Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rusija obećala pomoć zoni evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Samit EU i Rusije doneo je neke pomake u rusko-evropskim odnosima, pre svega u domenu vizne liberalizacije, dok su politička pitanja bila potisnuta u drugi plan. Iako su evropski čelnici izrazili zabrinutost zbog pitanja regularnosti nedavno održanih parlamentarnih izbora u Rusiji, te kritike su bile donekle ublažene. Samit EU-Rusija je protekao u znaku dužničke krize u zoni evra, a Rusija je obećala da će pomoći Evropi u suzbijanju krize.
Rusija i Evropska unija dogovorile su se 15. decembra na samitu u Briselu da preduzmu korake ka ukidanju viza za ruske građane koji putuju u EU. Na samitu je bilo reči i o ruskoj pomoći zemaljama euro zone za izlazak iz krize, ali u razgovorima čelnika EU i Rusije nije ostvaren pomak u prevazilaženju neslaganja u pitanjima energetike.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je obećao da će podržati napore zone evra za prevazilaženje krizu. Medvedev je rekao da "na kraju samo Evropa može sebi pomoći", ali da je u interesu drugih zemalja da stvore uslove da se EU što pre "oslobodi tereta krize". Rusija je zato spremna da uloži u operacije spasavanja preko Međunarodnog monetarnog fonda, kao što je već i planirala, rekao je on.
"Spremni smo da razmotrimo i druge mere pomoći", rekao je ruski predsednik ali nije naveo detalje.
Rusija je obećala da će dati najmanje 7,5 milijardi evra ili 10 milijardi dolara kako bi preko MMF-a pomogla zaduženim članicama zone evra. Pomoć Moskve bi, međutim, mogla da dostigne i 20 milijardi dolara, rekao je na marginama samita savetnik šefa ruske države za ekonomska pitanja Arkadij Dvorkovič.
Dvorkovič je rekao da bi Rusija mogla da razmotri mogućnost da izdvoji dodatnih 10 milijardi dolara pod uslovom da zona evra krene u ostvarivanje prvobitnog cilja da se kapaciteti meahnizma za zaštitu evra, Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), povećaju na 1.000 milijardi evra.
Oporavak zone evra je u interesu Rusije. Kriza utiče na kurs evropske valute, a 41% ruskih deviznih rezervi je u evrima, podsetio je Medvedev. Vrednost evra je 14. decembra pala na 1,30 dolara prvi put od januara, ali se evropska valuta donekle oporavila 15. decembra.
Rusija je treći trgovinski partner EU, posle SAD i Kine. I pored krize trogovinska razmena Rusije i EU povećala se, prema podacima Eurostata, za 27% u prvih 9 meseci 2011. godine. U tom periodu Rusija je ostvarila suficit od 67 milijardi evra, pre svega zahvaljujući izvozu energenata.
Godišnja trgovinska razmena iznosi oko 307 milijardi evra, što je govoro polovina ruske trgovinske razmene sa inostranstvom. Trgovinske veze bi trebalo da još ojačaju, pošto Rusija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, o čemu bi konačni dogovor trebalo da bude zaključen 16. decembra u Ženevi.
Pomak u pregovorima o viznoj liberalizaciji
Na samitu je odlučeno da se preduzmu koraci i ka uvođenju bezviznog režima za građane Rusije koje putuju u zemlje šengenskog prostora. Da bi se to omogućilo, Rusija mora da preduzme više koraka, poput uvođenja biometrijskih pasoša i sprečavanja ilegalnih migracija.
Stav EU je da bi bezvizni režima sa Rusijom doneo koristi i EU. "Ova odluka donosi očigledne koristi našim građanima i korisna je za kontakte među ljudima", rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso), koji je učestvovao na samitu EU i Rusije.
"Ali to se verovatno neće desiti sledeće godine", rekao je on.
Bezvizni režim bi, takođe, mogao da osnažni ekonomske i druge veze, smatraju zvaničnici. U EU godišnje putuje oko 2,5 miliona Rusa a da bi ušli u šengenski prostor moraju da traže vize, što odvraća potencijalne turiste koji bi posetili južne evropske zemlje, poput Grčke.
Oprezno o ruskim izborima
Evropski zvaničnici su na samitu pokrenuli pitanje regularnosti parlamentarnih izbora u Rusiji održanih 4. decembra, ali je Medvedev odbacio kritike.
Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Rompuy) je kritikovao način na koji su održani izbori, ali na umereniji način. On je izrazio zabrinutost EU zbog mnogih neregularnosti na izborima ali je pozdravio ponašanje ruskih vlasti tokom demonstracija koje su održane prošlog vikenda i obećanje ruskih vlasti da će istražiti prigovore u vezi sa izborima.
"Mi smo zabrinuti zbog neregularnosti", rekao je Van Romej. "Zabrinuti smo i zbog pritvaranja demonstranta. Nasuprot tome, nedavne masovne demonstracije su bile mirne i vlasti su se, po mom mišljenju, dobro ponele", dodao je on.
Medvedev je rekao da nije zabrinut zbog zahteva Evropskog parlamenta da se u Rusiji ponovo održe "slobodni i regularni izbori". "Ne želim da komentarišem jer me se to ne tiče", rekao je on.
Energetska međuzavisnost
EU i Rusija su povezane energestkim i trgovinskim vezama, ali se ne slažu oko nekih ključnih pitanja. Rusija pre svega nije zadovoljna evropskim propisima u oblasti energetike, poznatih kao treći energetski paket, koji predviđaju liberalizaciju evropskog tržišta gasa razdvajanjem vlasništva nad transportom i distribucijom gasa.
Medvedev je rekao da predlog za izgradnju gasovoda kojim bi se prirodni gas prenosio iz Kazahstana i Turkmenistana u Evropu a koji bi zaobilazio Rusiju i Iran, nije u skladu sa interesima zemalja kaspijskog regiona, kao i da može da naškodi životnoj sredini.
Ruski predsednik je pozdravio otvaranje prvog kraka gasovoda Severni tok u novembru, kojim će se iz zapadnog Sibira gas prenositi u Nemačku. U prvo vreme tim gasovodom bi trebalo da se godišnje prenosi 27,5 milijardi kubnih metara gasa. To bi trebalo da se poveća na 55 milijardi kubnih metara kada drugi krak bude završen 2012. godine.
"U svakom slučaju Rusija ostaje pouzdan izvoznik energenata Evorpi i uspešna saradnja će se nastaviti", rekao je Medvedev.
Izvoz: AFP i EurActiv.rs
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
