Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Vanredni izbori u Grčkoj u jeku krize
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Grčkoj će se 6. maja održati vanredni parlamentarni izbori, u specifičnim okolnostima zbog krize koja je značajno uticala na političke prilike u zemlji. Na političkoj sceni u Grčkoj je došlo do jačanja manjih stranaka, uglavnom levice, koje se protive merama štednje, dok konzervativci i socijalisti koji su godinama dominirali političkom scenom gube podršku birača. Konzervativci važe za favorite na izborima, ali ni oni ni socijalisti neće moći da ostvare ubedljivu pobedu, tako da će pobednik izbora biti primoran da formira koaliciju bilo sa drugom vodećom strankom ili manjim strankama. Ovi izbori, prema oceni analitičara i političara, biće važni za budućnost zemlje.
Datum vanrednih izbora čije je objavljivanje nedeljama odlagano konačno je 11. aprila saopštio premijer Lukas Papadimos na sastanku vlade, pre nego što će o tome zvanično obavestiti predsednika Karolosa Papuljasa. Premijer je zatim u obraćanju naciji putem televizije istakao značaj tih izbora, poručivši da će Grcima da će rezultat izbora oblikovati budućnost zemlje u decenijama koje dolaze.
Papadimos, koji je od novembra prošle godine na čelu koalicione vlade u kojoj su dve vodeće stranke socijalistički Pasok i konzervativna Nova demokratije, izrazio je nadu da će Grci izabrati put koji će "osigurati mesto Grčke u EU i zoni evra, put ekonomske stabilizacije i strukturnih reformi".
Raspisivanje izbora, koji bi trebalo redovno da se održe 2013, tražio je lider Nove Demokratije Antonis Samaras još u novembru, pošto je tasadšnji premijer, socijalista Jorgos Papandreu podneo ostavku nakon propalog plana da se Grci na referendumu izjasne o merama štednje koje se od Grčke traže u zamenu za pomoć.
Pitanje izbora je postalo aktuelno nakon što je u martu konačno realizovan plan o otpisu dela grčkog duga kod privatnih kreditora u visini od 105 milijardi evra i odobren drugi međunarodni zajam.
Istraživanja javnog menjenja pokazuju da Nova demokratija i PASOK gube podršku birača zbog podrške merama štednje, dok malim strankama koje se protive strogim merama štednje, poput smanjenja plata i penzija, raste podrška.
Nova demokratija se u početku oštro protivila merama štednje i tako koristila pad popularnosti Pasoka, koji je ubedljivo pobedio na izborima u oktobru 2009. Međutim, učešće u vladi i podrška planu štednje tokom glasanja 12. februara zaustavilo je njen uspon.
Iako konzervativci i dalje vode u anketama, oni imaju podršku između 12% i 20% birača, što znači da ne bi mogli da sami obezbede većinu. To znači da će verovatno morati da uđu u koaliciju sa Pasokom, koji podržava između 10% i 15% birača, ili sa manjima strankama.
"U odnosu na izbore 2009, dve vodeće partije, Pasok i Nova demokratija, izgubili su oko 35% svog biračkog tela - odnosno gledano po strankama 25% i 10% - u korist stranaka levice i manjih stranaka koje okupljaju otpadnike od desnice", rekao je za AFP direktor agencije za istraživanja javnog mnjenja Mark (Marc) Tomas Gerakis (Thomas).
Svaku od tri stranke levice - komunisti iz KKE, levičari iz radikalne stranke Siriza i demokratske levice Dimar - podržava između 8% i 10% birača. Taj nivo podrške bi, prema istraživanjima, mogla da dostigne i novoosnovana stranka "Nezavisni Grci" koja se protivi planovima štednje, a koju su formirali bivši članovi Nove demokratije.
Četiri male partije, uključujući dve stranke ekstremne desnice, mogle bi da osvoje oko 3% glasova, odnosno da pređu cenzus za ulazak u parlament.
Prema nekim istraživanjima, dve vodeće stranke čak neće imati dovoljno glasova da obnove sadašnju koaliciju na vlasti, iako se to smatra i dalje najverovatnijim ishodom.
Ova razolikost na političkoj sceni, podeljenoj na one koji podržavaju plan štednje koji zahtevju EU i Međunarodni monetarni fond, i protivnika mera štednje, odslikava promenu "tradicionalnog politčkog pejzaža, u kome su 40 godina dominirali Nova demokratija i Pasok", rekao je Gerakis.
Nestabilna politička situacija, međutim, brine lidere u svetu, jer se ekonomskoj krizi u Grčkoj još ne nazire kraj krize. Grčka je, nakon dve godine štednje, ušla u petu godinu recesije, dok stopa nezaposlenosti prelazi 21%.
Gerakis smatra da će ovi izbori biti "teški i ključni za budućnost", kao i da će označiti početak novog perioda, i to najznačajnijeg od 1974. kada je nakon sedma godina diktature ponovo uvedena demokratija u Grčkoj.
Lideri stranaka su već ranije nezvanično pokrenuli kampanje, a lider konzervativaca Samaras je više puta rekao da je njegov cilj da obezbedi većinu i upozorio da bi mogao da traži ponavljanje izbora ako ne dobije dovoljno glasova. Samaras je ranije govorio i da će tražiti da se ponovo pregovara o nekim delovima plana štednje na kome insistiraju EU i MMF.
Ko god da pobedi na izborima moraće da pristane na dodatno smanjenje troškova od oko 11 milijardi evra u periodu 2013-2014. i da prikupi još 3 milijarde evra boljom naplatom poreza da bi pomoć nastavila da stiže, saopštio je MMF. Ta međunarodna finansijska institucija je upozorio da izbori predstalvjaju politički rizik i da dovode u pitanje primenu dogvorenih politika.
Izvor: AFP
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
