Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pored izbora Slovenija suočena i sa snižavanjem kreditnog rejtinga
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Sloveniji će početkom decembra biti održani prvi vanredni parlamentarni izbori od osamostaljenja te zemlje 1991. godine. Politička neizvesnost nakon izglasavanja nepoverenja vladi premijera Boruta Pahora prošle nedelje dodatno opterećuje Sloveniju koja nastoji da se izbori sa ekonomskim teškoćama i da kao članica evro zone preduzme neophodne korake kako se sprečilo širenje dužničke krize u toj zoni. Nakon agencije za kreditni rejting Mudiz (Moody's) i agencija Fič (Fitch) je odlučila 28. septembra da snizi kreditni rejting Slovenije.
Predsednik Slovenije Danilo Tirk saopštio je 28. septembra da će 21. oktobra raspustiti parlament i da će prevremeni izbori biti 4. decembra. To su prvi vanredni parlamentarni izbori u Sloveniji od njenog osamostaljenja 1991. a raspisani su pošto je parlament pre nedelju dana uskratio poverenje vladi Boruta Pahora.
Pahor, premijer do izbora nove vlade i predsednik partije Socijalnih demokrata (SD), rekao je da će se ponovo kandidovati na predstojećim izborima. Jedan od favorita na izborima je i lider opozicione Slovenske demokratske stranke i bivši premijer Janez Janša.
Vladajuća kopalicija od proleća nija imala većinu jer su se iz nje povukle partija penzionera Desus i stranka levog centra Zares. Koaliciju levog centra koja je bila na vlasti od 2008. oslabilo je i odbacivanje sporne penzione reforme, koja predviđa povećanje starosne granice za odlazak u penziju sa 63 na 65 godina, na referendumu u junu. Primenu te reforme su tražili Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond (MMF) i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Šef evrogrupe Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) je 27. septembra u Strazburu rekao da ne sumnja da će slovenački parlament u skladu s julskim dogovorom u zoni evra potvrditi proširenje privremenog mehanizma pomoći. "Ne sumnjam da će naši slovenački prijatelji to uraditi", rekao je Junker i dodao da "iako su u nekoj vrsti političke krize, moraju zajedno s drugim državama da ispune svoje obaveze."
Background Slovenija je postala članica EU 2004. a evro zoni je pristupila tri godine kasnije, 2007.
Slovenački parlament izglasao je 20. septembra nepoverenje vladi premijera Boruta Pahora.
Slovenija je sedma članica evro zone kojoj je ove godine snižen kreditni rejting, posle Italije, Španije, Irske, Portugalije, Kipra i Grčke.
Par dana nakon izglasavanja nepoverenja vladi, agencija Mudiz je smanjila 23. septembra kreditni rejting Slovenije na Aa3, navodeći kao razlog "srednjeročne rizike za ekonomski rast". Ta agencija za kreditni rejting je početkom ove nedelje snizila kreditni rejting Slovenačke izvozne i razvojne banke (SID) i njenih obveznica, kao i Nove Ljubljanske banke (NLB) i Abanke Vipava. Agencija je najavila da će ponovo proveriti bonitetske ocene ovih banaka i Nove kreditne banke Maribor (NKBM).
Ubrzo je i agencija za kreditni rejting Fič (Fitch) smanjila za jedan podeok rejting Slovenije sa "AA" na "AA-", upozorivši da bi mogla da ga dodatno smanji. Ovu odluku Fič je obrazložio teškoćama u bankarskom sektoru u Sloveniji.
Fič je kao razlog za snižavanje kreditnog rejtinga Slovenije naveo "pogoršanje finansijske situacije u bankarskom sektoru" koja izaziva bojazan da će država ponovo morati da učestvuje u njihovoj dokapitalizaciji. U saopštenju Fiča, objavljenom 28. septembra, navodi se da zabrinjava nivo zajmova koji se mogu teško naplatiti a koji su dostigli 14,8% ukupnog broja zajmova krajem juna, kao i nedovoljne rezerve.
Kreditni rejtinzi Slovenije i Italije sada su izjednačeni a Slovenija je od članica EU u istočnoj Evropi i dalje zemlja sa najvišim kreditnim rejtingom, objavio je Blumberg (Bloomberg). Predviđanja su, međutim, negativna zbog čega su veći izgledi da Fič smanji ili ostane pri ovom rejtingu Slovenije nego da ga poveća.
U saopštenju Fiča se podseća da je reforma penzionog sistema odbačena na referendumu u junu u Sloveniji, što kako se navodi, predstavlja "korak unazad za dugoročnu stabilnost javnih finansija".
Mudiz je prošle nedelje saopštio da su razlozi za snižavanje kreditnog rejtinga Slovenija rastuća politička nesigurnost i rizik u sprovođenju planova fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi potrebnih za sprečavanja daljeg rasta duga vlade u srednjoročnom periodu i promociju dugoročnog privrednog rasta Slovenije.
Vladi je izglasano nepoverenje u veoma osetljivom trenutku za Sloveniju, čija privreda se teško oporavlja. Sloveniju je svetska kriza 2008. i 2009. u velikoj meri pogodila, pa je nezaposlenost za tri godine skoro udvostručena, a javni dug je između 2008. i 2010. porastao sa 22,5% na 43,3% bruto domaćeg proizvoda. Javni dug Slovenije je ipak ostao ispod granice od 60% predviđene evropskim Paktom za stabilnost i rast.
Slovenačke vlasti su snizile predviđanja privrednog rasta za ovu godinu za 0,7 procentnih poena na 1,5% u odnosu na raniju procenu od 2,2%. Vlada je morala da donese i nove mere štednje od 365 miliona evra da bi ispunila cilj i zadrzala budžetski deficit na nivou od 5,5%.
Izvor: AFP i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
