Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evro zona postavila ultimatum Grčkoj za pomoć
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri finansija zone evra odlučili su 9. februara da odlože odluku o novom planu pomoći Grčkoj, jer ih ni načelni dogovor o novom programu štednje, koji su grčke vladajuće stranke postigle u poslednjem trenutku, nije uverio da je zemlja spremna da preduzme neophodne korake za izlazak iz krize. Grčka ima manje od nedelju dana da do narednog sastanka ministara zone evra ispuni uslove za pomoć, odnosno da, pre svega, pronađe način da uštedi još 325 miliona evra. Evropa sve više gubi strpljenje, u Grčkoj raste nezadovoljstvo zbog rigoroznih mera štednje, a vladajuće stranke oklevaju da prihvate nove obaveze u očekivanju izbora na proleće. U Grčkoj je 10. februara počeo dvodnevni generalni štrajk i više hiljada građana se odazvalo pozivu sindikata da protestuju zbog novih mera štednje.
Lideri tri vladajuće stranke u Grčkoj objavili su neposredno pre početka sastanka Evrogrupe 9. februara da su postigli načelani dogovor o ekonomskim reformama. Dogovor je na sastanku evro zone predstavio grčki ministar finansija Evangilos Venizelos, ali to nije bilo dovoljno da se ministri uvere da će Atina preduzeti neophodne korake.
"I pored značajnog napretka koji je ostvaren proteklih dana, nama nisu predstavljeni svi neophodni elementi da bismo doneli odluku", rekao je predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) nakon sastanka ministra finansija zone evra u Briselu.
Ministri zone evra će se ponovo sastati 15. februara da bi razmotrili odobravanja drugog plana pomoći Grčkoj, vrednog 130 milijardi evra, kao i plana za otpis dela duga kod banaka u visini od 100 milijardi evra. Do tada Grčka mora da ispuni tri zahteva.
Do narednog sastanka evro zone, kako je rekao Junker, grčki parlament mora da na sednici 12. februara usvoji novi plan štednje, vlada mora da nađe način za dodatne uštede u visini od 325 miliona evra, a stranke u vladi nacionalog jedinstva moraju da se obavežu da će sprovoditi taj plan. "Treće, lideri koalicionih stranaka moraju nam pružiti snažne političke garancije o primeni programa", rekao je Junker na konferenciji za novinare.
Članice zone evra sve više gube strljenje zbog sporog sprovođenja reformi u Grčkoj, a Junker je priznao da je na sastanku koji je trajao šest sati rasprava bila povremeno "vrlo živa".
Background Grčka, koja je u recesiji od 2008, dobila je 2010. pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda za rešavanje dužničke krize. Mere koje su tada preduzete, kao i sama pozajmica od 110 milijardi evra, ispostavili su se kao nedovoljni za rešavanje problema, pa je Grčka zatražila i novi paket pomoći, o kojem su vođeni dugi pregovori.
Evropski lideri su uspeli 27. oktobra da postignu dogovor o otpisu dela grčkog duga, prema kome će banke odustati od 50% potraživanja od Grčke, odnosno od 100 milijardi evra. Ukupni javni dug Grčke iznosi 350 milijardi evra. Pored pomoći banaka, planirano je da Grčka dobije i 100 milijardi evra pozajmica od Evrope i Međunarodnog monetarnog fonda do 2014. godine. Pored toga, 30 milijardi evra je rezervisano za grčke banke koje su otkupile najeći deo grčkih obveznica.
U Grčkoj, sa druge strane, raste nezadovoljstvo zbog mera štednje u okviru paketa pomoći. U jednom trenutku najavljeno je da će se o novom paketu mera, koje su nakon maratonskih pregovora usvojile zemlje članice 27. oktobra, u Grčkoj održati referendum. To je izazvalo žestoke reakcije u EU, pa je prvi put pomenuta i mogućnost da Grčka izađe iz zone evra. Od tog plana se odustalo, vlada je pala kao i u nekim drugim zemljama zone evra koje se bore sa dugovima i formirana je vlada nacionalnog jedinstva. Nakon ratifikacije plana pomoći trebalo bi da se održe i vanredni izbori.
Javni dug Grčke u 2011. bio je 161,17% BDP, a u ovoj godini bi trebalo da bude smanjen na 145,5%, pod uslovom da bude otpisan deo duga. Prošle godine deficit je bio 9% BDP, a u ovoj godini, prema budžetskoj projekciji, treba da padne na 5,4%.
Grčka je u prošloj godini zabeležila negativni privredni rast od 5,5%. Pad BDP-a će se nastaviti i u ovoj godini, ali bi trebalo da bude manji, odnosno da iznosi -2,8%.
Neslaganja u vladajućoj koaliciji
Grčki ministar finansija je rekao posle sastanka da su mnoge zemlje našle manjkavosti u planu štednje koji ima je predstavio. Venizelos koji je član socijalističkog PASOK-a za to je optužio lidera konzervativne Nove demokratije Antonisa Samarasa koji, kako je rekao, još nije pristao na sve mere.
Samaras, koji po istraživanjima javnog mnjenja uživa najveću podršku, portivi se planiranim uštedama koje bi se ostvarile kroz smanjenje penzija. On je 9. februara rekao da su prema dogovoru smanjenja penzija "upola manja" u odnosno na prvobitni plan, da će biti zaštićene najniže penzije, kao i da će se ograničiti smanjenja plata u privatnom sektoru.
Vođa članice vladajuće koalicije, stranke ekstremne desnice LAOS Jorgos Karacaferis je 10. februara saopštio da neće glasati za program reformi koje od Grčke traže EU i Međunarodni monterani fond u zamenu za pomoć.
On je rekao da je taj plan ponižavajući za zemlju. "On nas ponižava, ja neću to tolerisati", dodao je Karacaferis i naveo da nije uveren da će žrtve koje se traže od Grčke doneti rezultat. Zamerio je partnerima i kreditorima što žele da Grčkoj uskarate suverenitet.
Vladajuća koalicija u Grčkoj ima 252 od ukupno 300 poslanika u parlamentu. U vladajućoj većini 16 polanika su iz redova LAOS-a.
Venizelos je na odlasku iz Brisela poručio da Grčka treba da se opredeli da li ostaje ili istupa iz monetarne unije. "Do narednog sastanka Evrogrupe, koji će se najverovantije održati u sredu, naša zemlja, naši ljudi moraju da razmisle i naprave konačni, strateški izbor", rekao je on.
Grčki ministar je rekao i da je Atina pripremila sporazum sa privantim kreditorima o otpisu dela duga, a to je potvrdio i evropski komesar za monetarna pianja Oli Ren (Olli Rehn). "Nacrt sporazum o učešću privatnog sektora u smanjenju grčkog duga je praktično dovršen, a trebalo bi da bude zvanično odobren u ovkiru celokupnog paketa, verujem sledeće nedelje", rekao je Ren.
Cilj je da se javni dug Grčke smanji na 120% BDP do 2020, što se smatra održivim nivoom duga. To je uslov koji je postavio MMF da bi nastavio da daje zajmove Atini. Međutim, ako otpis duga kod privatnih kreditora ne bude dovoljan, članice zone evra i evropske institucije poput Evropske centrlane banke moraće da se dodatno angažuju.
Predsednik ECB Mario Dragi (Draghi) nije isključio mogućnost 9. februara da se ta institucija uključi u spasavanje Grčke tako što će se odreći prinosa na grčke obveznice koje poseduje.
Ren je rekao da su Komisija i stručnjaci zone evra "ozbiljno razmatrali" francusko-nemački predlog da se uvede poseban račun sa posebnom namenom kako bi se osigurale otplate grčkog duga. On je rekao da će sledeće nedelje biti izneti "razrađeni predlozi" za jačenja "mehanizma nadzora" nad sprovođenjem reformi u Grčkoj.
Socijalno nezadovoljstvo i izbori
Suočeni sa vanrednim parlamentarnim izborima na proleće, grčki lideri nerado se opredeljuju za mere štednje, koje su već nepopularne. Privremena koaliciona vlada u Grčkoj, pod vođstvom bankara Lukasa Papadimosa, gajila je nadu da će deo napetosti nestati pošto su grčki lideri postigli dogovor o većini zahtevanih mera štednje da bi dobila rasterećenje spoljnog duga i drugu pomoć.
Međutim, najavljene nove mere štednje samo se pojačale nezadovoljstvo građana. Posle dve godine otkako se primenjuju mere štednje uz radiklano smanjenje plata, drastično povećanje poreza i odlaganja penzionisanja, stopa nezaposlenosti u Grčkoj iznosi rekordnih 21% - bez posla je više od milion ljudi.
Grčki sindikati su 10. februara počeli dvodnevni generalni štrajk u znak protesta zbog novih, strogih mera štednje, a u Atini je na njihov poziv na ulice izašlo na hiljade građana. Predviđene mere, koje uključuju smanjenje minimalne zarade za 22%, 15.000 otpuštanja u javnom sektoru i smanjenje jednog dela penzija, "sahraniće grčko društvo", smatraju članovi sindikata.
Policija navodi da je 17.000 ljudi u dve protestne povorke došlo na trg Sindagma, ispred Parlamenta, uzvikujući parole protiv smanjenja minimalne plate i ukidanja svakog petog radnog mesta u državnom sektoru privrede i usluga. Policija je suzavcem rasterala malu grupu mlađih demonstranata - samozvanih anarhista, koji su na Sindagmi gađali policajce "molotovljevim koktelima" i kamenicama.
Štrajk je zaustavio javni prevoz, bolnice rade sa minimnalnim brojem zaposlenih, a rad većine javnih službi je poremećen. Oko 2.000 radnika na brodogradilištima i pristaništu protestuje u luci Pirej, zbog čega brodovi nisu mogli da isplove.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
