Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Preti li Sloveniji Grčki scenario
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nakon što je agencija za kreditni rejting Mudiz (Moody's) smanjila bonitetsku ocenu Slovenije i u očekivanju bonitetske ocene drugih svetskih agencija posle pada vlade u slovenačkoj javnosti se sve češće postavlja pitanje da li državi preti "grčki scenario".
Mediji 26. septembra donose i optimistička predviđanja ekonomista, predstavnika sindikata i poslodavaca, koji tvrde da je zemlja daleko od najcrnjeg scenarija, ali i upozoravaju da što pre treba dobiti stabilnu novu vladu i hitno sprovesti strukturne refrme, ojačati privredu i povećati prilive od poreza.
Slovenija se nalazi na osmom mestu u Evropskoj uniji po rastu javnog duga.
Bivši ministar privrede Matej Lahovnik je za list "Dnevnik" rekao da "Slovenija može izbeći grčki scenario tako što bi prekinula trend brzog rasta javnog duga." "Ključno je da dobijemo što pre novu stabilnu vladu, koja bi dobila mandat i za manje poželjne mere," reko je Lahovnik i dodao da "treba početi sa restruktuiranjem javne potrošnje, smanjiti troškove i broj ministarstava kao i ukinuti neke agencije i službe."
Bivši ministar takođe smatra da je potrebno na srednji rok izvesti ključne strukturne reforme, uključujući "reformu zdravstva, penzionog sistema i reformu socijalnih transfera,". Na strani prihoda po njegovom mišljenju potrebna je "celovita reforma poreskog sistema" prema kojoj bi bili najviše oporezovani najbogatiji, njihov luksuz i nepokretnosti, koji se koriste isključivo kao ulaganja.
Da Slovenija nije ni blizu grčkog scenarija smatra i predsednik Privredne komore Slovenije Samo Hribar Milič, ali je i upozorio da se može desiti da Slovenija "završi kao Grčka, ukoliko se što pre ne realizuju reforme.
Bivši ombudsman za ljudska prava Matjaž Hanžek je, pored ostalog, mišljenja da "krizu ne smemo rešavati rezanjem troškova već povećanjem broja zaposlenih".
Bivši ministar finansija Dušan Mramor ističe da "nismo još ni blizu grčkog scenarija, ali će problem nastati ako se nastavi sadašnji trend". Jer, kako je rekao, za dve godine je javni dug narastao sa dvadeset na 45%, što bi moglo, ukoliko ne budu preduzete mere da za dve, tri godine dođe na 60 ili 70%.
"Moramo priznati da s obzirom na bruto domaći proizvod imamo previsoke plate, penzije i socijalne transfere", rekao je Maramor i dodao da "treba bitno više ulagati u znanje, smanjiti administrativne prepreke i učiniti sistem efikasnijim."
Predsednik Saveza slobodnih sindikata Slovenije Dušan Semolič kaže da "iz sniženja bonitetske ocene proizlazi da problem Slovenje nije radno pravno zakonodavstvo ili penzioni sistem, već nefunkcionisanje banaka, što predstavlja najveću prepreku privrednom rastu", a za to je "najviše odgovorna država koja ima glavnu reč u dve najveće banke."
Autor: Aleksandar Mlač, dopisnik Bete iz Ljubljane
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
