Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mađarska poklekla pred pritiscima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija pokrenula je 17. januara proceduru za utvrđivanje odgovornosti Mađarske zbog reformi kojima se krše evropski propisi. Konkretno, Evropska komisija je utvrdila da su mađarske vlasti nedavno usvojenim propisima narušile nezavisnost centralne banke, sudstva i komisije za zaštitu podataka. Dan nakon toga, premijer Mađarske Viktor Orban "spustio je loptu" i pokušao da smiri situaciju spremnošću za kompromise. U međuvremenu, sudbina opozicionog Klubradija, kojem preti gašenje uprkos dobroj slušanosti, ukazuje da bojazni koje je ranije iznosio Brisel zbog mogućeg skretanja premijera Viktora Orbana kao autoritarizmu nisu bile bez osnova. U Evropskom parlamentu sve veću podršku dobija zamisao da se Mađarskoj suspenduje pravo glasanja, ali za to je potrebna podrška svih ostalih članica EU.
Kada je reč o nezvisnosti centralne banke, Orbanovoj vladi se zamera narušavanje njene nezavisnostti. Prema novom zakonu o mađarskoj narodnoj banci, nadležni ministar može direktno da učestvuje u sastancima monetarnog saveta, što otvara mogućnost za uticaj vlade na odluke. Pored toga, plan sastanaka u centralnoj banci se vladi dostavlja unapred, što onemogućava tajne saastanke. Problematično je i dozvoljeno povećanje broja zamenika guvernera bez razloga, kao i promene po pitanju utvrđivanja plata, za koje se strahuje da se mogu koristiti kao politički pritisak na guvernera.
Guverner i članovi monetarnog saveta moraju da polože zakletvu vernosti interesima zemlje, što je sporno budući da je guverner centralne banke istovremeno i član Evropske centralne banke.
Druga oblast je pravosuđe, a glavni problem je što je 274 sudije penzionisano u suprotnosti sa propisima EU, a prema novoj odluci kojom je snižen prag za obevezno penzionisanje sufija, tužilaca i javnih beležnika sa 70 na 62, što je opšta granica za penzionisanje.
Problem predstavlja i odluka o osnivanju nove državne agencije o zaštiti podataka, koja će zameniti sadašnju kancelariju komesara za zaštitu podataka. Time se narušava evropski propis prema kojem zemlje članice moraju da imaju nezavisno telo za nadzor te oblasti.
U okviru procedure koja prethodi izvođenju Mađarske pred Evropski sud pravde, Komisija je poslala tri zvanična pisma mađarskim vlastima, u kojima se navode manjkavosti novih zakonskih rešenja. Vlasti u Budimpešti imaju rok do 17. februara da odgovore na te dopise, posle čega će ih Komisija analizirati do sredine aprila.
Ukoliko Mađarska bude ignorisala zahtev Komisije, ona može da se obrati Evropskom sudu pravde, ali tada bi postupak mogao da potraje i godinu dana.
"Mađarska je ključna članica evropske porodice i mi ne želimo da u toj zemlji postoji senka sumnje prema poštovanju demokratskih pricipa i vrednosti. Što se pre to razjasni, tim bolje", rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo novinarima u Strazburu.
Pritisak dao rezultat
EU ima i drugi, mogo brži način za rešavanje spora za Mađarskom. Budimpešta je od MMF-a i od EU zatražila ranije finansijsku pomoć u vrednosti između 15 i 20 milijardi evra. Obe institucije su, međutim, najavile su da neće ni razmatrati taj zahtev dok ne bude obezbeđena nezavisnost mađarske centralne banke.
Nije čudo stoga što je mađarski premijer odlučio da izađe u susret zahtevima, iako je do sada tvrdio da to neće činiti.
Background Orban je na vlast došao na izborima 2010. godine posle 11 godine vlasti socijalista. U parlamentu je dobio dvotrećinsku većinu, što se teško postiže, i što mu je omogućilo da pokrene značajne reforme i ustavne promene koje su u EU, ali i u mađarskoj javnosti, protumačene kao antievropske, antidemokratske i put ka totalitarizmu.
U aprilu je usvojen novi ustav, napisan u nacionalističkom, konzervativnom i tradicionalističkom tonu, a stupio je na snagu 1. januara 2012. godine. Pod Orbanovom vladom u državnim medijima su napredovali ljudi lojalni režimu, dok su "neposlušni" uklanjani, između ostalog otkazima i penzionisanjem, a jedini opozicioni radio Klubradio izgubio je licencu. Nove reforme, pored ugrožavanja nezavisnosti narodne banke i pravosuđa, podrazumevaju i smanjenje broja verskih zajednica koje će imati pomoć.
Mađarska je u velikom sukobu sa EU bila i početkom 2011. kada je preuzimala predsedavanje EU. Spor je izbio oko novog mađarskog medijskog zakona koji je tada stupio na snagu i kojim su propisane visoke kazne za novinare, uslovi za kažnjavanje nisu jasno definisani, a dovedeno je u pitanje pravo novinara da sakriju izvor.
Kada je reč o teškoj finansijskoj situaciji Mađarske, ovo nije prvi put da se nađe u poziciji da mora da traži međunarodnu pomoć. Mađarskoj je, kako se procenjuje, sada potreban kredit od između 15 i 20 milijardi evra. Mađarska je i pre tri godine bila u teškim finansijskim problemima i 2008-2009. godine je dobila zajam veći od 20 milijardi evra od MMF-a, EU i Svetske banke.
U razgovoru za dnevnik Bild, Organ se pokazao kao pomirljiv sagovornik, "otvoren i spreman za pregovore o svim problemima koje je Komisija iznela na osnovu ozbilnih artumenata".
Orban je najavio i da će "odgovoriti na zahteve" po pitanju proširenja saveta centralne banke,"čak i ukoliko to ide na štetu Centalne banke".
Orban se takođe suočio sa poslanicima u Evropskom parlamentu, koji su zatražili još stroži pristup Mađarskoj.
Gorak ukus u ustima
"Isuviše sužen pristup Komisije ne ukazuje na ključnu stvar", ukazao je jedan od predsednika Zelenih Daniel Kon-Bandi (Cohn-Bendit), koji traži "čvršće mere" protiv "zastranjivanja ka autoritarizmu mađarske vlade".
Slučaj Mađarske se, kako se složio i predsednik liberalno-demokratske grupe u Evropskom parlamentu Gi Verhofstad (Verhofstadt). ne svodi samo na "tehničko kršenje evropskog prava". Ovaj poslanik se nada da će dobiti "većinu da bi pokrenuo proceduru na osnovu člana 7" sporazuma o EU.
Taj član predviđa mogućnost da se zemlji suspenduju glasačka prava. Tu opciju je Komisija za sada odbacila. U parlamentu zamisao da se Mađarska na taj način kazni ima podršku i Zelenih, a o toj ideji "razmišljaju" i socijalisti i demokrate. Verhofstad je zatražio da se to pitanje uvrsti u dnevni red narednog Evropskog saveta. Međutim, da bi se takva drastična mera primenila potrebna je podrška ostalih 26 zemalja članica.
Šefovi vlada uglavnom su, kao i Orban, članovi stranaka koje pripadaju Evropskoj narodnoj partiji. Njima razmatranje ovakvih rešenja nije prijatno.
Naime, presedan iz 2000. godine i dalje je svima u glavi. Tada su poreknute sankcije protiv Austrije zbog dolaska ekstremne desnice na vlast, ali to je imalo veoma male efekte.
Pritisak, međutim, raste. Zemlje Beneluksa već su pisale Komisiji da bi zatražile više "politički pristup".
Stigla je i reakcija iz Nemačke. Markus Lening, zadužen u nemačkoj vladi za ljudska prava, rekao je u dnevniku Velt (Die Welt) da je zabrinut za nezavisnost pravosuđa i situaciju slobode govora u Mađarskoj.
Slučaj Klubradija
Premijer Orban nalazi se na udaru kritika Evropskog parlamenta i organizacija za zaštitu ljudskih prava koje ga optužuju da bi mogao da vrati zemlju u autoritarizam, u kojem je bila u vreme komunističke vladavine.
Kao primer situacije u Srbiji često se navodi i Klubradio, koji važi za jedini opozicioni radio u Mađarskoj. On će izgubiti svoju glavnu dozvolu za emitovanje u Budimpešti 1. marta, na osnovu odluke Saveta za medije od sredine decembra da tu licencu dodeli potpuno nepoznatom radiju Autoradio, sa kapitalom od samo 3.000 evra. Sam Medijski savet osnovan je kontroverznim zakonom o medijima koji je stupio na snagu pre godinu dana, i sastoji se od osoba vernih Orbanu.
Voditelj popularne emisije na Klubradiju Djerđ Bolgar rekao je za AFP da je samo nekoliko saradnika radija napustilo tu stanicu, ali da su neki počeli da pohađaju obuke kako bi našli posao u inostranstvu. Kako je ukazao, "tražiti drugi posao u Mađarskoj sa Klubradiom u biografiji je nemoguće. To je kao "poljubac smrti", rekao je on.
Kada izgubi glavnu frekvenciju u Budimpešti, Klubradio će biti kao "obrezglavljen", rekao je predsednik i osnivač Andraš Arato.
Prema odluci Medijskog saveta, Klubradio, koji je šesti po slušanosti u zemlji, dobio je nizak nivo bodova na tenderu za licencu jer je predložio manje muzike i lokalnih vesti u svojoj programskoj šemi. U Savetu odbacuju navode da su se vodili političkim razlozima.
Podršku Klubradiju već je na protestima pružilo više hiljada ljudi 22. ecembra, a novo okupljanje zakazano je za 22. januar.
Arato je podneo i žalbu pred pravosudnim sistemom i ocenio da je dosije Autoradija "smešan". "Taj radio ne bi mogao da dobije frekvenciju ni u Belorusiji".
Problem Klubradija je i finansiranje - državna preduzeća više ne sklapaju ugovore sa njim, a privatni sektor sledi taj primer. "Preživljavamo samo zahvaljujući doprinosima slušalaca", rekao je Arato.
Izvor: EurActiv.rs, AFP i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
