Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Nagrada Saharov učesnicima arapskog proleća
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.10.2011. |
|
|
|
|
|
|
Petoro učesnika "arapskog proleća" su ovogodišnji dobitnici nagrade Saharov za slobodu mišljenja koju dodeljuje Evropski parlament. Nagrada im se dodeljuje kao priznanje i znak podrške njihovim naporima u ostvarivanju slobode i ljudskih prava, saopštio je Evropski parlament. Za nagradu je ove godine noviminovano pet osoba i organizacija, uključujući pokret "arapskog proleća", oličen u petoro aktivista iz četiri arapske zemlje.
Dobitnici uglednog priznanja su Tunižanin Muhamed Buazizi, koji je nagrađen posthumno, Egipćanka Asma Mafuz, libijski disident Ahmed al-Zubair Ahmed al-Sanusi, sirijska advokatica Razan Zajtuneh i sirijski karikaturista Ali Farzat.
Odluku su jednoglasno doneli predsednici poslaničkih grupa u Evropskom parlamentu. Predsednik Evropskog parlament Jerži Buzek je istakao da su "ovi pojedinci doprineli istorijskim promenama u arpaskom svetu" i da "ova nagrada potvrđuje solidarnost i snažnu podšku njihovoj borbi za slobodu, demokratiju i okončanje autoritarnih režima". On je dodao da je dodela nagrada arpaskim aktivistima "simbol za sve koji rade na ostvarivanju dostojanstva, demokratije i osnovnih prava u arpaskom svetu i dalje".
Izbor arpaskih aktivista ne iznenađuje, pošto su ih zajedno nominovali četiri vodeće grupe u Parlamentu, uključujući konzervativce (EPP), socijaliste (S&D), liberale (ALDE) i Zelene. "Pokret 'arapskog proleća' je simbol onih koji žele dostojanstvo, demokratiju i osnovna prava u arapskom svetu", navodi se u obrazloženju nominacije.
Muhamed Buazizi se zapalio 17. decembra 2010. u Sidi Buzidu i umro je dve sedmice kasnije. Njegov očajnički gest podstakao je veliki narodni protest koji je doveo do pada režima predsednika Ben Alija.
Asma Mahfuz je među osnivačima Pokreta mladih 6. april, koji je uputio poziv za prvo okupljanje na trgu Tahrir u Kairu, što se potom pretvorilo u pokret koji je doveo do svrgavanja egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka.
Background Nagrada Saharov za slobodu mišljenja je nazvana po sovjetskom fizičaru i političkom disidentu Andreju Saharovom. Evropski parlament je od 1988. dodeljuje pojedincima i organizacijama za doprinos u borbi za ljudska prava i demokratiju. Dobitnik dobija i novčanu nagradu od 50.000 evra. a pojedince ili organizacije nominuju političke grupe u Evropskom parlamentu ili najmanje 40 poslanika.
Andrej Saharov (1921-1989) je bio nukelarni fizičar, aktivista za ljudska prava i dobitnik Nobelove nagrade za mir. Saharov je zabrinut zbog posledica svog rada počeo da se zalaže za miran suživot i kasnije za ljudska prava u Sovjetskom Savezu. To je podstaklo Evropski parlament da ustanovi nagradu za ljudska prava naznanu po njemu.
U svom eseju o miru iz 1968. Saharov je napisao da je "inetelektualna sloboda od suštinskog značaja za ljudsko društvo".
Nagrađeni su i Ahmed al-Zubair Ahmed al-Sanusi, 77-godišnji libijski disident koji je proveo 31 godinu u zatvoru zbog protivljenja režimu Moamera Gadafija, Razan Zajtuneh, 34-godišnja advokatica koja rukovodi komitetima koji upravljaju pobunom u Siriji i Ali Farzat, novinski karikaturista koga su u avgustu pretukle sirijske snage bezbednosti polomivši mu obe ruke.
Nagrade će biti svečano uručene 14. decembra, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta.
Pored arapskih aktivista u užem izboru za nagradu, koji je objavljen 20. oktobra, su beloruski aktivista za ljudska prava, novinar Dzmitri Bandarenka i zajednica kolumbijskih poljoprivrednika San Hoze Apartado koja u svojoj zemlji pokušava da se izbori za mir i pomirenje. Za nagradu su bili nominovani i palestinski lekar i mirovni aktivista Izeldin Abuelaiš i slovenački pisac Boris Pahor koji živi u Italiji i koji je preživeo nacistički koncentracioni logor.
Bandarenka, koga je nominovala grupa Evropski konzervativci i reformisti, jedan je od osnivača Povelje 97, građanske inicijative za demokratske promene, kao i kamapanje građana za pridruživanje Belorusije EU.
Zajednici poljoprivrednika iz Kolumbije nominovala je grupa Ujedinjena evropska levica - Nordijska zelena levica uz obrazloženje da je ova zajednica postala "simbol hrabrosti, otpora i posvećenosti najvišim vrednostima mira i pravde u vremenu brutalnosti i destrukcije". U Kolumbiji, koju decenijama potresaju građanski rat i sukobi, ova zajednica seljaka je odbila da se pridruži bilo kojoj oružanoj grupi i zahteva slobodu za obične ljude.
Izeldin Abuelaiš je osnivač fondacije Kćerke za život, a nominovali su ga članovi grupe Evropski konzervativci i reformisti (ECR). On je svoj život posvetio miru u okolnostima izraelsko-palestinskog sukoba, a o njemu se govori kao o "čarobnom, tajnom mostu" između dva naroda.
Boris Pahor je istaknuti borac za slobodu i protivnik totalitanih režima, koji je pisao o svom iskustvu u nacističkim logorima. Pahor piše na slovenačkom ali živi u rodnom Trstu i zalaže se za prava manjina i manjinske jezike. Pahora je nominovala grupa od 51 poslanika, uključujući slovenačkog poslanika Milana Zvera.
Prošle godine nagrada Saharov je dodeljena kubanskom disidentu Giljermu Farinjasu (Guillermo Farinas), koji je više puta štrajkovao glađu protiv komunističkih vlasti na Kubi. Kubanske vlasti mu nisu dozvolile da dođe u Strazbur i primi nagradu u decembru 2010.
Među dobitnicima nagrade su i bivši južnoafrički predsednik Nelson Mandela (1988), mjanmarska aktivistkinja Aung San Su Ći (1990), Ujedinjene nacije koje je predstavljao bivši generalni sekretar UN Kofi Anan (2003), kao i kineski disident Hu Đa.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|