Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pariz i Berlin uvode disciplinu u zonu evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka i Francuska su se dogovorile 5. decembra o osnovnim elementima novog koncepta upravljanja zonom evra kako bi se suzbila dužnička kriza, koji predviđa "automatske kazne" za zemlje čiji deficiti prekorače ograničenje. Berlin i Pariz žele da do marta bude sklopljen novi evropski ugovor o tome koji će, ako drugačije ne bude moguće, biti ograničen na 17 članica zone evra. Povodom nagoveštaja o stvaranju Evrope "na dve brzine", Poljska je saopštila da će se boriti za jedinstvo EU.
Francuska i Nemačka predstaviće osnove novog ugovora na samitu EU koji će se održati 8. i 9. decembra u Briselu. Dve zemlje su se dogovorile da se pojača budžetska disciplina u evro zoni na čemu posebno Berlin insistira, dok će Pariz, koji se zauzvrat nada većoj evropskoj solidarnosti, morati da sačeka na eventualno uključivanje Evropske centralne banke (ECB). Za Pariz značaj postignutog dogovora je pre svega u unapređenju upravljanja zonom evra i nadzora budžetskih politika članica kako bi se zauzvrat dobili pouzdani mehanizmi pomoći za zemlje u teškoćama.
Dve vodeće privrede EU traže uvođenje "osnaženog, strogog i na nivou EU usaglašenog zlatnog budžetskog pravila", odnosno unošenja ograničenja deficita u ustave, rekao je 5. decembra predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) nakon sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.
Ustavni sudovi članica bi proveravali da li se ide ka uspostavljanju budžetske ravnoteže, dok bi Evropski sud pravde bio nadležan da odlučuje o usklađenosti "zlatnog budžetskog pravila" članice sa novim evropskim sporazumom. Evropski sud pravde neće, međutim, moći da nacionalni budžet proglasi nevažećim, rekla je Merkelova. Reč je o kompomisnom rešenju o institucijama koje će biti nadležne za budžetsku disciplinu. Berlin je želeo da članice koje prekrše ograničenje budu izvedene pred Evropski sud pravde, čemu se Pariz protivio insistirajući na principu nacionalnog suvereniteta.
Sankcije bi se automatski primenjivale na zemlje čiji deficit pređe 3% bruto domaćeg proizvoda. Njih će verovatno izricati Evropska komisija a da bi se to osporilo biće potrebna kvalifikovana većina članica EU na osnovu broja stanovnika.
Novi sporazum bi sklopile, ako je moguće, svih 27 članica EU, a ako to nije moguće, 17 članica zone evra kojima bi se na dobrovoljnoj bazi mogle pridružiti druge zemlje.
Francuska i Nemačka su odlučne da se što pre zaključi novi sporazum. Sarkozi je rekao da bi sporazum mogao biti zaključen u martu i istakao da će se voditi intenzivni razgovori o tome kako bi se povratilo poverenje u evro i zonu evra.
Najavljene mere nagoveštavaju pooštravanje discipline, dok su elementi solidarnosti pomalo prigušeni i ogledaju se u ranijem stupanju na snagu novog mehanizma zaštite za evro i odustajanju od zahteva da zemlje koje budu koristile pomoć novog mehanizma moraju restukturirati dug.
Francuska i Nemačka žele da stalni Mehanizam za stabilnost stupi na snagu 2012. a ne 2013. godine kako je bilo planirano i da se odluke u vezi sa fondom ne donose jednoglasno već većinom glasova. Taj fond zameniće sadašnji privremeni mehanizam - Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF), koji je osnovan 2010. Pariz je izdejstvovao da se restrukturiranje duga, koje su poverioci nametnuli Grčkoj, ne bude nametano zemljama koje bi mogle da koriste pomoć iz novog mehanizma.
Pariz i Berlin žele i da se svakog meseca održava samit zone evra sa "tačno utvrđenim dnevnim redom, usmerenim na podsticanje rasta u zoni evra".
Sarkozi i Merkelova su odbacili mogućnost uvođenja evro obveznica, čemu se posebno protivio Berlin. Francuski predsednik je rekao da evro obveznice ni u kom slučaju ne bi bile rešenje za krizu i dodao da se Pariz i Berlin slažu u tom pogledu. "Kako ubediti druge da ulože napore koje mi sami činimo, ako već sada podelimo dugove? To nema nikakvog smisla", rekao je Sarkozi koji se još u junu živo zalagao za uvođenje evro obvezinca.
Francuska je odustala i od zahteva da se Evropska centralna banka uključi u sprečavanje krize masovnom kupovinom duga zemalja u teškoćama. ECB bi u tom slučaju, kao zajmodavac koji nastupa u poslednjom trenutku, imala sličnu ulogu kao Američke federalne rezerve. Nemačka se, međutim, tome oštro protivi zbog rizika od inflacije kao posledice takve intervencije. Sarkozi je 5. decembra rekao da veruje u ECB i principe nezavisnosti te institucije, odbivši da komentariše ulogu koju bi mogla da ima.
Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagarde (Christine Lagarde) pozdravila je francusko-nemački dogovor, ali je ocenila da neće biti dovoljan da se obnovi poverenje u okolnostima "izuzetno teške" ekonomske situacije.
Francusko-nemački predlog naišao je na uglavnom dobar prijem u članicama, dok su Poljska i Italija naglasile da se ne sme naškoditi integritetu i jedinstvu Unije.
"Jačanje ekonomskog upravljanja u zoni evra mora voditi osnaženoj Uniji", navodi se u saopštenju Poljske, koja predsedava EU. Ono ne sme stvarati "strukture koje isključuju i doprineti produbljavanju eventualnih podela već treba da okupi članice i da se zasniva na spremnosti za saradnju i poštovanje postojećih pravila", stav je predsedavajuće EU.
"Zbog toga je neophodno uvesti koherentnu i inkluzinu strukturu urpavljanja na nivou cele EU", dodaje se u saopštenju. Poljska smatra da svim članicama treba omogućiti da učestvuju u razgovorima o pitanjima poput krize, dok bi članice zone evra učestvovale u glasanju. Taj princip bi trebalo da se primenjuje na svim nivoima posebno na sastancima članica zone evra, navodi se u saopštenju.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
