Vladajuća konzervativna partija u Bugarskoj premijera Bojka Borisova ostvarila je ubedljivu pobedu na predsedničkim i lokalnim izborima 30. oktobra, čime je osnažila svoj uticaj na svim nivoima vlasti. Građani su izabrali kandidata stranke Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) Rosena Plevnelijeva za predsednika a konzervativci su od sada na čelu više od polovine gradova u toj zemlji. Izbore su obeležile sumnje u mnoge nepravilnosti, posebno u vezi sa kupovinom glasova, a koncentracija vodećih funkcija u rukama jedne partije izaziva bojazni.

Prema zvaničnim podacima Izborne komisije na osnvou 99,9% prebrojanih glasova, Plevnelijev je osvojio 52,56% glasova, pobedivši sa donekle većom razlikom od očekivane kandidata Socijalističke partije Ivajla Kalfina koji je osvojio 47,44% glasova.

Odlazeći predsednik Georgi Prvanov nije mogao nakon dva mandata da se kandiduje na izborima koji su pre svega bili test za manjinsku vladu Borisova na polovini mandata. Od formiranja u julu 2009. vlada se oslanja na podršku u parlamentu ultranacionalističke stranke Ataka i dve manje stranke desnice koje su, međutim, sve nezadovoljnije svojim koalicionim partnerom.

Borisov je ocenio da je "bugarski narod glasanjem podržao stabilnost Bugarske". "Da je ishod bio loš, da smo izgubili, mogla je početi politička kriza. Ne želim o tome ni da razmišljam u trenutku kada je Evropa pogođena teškom ekonomskom krizom", rekao je on.

Bugarska, najsiromašnija članica EU, očuvala je relativnu stabilnost zahvaljujući politici štednje koja uključuje vezivanje domaće valute, leva, za evro. Bugarska vlada 31. oktobra treba da usvoji nacrt budžeta koji predviđa deficit od 1,35% bruto domaćeg proizvoda i rast od 2,9% BDP u 2012.

Plate koje u proseku iznose 390 evra nisu povećavane već dve godine a stopa nezaposlenosti, koja je u kontinuitetu visoka, dostigla je 9,40% u septembru. Od drugog tromesečja u Bugarskoj je rast usporen i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je smanjila predviđenu stopu rasta u ovoj godini za Bugarsku na 1,6%.

Plevnelijev - biznismen koji je postao predsednik

Rosen Plevnelijev (47), biznismen i nekadašnji ministar regionalnog razvoja i javnih radova u vladi Borisova, govorio je pre imenovanja za predsedničkog kandidata u septembru da nije političar. Plevnelijev, vlasnik jedne od prvih građevinskih firmi u Bugarskoj nije zvanično povezan sa GERB-om. Tokom kampanje, on je izbegavao da učestvuje u raspravama sa drugim kandidatima i u javnim nastupima je uglavnom ponavljao "opšta mesta". Njegovi protivnici tvrde da on nema predstavu o obavljanju predsedničke dužnosti i da će biti Borisovljeva marioneta.

Plevnelijev je obećao 30. oktobra radnicima da će ubrzati "evropski razvoj" Bugarske. On je obećao i da potpredsednik zemlje neće biti više u senci. Na tu funkciju je izabrana bivša ministarka pravde Margarita Popova, koja je u Briselu veoma cenjena zbog napora na unapređenju rada pravosuđa.

Novi predsednik, koji će stupiti na dužnost 21. januara, rekao je i da će odobriti otpuštanje ambasadora za koje je utvrđeno da su radili za nekadašnje tajne komunističke službe. Za to se zalaže vlada dok se odlazeći predsednik Prvanov, iz redova levice, tome protivio. Procenjuje se da je 40% šefova diplomatskih predstavništava Bugarske u inostranstuv nekada radilo za komunističke tajne službe.

GERB je proširio svoj uticaj i u lokalnim vlastima. Na čelu najmanje 13 od 27 gradova, uključujući Sofiju i Plovdiv, biće predstavnici te stranke, dok je GERB ranije imao 9 gradonačelnika.

Kalfin (47), poslanik i bivši ministar spoljnih poslova, insistirao je, tragajući za podrškom van biračkog tela socijalista, tokom svoje kampanje da Bugari ne treba da daju svu vlast GERB-u, koju je optužio da ima autoritarne težnje.

Upitan da li je u rukama GERB-a koncentrisano previše vlasti, pošto ima i premijera, predsednika parlamenta i sada predsednika, Borisov je rekao da su počektom 90-tih prošlog veka antikomunistička Unija demokratskih snaga, a zati i socijalisti, držala sve važne funkcije u zemlje.

Lider stranke turske manjine, Pokreta za prava i slobode, Ahmed Dogan rekao je da će birači te stranke podržati Kalfina. Međutim, preliminarni rezultati izbora u oblastima u kojima stranka turske manjine uživa podršku, pokazali su da njegova poruka nije obezbedila potrebnu većinu kandidatu socijalista. Bivša evropska komesarka koja je u prvom krugu izbora osvojila treće mesto, Meglena Kuneva, nije preporučila svojim biračima kako da glasaju i, prema procenama analitičarima, glasovi njenih pristalica su podjednako otišli Plevnelijevu i Kalfinu.

Izborne nepravilnosti i kupovina glasova

I ove izbore su obeležile sumnje u manipulacije, uključujući kupovinu glasova, posebno među Romima, što je ustaljena praksa koju osuđuju mediji i nevladine organizacije. Širom Bugarske pristižu tvrdnje o kupovini glasova i nepravilnostima, uključujući visok procenat nevažećih listića. Prema procenama stručnjaka, oko 15% birača, koji žive u siromaštvu i nisu uključeni u društvo, spremno je da proda svoj glas. Policija je 30. oktobra uhapsila više osoba osumnjičenih da su biračima davali novac.

I prvi krug izbora, koji je održan 23. oktobra, obeležile su nepravilnosti, u većoj meri nego ranije. Između 6% i 10% listića je poništeno, dok je na prethodnim izborima stopa nevažećih listića iznosila 3%, navela je nevlaidna organizacija Transparensi internešenal (Transparency International).

Predsednik Socijalističke partije Sergej Stanišev optužio je GERB da je pobedio zahvaljujući "manipulacijama bez presedana, političkim i policijskim pritiscima i masovnoj kupovini glasova". Stanišev je na konferenciji za novinare 30. oktobra kasno uveče odbio da čestita rivalu na izbornoj pobedi.

Stanišev je rekao da je Socijalistička partije ostvarila svoj cilj, pošto je pridobila podršku birača van svog biračkog tela i nastavila borbu za demokratiju u zemlji. Borisov je ocenio da socijalisti, koji su politički naslednici nekadasnsjih komunista, ne mogu biti stub demokratije.

Kalfin je ocenio da će velika izborna prevara i kupovina glasova još više otežati napore Bugarske da uveri EU da je spremna za ulazak u šengensku zonu.

Funkcioner socijalista Mladen Červenjakov rekao je, međutim, da nema dovoljno dokaza da se pred sudom dokažu tvrdnje o prevari na izborima.

Povodom tvrdnji o kupovini glasova, Borisov je rekao da nije dao "ni jedan jedini lev" za to. "Naša kampanja je bila najjeftinija", istakao je on i pozvao svoje političke rivale da "počiste" sve one bilborde koje su postavili širom zemlje.

Izvor: AFP i EurActiv.com

Povezani sadržaj

• 

  Analize i stavovi

  : Nedosledan stav srpskih partija o EU
  
• 

  Vesti

  : Svaki peti Bugarin bi prodao svoj glas
  
• 

  Vesti

  : Nove članice EU ljute zbog blokade širenja Šengena
  
• 

  Vesti

  : Holandija blokira širenje zone Šengena
  
• 

  Analize i stavovi

  : Borba novih članica za uticaj u EU
  
• 

  Vesti

  : Bugarska zabranjuje davanje poklona policajcima
  
• 

  Vesti

  : Bugarska i Rumunija zahtevaju da im se otvori tržište rada EU
  
• 

  Vesti

  : Finansijska kriza opredeljuje birače u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Najniži broj stanovnika u Bugarskoj od 1945.