Evropska unija, rastrzana dužničkom krizom, nalazi se na raskršću. Pred njom su dve mogućnosti - da krene putem postepene dezintegracije u slučaju neuspeha u rešavanju krize ili da iskoristi priliku i obnovi stremljenja ka većoj integraciji. Lideri evro zone, suočeni sa pritiscima iz celog sveta, pokušaće da se 26. oktobra dogovore oko plana za suzbijanje dužničke krize i spasavanje zajedničke valute, iako se i dalje ne slažu oko svih pitanja, uprkos intenzivnim razgovorima proteklih dana.

Evropska komisija očekuje da će šefovi vlada ili država postići pouzdan i uverljiv dogovor. "Taj nam je dogovor potreban večeras", rekao je portparol Evropske komisije Olivije Baji (Olivier Bailly). "Potreban nam je uverljiv politički odgovor na ključna pitanja na stolu", dodao je on.

Iako su utvrđeni glavni elementi plana za izlazak iz krize i spasavanje evra, ostaju da se reše neka pitanja oko kojih nije postignuta saglasnost, uprkos intenzivnim pregovorima stručnjaka koji su vođeni još 26. oktobra ujutru, u poslednjem trenutku pre samita.

Za sudbinu plana je bilo ključno i izjašnjavanje nemačkog parlamenta 26. oktobra o stavovima koje će na samitu u Briselu zastupati kancelarka Angela Merkel. Nemački poslanici su dali Merkelovoj širok mandat za razgovore na samitu, pre svega o jačanju zaštitnog mehanizma za evro, Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), ali bez mogućnosti da se dodatno optereti Evropska centralna banaka i povećaju nemačke garancije.

"Ako se dozvoli da propadne evro, to nosi opasnost i propadanja Evrope", nedavno je upozorio francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nikolas Sarkozy).

Za evroskeptike haos sa evrom koji traje već dve godine je potvrda beskorisnosti tog projekta. "Već vekovima se govori" o uvođenju evra "kao o nekoj vrsti istorijskog spomenika kolektivnom ludilu", smatra britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg (William Hague).

Širom Evrope jača otpor prema evropskoj ideji koja uzmiče pred nacionalnim težnjama, što ilustruje prodor populističkih pokreta na političkoj sceni u Holandiji, Finskoj i drugde. Ovaj otpor je dao krila i evrospektičnim poslanicima britanske Konzervativne partije koji su se usprotivili svom lideru i premijeru, podržavši u parlamentu predlog da se organizuje referendum o izlasku Velike Britanije iz EU.

Evropski projekat, više od pola veka od svog začetka 1957. godine, i dalje je pre svega ekonomsko pitanje. Napori da se osnaži i njegov politički aspekt nisu za sada doneli veće rezultate, ako se ima u vidu ograničeno delovanje zajedničke evropske diplomatske službe i neuspeh zajedničke odbrambene politike koji su potvrdili događaji u Libiji. Neuspeh ekonomskog projekta, kao što je evro, samo bi pogoršao stavi.

"Evropska unija deluje krhko i umorno a pojedini lider izgleda da ne shvataju da bi integracija mogla nastavi da doživljava neuspeh zbog zanemarivanja ili otpora", upozorio je u nedavno objavljenoj studiji, Janis Emanuilidis iz Evropskog političkog centra (European Policy Center), briselskog nezavisnog instituta. "Ono što je bilo nezamislivo, sada se može zamisliti - izlazak neke zemlje iz zone evra, kraj evra i čak dezintegracija EU više nisu tabu", dodao je on.

Dužnička kriza može, međutim, biti prilika da se ubrza evropska integracija. Ona je već tome doprinela jer se ponovo raspravlja o političkoj uniji, što je tema koja je bila potisnuta nakon pokretanja monetarne unije pre jedne decenije.

I na tom planu tabui padaju jedan za drugim. Nemačka, koja je do sada insistirala na tome da je svako treba da snosi posledice svoje budžetske politike, prihvata ideju o finansijskoj solidarnosti članica. Berlin se, takođe, pridružio Francuskoj u težnji da se uspostavi ekonomska vlada u zoni evra. Nemačka, međutim, zauzvrat želi da nametne svoja rešenja ostatku zone evra, zahtevajući čeličnu disciplinu u oblasti deficita i centralizovanu kontrolu koja bi mogla voditi i do toga da se pripreme nacionalih budžeta nadziru.

Evropska centralna banka, čije je sedište u Frankfurtu, zalaže se za čak za uvođenje funkcije evropskog ministra finansija, koji bi u prvo vreme mogao biti neka vrsta "nadkomesara" za evro u Briselu. Glavno pitanje koje se postavlja jeste da li je javnost u članicama spremna na gubitak suvereniteta?

Suočena sa pretnjom dužničke krize Francuska, koja je dugo oklevala pred idejom federalizma u Evropi, okreće se toj ideji. Šef francuske diplomatije Alen Žipe (Alain Juppe), naslednik degolističke struje, počeo je da se zalaže za "evropsku federaciju".

"Kada budemo izašli iz krize i kada se osvrnemo na to kroz šta smo prošli, bićemo impresionirani kapacitetima zemalja zone evra za osnaženo tržište i napredak ka većoj integraciji", istakao je neimenovani visoki evropski diplomata.

Težak put do dogovora

Samitu EU, koji će se održati 26. oktobra u Briselu, prethodio je niz sastanka i pregovora u proteklih nedelju dana o načinima za izlazak iz krize. Dogovor o koracima koji će se preduzeti odložen je uoči samita EU koji je održan 23. oktobra kako bi se dalo još vremena za prevazilaženje neslaganja.

U Briselu će se 26. oktobra popodne prvo sastati lideri 27 članica EU kako bi razmotrili predlog o dokapitalizaciji banaka. Cilj predloga je da se banke pripreme za eventualni udar u slučaju da Grčka ne može da plati svoja dugovanja. Nakon toga sastaće se lideri 17 članica zone evra i taj sastanak će verovatno trajati duboko u noć.

Glavni elementi plana su utvrđeni. Ideja je da se Grčka stabilizuje tako što će se banke kreditori te zemlje ubediti da joj otpišu deo duga, u vrednosti od oko 100 milijardi evra, da se dokapitalicuju banke i spreči širenje krize na Italiju jačanjem zaštitnog mehanizma za evro, odnosno povećanje kapaciteta Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF).

Pregovori sa bankama kreditorima Grčke teško idu jer banke odbijaju da prihvate otpisivanje više od 50% dugovanja. Detalji o jačanju EFSF-a su i dalje nejasni, a Nemačka i dalje odbija da se poveća uloga Evropske cenralne banke u planu spasavanja.

Pritom, prilike u Italiji izazivaju sve veću zabrinutost, iako je premijer Silvio Belrusconi (Berlusconi) izgleda uspeo da ubedi svog koalicionog partnera, Severnu ligu, da prihvati reformu penzionog sistema koju su evropske zemlje postavile kao uslov u zamenu za pomoć.

Dva su predloga za jačanje EFSF koji je uspostavljen polovinom 2010. na tri godine. Prvi predlog bi trebalo da, prema diplomatskim izvorima, omogući povećanje kapaciteta EFSF sa sadašnjih 440 na 1.000 milijardi evra. Taj predlog predviđa da se Fondu omogući da garantuje deo, koji bi bio između 10% i 20%, obveznica koje emituju zemlje suočene sa krizom. Manjkavost ovog predloga je u tome što će obveznice bez garancija koje su u opticaju odmah pasti vrednost. Nije isključena mogućnost i da ovo rešenje pogorša zaduženost članica. To bi moglo da ugrozi kreditni rejting Francuske koji je sada trostruko A, i istvoremeno kreditni rejting Fonda.

Drugi predlog predviđa formiranje posebnog fonda koji bi privukao javne i privatne investitore, uključujući i one van zone evra. Ovaj predlog, koji predviđa uključivanje Međunarodnog monetarnog fonda izaziva negodovanja, jer bi i zemlje sa ekonomijama koje doživljavaju procvat poput Kine mogle da ulažu u njega.

Izvor: AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Moguće izmene sporazuma EU
  
• 

  Vesti

  : Odložen dogovor o zoni evra
  
• 

  Vesti

  : Velika očekivanja od samita evro zone
  
• 

  Vesti

  : Slovačka ratifikovala krizni fond EU po cenu novih izbora
  
• 

  Vesti

  : Nemačka podržala dokapitalizaciju banaka
  
• 

  Vesti

  : EU odložila pomoć Grčkoj do novembra
  
• 

  Vesti

  : Bundestag usvojio zakon o merama za spasavanje evra
  
• 

  Vesti

  : Dogovor o jačanju budžetske discipline u EU
  
• 

  Vesti

  : Zabrinutost za budućnost EU
  
• 

  Vesti

  : Zemlje evro zone ustavom ograničavaju deficit