Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Merkelova traži stvaranje budžetskog saveza
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vreme za dogovor o merama za gašenje požara u evro zoni polako ističe pred samit lidera EU 8. i 9. decembra, a dogovor nije ni na pomolu. Kancelarka najveće evropske privrede i najvećeg finansijera evropskog budžeta - Nemačke Angela Merkel u takvom trenutku je najavila da će učiniti sve da se rešenje pronađe u prenošenju dela fiskalne politike na institucije EU.
"Nije da samo govorimo o budžetskoj uniji, nadomak smo ostvarenja te zamisli", rekla je Merkel poslanicima Bundestaga. Kako je istakla, to bi trebalo da bude "budžetski savez, sa strogim pravilima, u najmanju ruku za zonu evra". "Propisi se moraju poštovati", njihovo poštovanje kontrolisati, a kršenje mora imati posledice, jasna je nemačka kancelarka.
Ona je ponovila da namerava da ubedi partnere u neophodnost promene evropskih propisa da bi uvela veću budžetsku disciplinu. Stavila je do znanja i da će to biti osnovna ideja koju će naredne sedmice zastupati u Briselu. Pre toga u ponedeljak 5. decembra ići će u Pariz kako bi predlog usaglasila sa predsednikom Francuske, koji se zalaže za slične ideje.
Sarkozi je, naime, u govoru u Tulonu u Francuskoj obećao "veću disciplinu, više solidarnosti, (...), pravu ekonomsku vladu u Evropi".
Analitičari i ekonomisti, međutim, ne očekuju previše, na šta ukazuju stručnjaci nemačke Komercbanke, koji kažu da ni ovoga puta neće biti velikih koraka ka poboljšanju situacije.
Merkelova je i sama svesna da sastanak nije čarobni štapić. Suočavanje sa uzrocima - loše trošenje javnog novca i slaba konkurentnost nekih zemalja "trajaće godinama". Pored tog, mogu se očkivati i socijalni problemi. Desetine hiljada ljudi protestovalo je 2. dcembra ujutru u Briselu protiv mera štednje koje planira nova vlada.
Čini se da tržišta ipak imaju poverenja da će doći do pomaka, pošto je zabeležen rast u Frankfurtu, Parizu i Madridu u prepodnevnom poslovanju.
Background Trenutno se sve nade pokažu u sastanak evropskih lidera 8. i 9. decembra u Briselu. To je naredna etapa u nizu samita koji su bili predstavljani kao "odlučujući", ali koji nisu dali rešenje za dužničku krizu. U evro zoni i do sada su postojala ograničenja u pogledu javnog duga i budžetskog deficita na 60% odnosno 3%, ali ih veliki broj zemalja krši, pa javni dug ide i preko 100% bruto domaćeg proizvoda. Do sada je nekoliko zemalja zbog velikih dugova moralo da zatraži pomoć EU i međunarodnih partnera - Grčka, Irska i Portugalija. Španija i Italija se smatraju podložnim krizi, a rejting agencije upozoravaju da ni najstabilnijim zemljama dobar kreditni rejting nije zagarantovan u slučaju daljeg zaoštravanja krize u zoni evra.
Investitore nisu ohladile najave Kine da evrozona ne treba mnogo da očekuje od te zemlje. "Argument da bi Kina trebalo da pritekne u pomoć Evropi prosto ne stoji", izjavila je zamenica kineskog ministra spoljnih poslova Fu Jing. "Ne možemo koristiti svoje devizne rezerve da bismo pomagali stranim zemljama", dodala je ona.
Kancelarka Nemačke je priznala takođe da ima još "teškoća koje treba prevazići:" da bi se zona evro izvukla iz krize.
Tačke razdora Francuske i EU
Francuska i Nemačka i dalje su duboko podeljene oko uloge Evropske centralne banke u borbi protiv krize, kao i oko izdavanja evroobveznica koje bi omogućile podelu rizika u evro zoni. Nemačka ima mnogo rigorozniji stav po ta dva pitanja.
Merkelova i dalje drži do toga da Evropska centralna banka ne sme da ima ovlašćenja da interveniše da pomaže zemljama. "To je upisano u ugovore, dužnost Evropske centralne banke je da garantuje stabilnost valute", rekla je Merkelova, što je izazvalo aplauz.
Međutim, nezavisnost institucije je "najveće dobro naših demokratija", rekla je ona, naznačivši time da ne bi mogla da se suprotstavi odlukama iz Frankfurta, sedišta Evropske centralne banke. Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi (Draghi) ne deluje spreman da otvori kasu za sada. On je 1. decembra zatražio da se zemlje zone evra čvrsto obavežu da će osnovati budžetski savez.
Evropska centralna banka već radi dosta za pomoć evropskom bankarskom sektoru, koji skoro da je u blokadi. Dnevni depoziti banaka zone evra kod centalne banke 2. decembra su dostigli drugi godišnji rekord, što je znak da odbijaju da pozajmljuju jedna drugoj.
Nemačku i Francusku razdvaja i problem uvođenja zajedničkih evro obveznica zone evra. Stav Merkelove je da tako nešto može da se uvede samo kada se uvedu pouzdane mogućnosti za budžetska zastranjivanja.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
