradnje Evrope", ocenio je Dragi. On je ukazao da su tržišta povećala problem, ali da nisu u osnovu problema.
U reviziji Lisabonskog sporazuma treba voditi računa o boljoj poreskoj disciplini zemalja članica, ali i o strukturnim reformama i upravljanju.
On je ukazao da je su pomoć Grčkoj i obezbeđivanje novca za Evropski fond za finansijsku stabilnost potrebni, ali ne i dovoljni.
Na reviziju osnivačkog psporazuma EU pozvao je i nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Scheuble). TIm sporazumom je, kako je ukazao, potrebno dati veći manevatski prostor evrpkim institucijama u sferi ekonomije.
Novi načini finansiranja budžeta EU
Dužnička kriza i spori ekonomski rast otežavaju dogovor o evropskom budžetu, koji je i inače složen i dug.
Evropski komesar za budžet Januš Levandovski najavio je u Djenjiku Gazeta pravna od 6. septembra da Evropska unija namerava da uvede porez na finansijske transakcije, što će poslužiti kao jedan od samostalnih izvora finansiranja EU. To je jedan od načina koji su predlagani da bi se omogućila sredstva za sprovođenje programa EU bez povećanja izdvajanja zemalja članica.
"Želimo da oporezujemo učesnike obrta akcija, obveznica i finansijskih derivata", kazao je Levandovski poljskom listu i precizirao da bi promet akcija i obveznica bio opterećen porezom od 0,1% a derivati još manje sa 0,01%. Plaćale bi ga obe strane i onaj ko prodaje i onaj ko kupuje.
Levandovski i njegovi eksperti procenjuju da bi takav evropski porez na transakcije mogao u budzet EU da donese dodatnih 30 milijardi evra godišnje.
"Nadamo se da taj porez neće oterati međunarodne finansijske institucije iz Evrope", kazao je Levandovski.
Evropski komesar za budzet naveo je da taj porez neće služiti samo kao dodatni izvor prihoda u evropsku kasu već da se nada da će uvesti red i disciplinu u finansijske institucije da ubuduće neodgovornim transakcijama ne izazivaju bez potrebe nove finansijske krize.
Finansijski stručnjaci su prilično skeptični prema novom evropskom porezu i to stoga što se plaše da će on smanjiti konkurentnost na finansijskom tržištu a takođe, ako bude uveden samo u EU, finansijske institucije naći će načina da izbegnu da ga plaćaju.
Novi evropski porez ima podršku oko 60% građana EU, ali neke članice protiv njega protestuju, pre svega Velika Britanija koja se plaši da će finansijske institucije zbog tog poreza napustiti londonski Siti.
Izvor: Beta, AFP i EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
