Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Holandija blokira širenje zone Šengena
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.09.2011. |
|
|
|
|
|
|
Ministri unutrašnjih poslova EU nisu prihvatili ulazak Bugarske i Rumunije u zonu Šengena. Samo jedan glas protiv je dovoljan da se spreči širenje te zone od 25 članica. Ovog puta, on je potekao iz Holandije, čiji je ministar imigracije Gers Lers (Leers) na sastanku u Briselu kazao da je stav njegove zemlje "jasan" i da ne podržava pristupanje Bugarske i Rumunije u ovom trenutku.
"Moramo biti sigurni da se propisi šengenskog prostora u poptunosti sprovode, posebno u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala", kazao je on. "Ukoliko to nije slučaj, možete imati najbolja vrata sa osam najboljih brava na svetu, ali iza tih vrata stoji neko ko pušta svakoga i to je ozbiljan problem", kazao je on.
Finska je takođe javno izrazila rezerve, koje, prema diplomatskim izvorima, dele još neke zemlje.
Bojazni koje je iznela evropska policijska organizacija Europol dodatno pothranjuju to protivljenje. "Postoji opasnost da moguće pristupanje Rumunije i Bugarske šengenskoj zoni poveća pritisak na grčko-tursku granicu, kao i da bugarska obala Crnog mora postane meta ilegalne imigracije", upozorio je u junu sef odeska za analize Europola Žan-Dominik Nole (Jean-Dominique Nollet).
"Rumunija i Bugarska ispunjavaju sve tehničke zahteve koji su potrebni da bi postale deo spoljne granice šengenske zone, ali sada treba videti u kojoj meri su sposobne da upravljaju tim spoljnim granicama", objasnio je jedan evropski diplomata.
Kako je kazao drugi diplomatski izvor, teškoće koje prate Grčku u kontroli granica sa Turskom razočarale su druge članice Šengena i doprinose protivljenju širenju te zone na druge moguće "slabe karike".
Background Šengenska zona osnovana je 1985. godine i trenutno omogućava ketanje bez pasoša za 400 miliona Evropljana na teritoriji 25 članica - 22 članica EU i Švajcarske, Norveške i Islanda. U martu 2011. godine odobreno je pristupanje Lihtenštajna, koje će stupiti na snagu krajem godine. Od članica EU, pored Bugarske i Rumunije u šengenski prostor nisu ušli Velika Britanija, Irska i Kipar.
Bugarska i Rumunija, koje su EU pristupile tri godine nakon drugih zemalja istočne Evrope jer je ocenjeno da nisu dovoljno spremne, teško doživljavaju ovakav odnos prema njihovim težnjama za ulazak u šengensku zonu.
"Holandska vlada mora da shvati da se politika jačanja Evrope ne može žrtvovati da bi se zadovoljili ekstremisti", kazao je 21. septembra uveče predsednik Rumunije Trajan Basesku. Vladajuća koalicija u Holandiji u parlamentu ima podršku pokreta ekstremne desnice Partija za slobodu, čiji lider je Geert Vilders (Wilders).
Rumunske vlasti trenutno na granici blokiraju kamione koji prevoze holandske lale, sa zvaničnim obrazloženjem da tovar nema "fitosanitarni pasoš", dokument koji je obavezan za taj tip robe u EU.
Do sledećeg evropskog samita planiranog za sredinu oktobra neće se pronaći rešenje za pristupanje te dve zemlje šengenskoj zoni. Trenutno se razgovara o kompromisnom rešenju koje predviđa pristupanje po fazama. Prva bi bila otvaranje vazdušnih i pomorskih šengenskih granica za Rumuniju i Bugarsku 31. oktobra 2011. godine, a kopnenih granica u julu 2012. godina. Međutim, Nemačka i Francuska odbijaju utvrđivanje obavezujućeg roka za kopnene granice.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|