Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Značaj rejting agencija pod znakom pitanja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Agencija Standard end Purz (S&P) je izazvala oštre reakcije talasom sniženja rejtinga evropskim zemljama, od kojih su neke, poput Francuske, više od 30 godina imale uzorni rejting AAA. Sada se, međutim, postavlja pitanje da li je uticaj agencija oslabio i koji je njihov značaj ukoliko u donošenju procena kaskaju za tržištem. Naime, očekivana posledica snižavanja kreditnog rejtinga je porast kamatne stope za zaduživanje. To je izostalo nakon snižavanja rejtinga, kako SAD u avgustu tako i članicama evro zone na samom početku januara.
Na tržištu je 13. januara, kada je Standard end Purz snizio rejting polovini zemalja evro zone, bilo malo oklevanja na tržištu. Međutim, to je trajalo nekoliko časova, a investitori generalno gledano nisu pokazali preteranu uznemirenost. Na berzama u Londonu i Frankfurtu zabeležena su četiri uzastopna dana rasta, a na berzi u Parizu indeks je od tada porastao već za 4%.
Situacija na dužničkom tržištu, koje se direktno povezuje sa rejtingom zemalja, još više ukazuje na smirenost tržišta. Španija i Italija su imale najveći rizik od negativne reakcije tržišta budući da im je rejting snižen za dva poena. Međutim, kamatna stopa za obveznice Španije od tada je stabilizovana, a za Italiju je smanjena.
Još upečatljivije je da su sve zemlje evro zone kojima je S&P prethodno snizio rejting ove sedmice, ukoliko su pokušale da se zaduže za to imale bolje uslove nego prilikom prethodnih emisija obveznica.
"Tržište je odlučilo da stavi ružičaste naočare", smatra generalni direktor internet brokerske kuće CMC markets za Francusku Fabris Kustije (Fabrice Coustie).
Prema oceni glavnog ekonomiste osiguravajuće grupe AG23 La mondijal (Mondiale) Filipa Brosara (Phillipe Brossard) to je bilo i očekivano Dodao je da to "suštinski ništa ne menja".
Background Nakon snižavanja rejtinga Francuskoj, Austriji i još 7 zemalja evro zone 13, januara, još 13 zemalja u svetu, od čega 9 u evropi, ima najviši rejting prema oceni tri velike rejting agencije - Fič (Fitch), Mudiz (Moody's) i Standrd end purz (Standard & Poor's). To su Nemačka, Holandija, Danska, Velika Britanija, Švedska, Norveška, Finska, Luksemburg, Švajcarska, Australija, Hong Kong, Kanada i Singapur. Njihova ocena nije uvek ujednačena, pa je tako Mudiz, samo tri dana nakon što je S&P snizio rejting Francuskoj, objavio da ta zemlja prema njegovoj proceni i dalje ima najvšu ocenu.
Kriza u zoni evra počela je 2009, kada je EU izdala upozorenje o javnim finansijama Grčke nakon revizije procene budžetskog deficita na 12,7% BDP-a. Od tada su druge zemlje, uključujući i Španiju i Italiju, preduzele mere štednje, a deo njih - Irska i Portugalija - zatražile su i pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Grčkoj je potreban i drugi paket pomoći, ali još nije postignut konačan dogovor o tome.
Evropska komisija je u više navrata kritikovala rejting agencije, kako zbog promene ocene zemalja koje prolaze kroz mere štednje i pakete pomoći, tako i zbog "talasa sniženja" u lošem trenutku.
Kako je Kustije istakao, S&P je odluku doneo u veoma teškom trenutku, kada je poverenje ionako de fakto smanjeno.
On smatra da je uticaj nove ocene S&P-a dodatno umanjila do sada rekordna trogodišnja pozajmica Evropske centralne banke krajem decembra, kao i ovonedeljna najava Međunarodnog monetarnog fonda koji predviđa da prikupi dodatnih 500 milijardi dolara za rešavanje krize u zoni evra i smanjenje posledica na celu svestsku privredu. "MMF je kredibilniji od bilo koje evropske strukture" podržke zemljama članicama, bez obzira da li je reč o privremenom fondu EFSF ili stalnom ESM, koji će tek početi dsa radi.
Čini se da su na tržišta više uticali kontekst i činjenica da su tržišni akteri u proceni stabilnosti dužnika predupredili rejting agencije. Iz toga, međutim, nije moguće izvući zaključak da su agencije izgubile uticaj.
"One imaju dosta mali uticaj na rejting država, jer imamo dosta dobru sliku finansijske situacije zemalja članica", rekao je Ginter Kapel-Blankar (Gunther Capelle-Blancard), zamenik direktora instituta za ekonomske studije i prognoze CEPII. "I ranije smo znali da Nemačka daje bolje garancije od Francuske, a ona od Italije", rekao je on.
Sa druge strane, Brosar je ukazao da je "jedina zemlja koja je zaista pogođena (odlukom S&P-a) - Portugalija, budući da joj je rejting snižen ispod BBB- (odnosno u kategoriju rizičnih špekulativnih hartija). Zbog toga se može dogoditi da se neki investitori povuku" jer ih na to obavezuju pravila funkcionisanja.
Portugalija je uspela 18. januara da proda godišnje obvezice pod povoljnijim uslovima, ali joj je stopa za 10-godišnje obveznice povećana za više od 2 procentna poena, sa 12,5% na 14,5%.
U S&P-u ističu da i ne žele rizik da njihova ocena destabilizuje ceo finansijski sistem.
Kako je istakao Brosar, pitanje je i koji je realan značaj agencija koje "provode vreme kaskajući za tržištem".
Izvor: AFP
Foro: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
