Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 I dalje moguće anonimne donacije strankama u Evropi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Anonimne donacije strankama i dalje su moguće u nekim zemljama Evrope, a informacije o finansiranju stranaka i kampanja se često ne objavljuju na vreme niti su lako dostupne. Mito u privatnom sektoru u pojedinim zemljama još se ne sankcioniše, a tamo gde su kazne i predviđene vrlo su male. Ima država koje neke oblike korupcije ozbiljnije kažnjavaju od drugih. Na primer, kazne za one koji primaju mito u javnom sektoru su strože nego za one koji nude mito. U nekoliko zemalja vrlo retko se procesuiraju korupcionaške afere, navodi se u godišnjem izveštaju Grupe zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope - GREKO (GRECO) za 2011.
GREKO je pozvao članice da uspostave transparentan sistem za finansiranje izborne kampanje i stranaka jer se u nekim zemljama zanemaruju prihodi stranaka kao što su članarine, pozajmice, donacije ili sponzorstva. GREKO je izveštaj za 2011. objavio 9. maja.
U nekim zemljama, identitet donatora i iznos donirane sume se ne otkriva uopšte ili samo ako je reč o većim sumama. U Češkoj su, međutim, anonimne donacije zabranjene, navodi Euobserver.com pozivajući se na GREKO. U toj zemlji stranka, bez obzira na doniranu sumu, mora da otkrije identitet donatora.
Međutim, u drugim zemljama je prag za otkrivanje donatora suviše visok. U Nemačkoj se javno objavljuju imena samo onih koji su stranci donirali više od 50.000 evra.
Kako piše Euobserver, Nemačka i Španija su jedine dve zemlje koje još nisu ratifikovale konvenciju koja obavezuje zemlje da procesuiraju slučajeve korupcije i u privatnom i u javnom sektoru. Nemački zakon o mitu i korupciji primenjuje se na poslanike u parlamentu, ali se protiv njih mogu voditi istrage jedino ako slučaj ima veze sa zakonodavnim procesom.
Sankcije su često vrlo slabe, ograničenog dometa, ili se uopšte i nepoštuju, upozorava GREKO. Krivične kazne se retko primenjuju u praksi u Belgiji, Kipru, Estoniji, Finskoj, Francuskoj, Grčkoj i Velikoj Britaniji.
Background Savet Evrope je osnovao GREKO 1999. godine kako bi pratio kako zemlje u Evropi primenjuju standarde u borbi protiv korupcije. GREKO ima 49 članica: 48 iz Evrope, i SAD.
Predsednik GREKO Marin Mrčela ocenio je da, uopšteno gledajući, zemlje preuzimaju važne korake za borbu protiv korupcije i transparentnost u finansiranju stranaka, ali je potreban dodatni napredak. Vlade, kako je ocenio, moraju da pokažu političku volju i pruže adekvatne resurse kako bi se korupcija sprečila.
U izveštaju se ističe da mnogi politički sistemi nemaju nikakav sistem monitorina, drugi ga sužavaju samo na redovno finansiranje ili na finasiranje u toku kampanje. Mnoge zemlje su odabrale model podele nadležnosti nadzora na više tela. Takav model često ima suprotan efekat jer sprečava centralno telo da dobije opštu, sveobuhvatnu sliku o finansiranju stranaka i da preuzme punu odgovornost za proces nadziranja finansiranja.
Veliki broj zemalja i dalje ne uspeva da formira zaista nezavisno telo za kontrolu finansiranja stranaka. U nekim zemlajma takva tela ili ne postoje ili imaju ograničene funkcije. U izveštaju se takođe navodi da široka lepeza sankcija nema svrhu ako tela u čijoj je nadležnosti kontrola nemaju ovlašćenja da ih sprovode.
Stručna tela za nadzor finansiranja stranaka često nisu nezavisna ni od stranaka, ni od vlasti. Kad je reč o efikasnosti izveštaja koja ta tela rade, oni se često svode na podatke dobijene od stranaka ili kandidata na izborima, i to najčešće zbog nedostaka novca i ljudi koji bu uradili dodatnu kontrolu, ocenjuje GREKO.
Zato GREKO smatra da od stranaka treba tražiti da imaju računovođu sa licencom jer je to dobar način da se ojača finansijska disciplina stranaka i smanji mogućnost korupcije.
GREKO je takođe ustanovio da kršenje pravila o finansiranju stranaka retko "ugleda svetlost dana" i često ne izaziva reakciju nadležnih tela za monitoring ili sudova.
U 2012. GREKO će istraživati prevenciju korupcije kad je reč o poslanicima parlamenta, sudijama i tužiocima. Prve zemlje koje će se posmatrati su Estonija, Finska, Letonija, Poljska, Slovenija i Velika Britanija.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
