Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Korupcija najviše muči Grke, najmanje Dance
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Velika većina građana EU, 74%, smatra da je korupcija veliki problem u njihovim zemljama, a gotovo polovina Evropljana smatra da se nivo korupcije povećao u poslednje tri godine, pokazalo je najnovije istraživanje Eurobarometar o korupciji koje je sprovela Evropska komisija. Mišljenje građana o raširenosti korupcije razlikuje se od zemlje do zemlje: korupcija najviše muči Grke, a najmanje Dance. Većina građana EU smatra da korupcija postoji i na lokalnom i nacionalnom nivou, da su presude u slučajevima korupcije blage, kao i da ne postoji dovoljni nadzor nad finansiranjem političkih stranaka. Procenjuje se da zbog korupcije EU godišnje gubi 120 milijardi evra, navodi se u istraživanju.
Najnovije istraživanje o korupciji, koje je sprovedeno u septembru 2011, pokazalo je da se mišljenje javnosti o rasprostranjenosti korupcije donekle poboljšalo u odnosu na prethodno istraživanje iz 2009. kada je 78% građana EU smatralo da korupcija predstalvja veliki problem u njihovim zemljama. Međutim, gotovo polovina Evropljana (47%) smatra da se nivo korupcije povećao u protekle tri godine. Tako najviše misli Slovenci (74%), Kiprani (73%), Česi (70%), Portugalci (68%) i Rumuni (67%). Samo jedna trećina ili 35% Evropljana smatra da je nivo korupcije ostao isti, a to mišljenje je najraširenije u Estoniji (24%), Irskoj (20%) i Poljskoj (18%).
Grci su na vrhu list po uverenju da korupcija predstavlja problem u njihovoj zemlji: to smatra čak 98% Grka. Iza Grčke su Portugal i Kipar, u kojima je po 97% ispitanika procenilo da je u njihovim zemljama visok stepen korupcije, a slede Rumunija i Mađarska sa 96%. Ispitanici iz Slovenije i Bugarske, po 95%, takođe smatraju veoma prisutnom korupciju u svojim zemljama. U Francuskoj i Britaniji tako misli po 71% građana, a u Nemačkoj 57%.
Na začelju liste su Danska, u kojoj je 19% ispitanika ocenilo da u njihovoj zemlji ima korupcije, Luksemburg i Holandija sa po 34% i Finska sa 36%.
Većina Evropljani smatra da korupcija postoji na svim nivoima vlasti: 76% ispitanika je reklo da korupcija postoji u lokalnim institucijama, 75% u regionalnim, a 79% u nacionalnim institucijama. To ipak predstavlja izvesno poboljšanje u odnosu na prethodno istraživanje iz 2009. kada je po 81% ispitanika smatralo da je korupcija raširena na lokalnom i regionalnom nivou a 83% na nacionalnom nivou.
Grci su opet na vrhu liste po uverenju da je korupcija prisutna na svim nivoima vlasti. Istraživanje je pokazalo da 95% i više građana Grčke smatra da je korupcija prisutna na nekom od tri nivoa vlasti. Takođe, Danska je opet na začelju liste sa 25% i manje ispitanika koji tako misle.
Većina građana EU (73%) smatra da je korupcija prisutna i u institucijama EU, što je za tri procentna poena manje u odnosu na 2009. To je, međutim, mišljenje većine građana u svim članicama, a najviše u Austriji (87%). Najmanje su Poljaci (52%) skloni tome da veruju da u institucijama EU postoji korupcija.
Evropljani, takođe, veruju da su mito i zloupotreba položaja prisutni u svim segmentima javnog sektora. Najviše građana izdvojilo je političare i posebno nacionalne političare (57%), kao i zvaničnike koji odlučuju na javnim tenderima (47%) kao javne poslenike sklone korupciji i zloupotrebi položaja, dok su, prema mišljenju Evropljanja, zaposleni u obrazovanju najmanje skloni tome (17%).
U nekim zemljama je došlo i do bitne promene u percepciji korupcije od 2009, uglavnom u pozitivnom smislu. Mišljenje su najviše promenili Finci, među kojima sada 38% građana smatra da su političari skloni korupciji, dok je 2009. tako mislilo 63%. U Grčkoj se promenio stav prema policiji: da su policajci skloni korupciji sada smatra 50% Grka, dok je 2009. tako mislilo 72%. U Austriji se najviše pogorašalo mišljenje građana o političarima na svim nivoima. Stopa građana koji smatraju da je korupcija prisutna među nacionalnim političarima povećala se za 24 procentna poena.
Evropljani (40%) uglavnom smatraju da tesne veze privrede i političara doprinose korupciji, dok oko trećina ispitanika smatra da korupcija cveta jer političari ne preduzimaju nišza (36%) i javna sredstva se troše bez dovoljnog uvida javnosti (33%).
Nedovoljan nadzor nad finansiranjem stranaka
Većina građana EU (68%) smatra da finansiranje političkih stranka nije dovoljno izloženo uvidu javnosti niti nadzirano. U tome se Evropljani najviše slažu: u svim članicama to je mišljenje većine osim u Luksemburgu u kome manje od polovine, odnosno 48% građana, smatra da nema dovoljne kontrole nad finansiranjem stranka. Luksemburg je jedna od samo pet članica EU u kojima većina građana smatra da korupcija nije veliki problem. U ostale četiri - Danskoj, Holandiji, Finskoj i Švedskoj, većina smatra da nema dovoljnog nadzora i transparentnosti u finansiranjupolitičkih partija.
Dvoje od troje Evropljana ili 67% smatra da je korpucija deo njihove poslovne kulture. To mišljenje je posebno ukorenjeno u Grčkoj, Kipru, Italiji i Češkoj - u ovim zemljama tako misli 88% i više građana. Takvo mišljenje najmanje dele Danci (21%).
Istraživanje je pokazalo da 57% građana EU smatra da je korupcija u njihovoj zemlji često povezana sa organizovanim kriminalom. To mišljenje je posebno rašireno u Češkoj (82%) i Italiji (79%). Samo u Luksemburgu (49%), Francuskoj (44%), Finskoj (49%) i Španiji (40%) više od polovine građana smatra da nisu povezani.
Evropljani smatraju da je odgovornost za borbu i sprečavnaje korupcije na vladi (63%) i pravosudnom sistemu (59%), a malo njih (23%) smatra da su za to odgovorne i institucije EU.
Suviše blage presude
Svaki peti Evropljanin (22%) smatra da su krivično gonjenje i suđenja bili dovoljno efikasni da bi se ljudi odvratili od podmićivanja. Mišljenje se pogoršalo u odnosu na 2009, kada je 30% ispitanika tvrdilo da je procesuiranje slučajeva korupcije uspešno.
Većina Evropljana (77%) smatra da su presude u slučajevima korupcije suviše blage.
Istraživanje je pokazalo da bi se građani EU, u slučaju da se suoče sa korupcijom, najpre obratili policiji (42%) i pravosuđu (41%), dok ih najmanje veruje političkim predstavnicima (6%) i institucijama EU (5%). Prema prethodnom istraživanju, građani su u 2009. najviše verovali pravosuđu (43%), a zatim policiji (34%).
Svaki peti Evropljanin ili 22% smatra da EU pomaže u smanjenju korupcije u njihovoj zemlji. Mejdutim, stopa građana se smanjila u odnosu na 2009. kada je tako mislilo 29%. Najpozitivnije mišljenje o ulozi institucija EU u borbi protiv korupcije imaju Bugari (46%).
Svaki peti Evoropljanin, takođe, smatra da vladini napori za suzbijanje korupcije donose reuzltate, slično 2009. O merama vlade najpozitivnije mišljenje imaju Danci (49%), a najlošije Slovenci. Samo 7% Slovenaca smatra da su napori koje vlada preduzima na tom planu efikasni.
Iako je rašireno uverenje da korupcija predstavlja veliki problem, većina Evropljana, 67%, smatra da nije pogođena korupcijom u svakodnevnom životu, dok 29% smatra da jeste. Samo 8% ispitanika je reklo da je neko od njih tražio ili očekivao mito u prošloj godini.
Građani EU (70%) smatraju da je korupcija neizbežna i da je oduvek postojala, a jedina zemlja u kojoj se većina ne slaže sa ovakim stavom je Češka.
Razlike među novim i starim članicama
Istraživanje je pokazalo da postoje velike razlike u percepciji korupcije između građana 15 starih i 12 novih članica. Među građanima novih članica raširenije je uverenje da je korupcija veliki problem nego kod građana starih članica (83% prema 71%).
Građani starih članica, takođe, smatraju da je mito deo poslovne kulture 77% dok tako misli 65% građana starih članica. U novim članicama građani češće vezuju organizovani kriminal i korupciju nego u starim članicama (70% prema 54%).
U novim članicama građani smatraju da je javni sektor korumpiran i to posebno zdravstveni sistem (52% prema 24%). U odnosu na građane starih članica, kod njih je više rašireno uverenje i da su političari korumpirani, ali i pravosuđe (47% prema 28%), policija (47% prema 30%), carina (42% prema 28%) i inspekcijske službe (42% i 33%).
Građani novih članica su uvereniji da će biti žrtve mita nego građani starih članica (20% prema 5%). Oni, takođe, smatraju da ih korupcija pogađa u svakodnevnom životu (45% i 25%).
Izvor: EurActiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
