Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pariz i Berlin protiv veće uloge EK u graničnim kontrolama
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Francuska, Nemačka i Španija ne podržavaju predlog Evropske komisije kojim se ograničava pravo članica EU da uvedu privremene granične kontrole unutar šengenskog prostora. Te zemlje smatraju da članice EU moraju da to pravo zadrže u svojoj nadležnosti. Predlog Evropske komisije koji predviđa mogućnost uvođenja graničnih kontrola pod strogim uslovima trebalo je da bude predstavljen 13. septembra ali je to odloženo za 16. septembar.
"Države članice snose političku odgovornost za održavanje javnog reda i zaštitu unutrašnje bezbednosti", naveli su u zajedničkom saopštenju izdatom 13. septembra u Berlinu ministri unutrašnjih poslova Francuske, Nemačke i Španije Klod Gean (Claude Geuant), Hans-Peter Fridrih (Friedrich) i Antonio Kamačo (Camacho). Oni su naglasili da je od "presudne važnosti poštovanje suštine nacionalnog suvereniteta" i da ne dele mišljenje Evropske komisije o tom pitanju.
Nemački ministar je i ranije izrazio protivljenje predlogu Evropske komisije i naglasio da Nemačka neće dozvoliti da joj Brisel diktirka kada može uvesti kontrole.
Evropska komisija predlaže da eventualno ponovo uvođenje državnih graničnih kontrola unutar šengenske zone, u kojoj je garantovana sloboda kretanja, bude moguće samo u slučaju velikog i iznenadnog priliva imigranata. Prema tom predlogu, zemlje članice treba da, ukoliko žele da ponovo uvedu kontrole na svojim nacionalnim granicama, podnesu zahtev Komisiji i da navedu razlog. Taj zahtev zatim treba da usvoji kvalifikovana većina članica EU, što je teže osigurati nego prostu većinu.
Rasprava o reformi šengenskog prostora je ponovo pokrenuta ovog proleća kada je Francuska uvela neke granične kontrole na svojim prelazima sa Italijom zbog priliva imigranata iz Tunisa. Danska je pod pritiskom nacionalne ekstremne desnice zatim jednostrano donela odluku o uvođenju carinske kontrole na svojoj granici, što je naišlo na žestoke kritike Brisela i drugih zemalja EU, uključujući i Nemačku.
Background Šengenski prostor je zona u kojoj je slobodno kretanje zagarantovano. Osnovana je na bazi Šengenskog sporazuma iz 1985. godine. Šengenski sporazum primenjuje se u 26 zemalja, od toga 22 članice EU i četiri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija još nisu primljene.
Dolazak više od 25.000 imigranata u Italiju, uglavnom iz Tunisa pokrenuo je pitanje politike migracija u EU. Nakon diplomatskog spora zbog imigranata Pariz i Rim su u aprilu zatražili reformu šegenskog sistema kako bi se omogućilo privremeno vanredno uvođenje kontrole granice. Evropska komisija je 4. maja predstavila smernice za rešavanja pitanja migracija, uključujući i okvir za ponovno uspostavljanje kontrola granice.
Prema sadašnjim sengenskim pravilima ponovo uvođenje graničnih kontrola moguće je u slučaju opasnosti od napada ili nekog velikog događaja, kao što je samit ili neka sportska manifestacija.
Veća sredstva za Fronteks
U okviru napora da obezbedi bolju kontrolu granice, Evropska unija će do kraja godine povećati sredstva namenjena evropskoj agenciji za nadzor spoljne granice Fronteks (Frontex) i istvoremeno bolje usmeriti njene aktivnosti, predviđeno je predlogom koji je 13. septembra usovjio Evropski parlament,
Fronteks, koji od kraja 2005. nadležan za nadzor 42.000 kilometara duge granice na moru i 8.800 kilometara na kopnu, "mora da bude efikasniji jer, uprkos dobrim namerama, nije do sada dorastao očekivanjima", rekao je izvestilac Evropskog parlamenta Simon Busutil (Bušuttil) sa Malte.
"Bez efikasnog upravljanja granicom šengenski sistem ne može da ispravno funkcioniše zbog čega može trpeti bezbednost EU", rekla je evropska komesarska za pitanja migracija Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstroem). Ona je podsetila da je uloga Fronteksa da pomogne članicama kojima je pomoć potrebna ali da je kontrola granice i dalje u nadležnosti članica.
Prema novom mandatu, Fronteks će moći da nabavi ili iznajmi sopstvena vozila, čamce ili helikoptere umesto da, kao do sada čeka često i suviše dugo, da mu ih obezbede članice.
Agencija će imati i oficira za osnovna prava koji će biti zadužene da poštovanje ljudskih prava kako bi se obezbedilo da imigranti na granici ne budu vraćeni u domovinu, ako im u njoj preti opasnost, i da im ne bude uskraćeno pravo da podnesu zahtev za azil.
Poslanici su insistirali na tome da se mandat proširi i na pomoć članicama kada se suoče sa humanitarnim izazovima, poput spasavanja izbeglica iz mora. Fronteks je ranije često kritikovan da nije sprečio takve tragedije. Predviđeno je i da se timovi za nadzor granice u okviru Fronteksta od sada zovu "evropski granični timovi".
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
