Američka agencija za međunarodni bonitet Standard i Purs (Standard & Poor's, S&P) smanjila je kreditni rejting Italije za jedan podeok zbog slabljenja izgleda za ekonomski rast te zemlje i političke neizvesnosti. Negativna predviđanja za Italiju su dodatno opteretila zonu evra koja pokušava da se izbori sa dužničkom krizom a u centar pažnje je dospelo i pitanje koliko su francuske banke izložene rizicima, pošto su najviše angažovane u italijanskoj dužničkoj krizi.

S&P je 19. septembra saopštio da je rejting italijanskog dugoročnog i kratkoročnog državnog duga spustio sa A+/A-1+ na A/A-1, i da su politički i dužnički problemi glavni razlozi za to. Novi rejting Italije je i dalje za pet podeoka iznad statusa lošeg duga, tzv. džank statusa (junk).

Perspektive italijanskog rasta S&P je ocenio kao negativne i obrazložio da očekuje da političke razlike ograniče mogućnosti Italije da odgovori na krizu kako bi trebalo. U saopštenju se navodi da će "krhkost vladajuće koalicije i političke razlike u parlamentu verovatno nastaviti da ograničavaju sposobnost države da na odlučan način reaguje u teškim makroekonomskim okolnostima na spoljnom i unutrašnjem planu".

Od oktobra 2006. kreditni rejting Italije je kod S&P bio "A+" i prema toj agenciji za kreditni rejting Italija i dalje spada zemlja čiji su izgledi za vraćanje duga solidni ali postoji mogućnost da se to promeni pod uticajem ekonomskih potresa. Italija je opterećena velikim dugom i vlada u Rimu je pod pritiskom da sprovodi mere štednje da bi zauzdala potrošnju.

Analitičari S&P smatraju da će slab privredni rast Italije verovatno ograničiti efikasnost programa fiskalne konsolidacije. U S&P procenjuju da će bruto domaći proizvod (BDP) Italije od ove do 2014. godine rasti u proseku po 0,7% godišnje. Ranije se očekivao rast od 1,3% godišnje.

Prva reakcija zvaničnog Rima je da je odluka agencije S&P politički motivisana. Italijanska vlada odbacila je 20. septembra odluku S&P o smanjenju kreditnog rejtinga Italije, ocenivši da je zasnovana na političkim stavovima i ocenama u medijima, a ne na "realnim stvarima".

"Procene Standard i Pursa po svemu sudeći su zasnovane na pisanju medija, a ne realnim stvarima i očigledno su politički motivisane", ocenjuje se u saopštenju vlade premijera Silvija Berluskonija. "Vlada je uvek uživala poverenje parlamenta dokazujući time snagu vladajuće većine", dodaje se u saopštenju.

"Podsećamo da je Italija usvojila niz mera sa ciljem da se 2013. dostigne budžetska ravnoteža, kao i da vlada sprema mere podrške rastu što će kratkoročno i dugoročno uroditi plodom", poručuje se Berluskonijevog kabineta. Italijanski parlament je prošle nedelje odobrio mere štednje koje predstavljaju kombinaciju viših poreza, penzijske reforme i smanjenja rashoda. Mere štednje treba da tokom tri godine za 54 milijarde evra smanje deficit Italije, treće po snazi evropske ekonomije.

Evropske berze su se nakon manjeg pada prilikom otvaranja 20. septembra povratile, pošto su investitori predviđeli smanjenje kreditnog rejtinga Italije. Indeksi akcija na pariskoj berzi povećali su se 0,23%, na berzi u Londonu 0,12%, Frankfurtu 0,46%, Milanu 0,9% dok je samo na berzi u Milnu zabeležen pad od 0,12%.

Situacija je, međutim, i dalje nesigurna. Odluka o smanjenju kreditnog rejtinga Italije samo je dodatno opteretila zonu evra nakon neuspešnog sastanka ministara finansija EU ovog vikenda na kome nije postignut dogovor o novom zajmu Grčkoj.

Pitanje grčkog duga je i dalje u centru pažnje. U Atini je, nakon sastanka putem video linka grčkog ministra finansija Evangelosa Venizelosa i predstavnika tri glavna kreditora - Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda 19. septembra, novi sastanak zakazan za 20. septembar uveče. Od tih razgovora zavisi odluka o novoj traši ranije odobrene pomoći Grčkoj u iznosu od 8 milijardi evra, koja bi trebalo da bude doneta u oktobru.

Istovremeno, predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše (Jean-Claude Trichet) je pozvao Španiju da preduzme nove strukturne reforme. Španija, koja je pogođena dužničkom krizom, tek je obnovila ekonomski rast i ekonomske prilike u toj zemlje i dalje izazivaju zabrinutost tržišta. Pod pritiskom tržišta, ta zemlja već mesecima sprovodi velike reforme u različitim sektorima od tržišta rada do penzionog i posebno bankarskog sistema.

Triše je ocenio da su se prilike u španskom bankarskom sektoru poboljšale ali da je i dalje neophodan oprez. "Svakog meseca savet guvernera ECB poziva evropske banke da preduzmu sve što je neophodno kako bi ojačale bilansnu sumu, da ne raspodeljuju dobit, da budu oprezne i umerene u nagrađivanju i da potraže podršku vlasti ako im je potrebno", rekao je on.

Predsednik upravnog odbora francuske banke BNP Paribas Mišel Pebero (Mićel Pebereau) rekao je 20. septembra da francuskim bankama, suočenim sa dužničkim krizama u zoni evra, nisu potrebni pomoć ili dokapitalizacija. Pebero je odbacio mogućnost da Italija neće moći da otplaćuje svoj duga.

Francuske banke su izloženije rizicima u slučaju italijanskog duga u odnosu na grčki, pošto su i više angažovane u otkupljivanju italijanskih obveznica. BNP Paribas je na ime italijanskog duga uložio 20,8 milijardi evra, a Sosijete ženeral (Societe General) 2,2 milijarde evra.

Posebnu pažnju 20. septembra izazvalo je pisanje britanskog Fajnenšal tajmsa (Financial Times) da je nemački Simens (Siemens) povukao više od 500 miliona evra iz jedne francuske banke kako bi ih uložio u Evropsku centralnu banku. Taj ekonomski dnevnik je, pozivajući se na izvor koji je direktno upućen u tu transakciju, naveo da se Simens na to odlučio jer je zabrinut za solventnost te banke ali i jer su kamatne stope ECB više.

Evropska centralna banka nije želela da komentariše ove navode a Simens je ocenio da je reč o špekulacijama. "To smatramo špekulacijama koje nećemo komentarisati jer nije naveden izvor", rečeno je AFP-u u toj nemačkoj grupi.

Prema agenciji Dau džons nuzvajers (Dow Jones Newswires), koja se takođe poziva na upućene izvore, novac je povučen iz banke Sosijete ženeral (Societe general) pre provere evropske bankarskih institucija polovinom jula.

Izvor: AFP, Beta i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Odluka o pomoći Grčkoj u oktobru
  
• 

  Vesti

  : Dogovor o jačanju budžetske discipline u EU
  
• 

  Vesti

  : Zabrinutost za budućnost EU
  
• 

  Vesti

  : Zemlje evro zone ustavom ograničavaju deficit
  
• 

  Vesti

  : Jačom integracijom do finansijske stabilnosti
  
• 

  Vesti

  : Francuska najavila mere štednje
  
• 

  Vesti

  : Sarkozi i Merkel za zajedničku vladu evro zone
  
• 

  Vesti

  : Rejting agencije u središtu finansijske krize u Evropi i SAD
  
• 

  Vesti

  : Kreditni rejting Grčke oboren i pored nove pomoći