Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija u 2011. peta po broju zahteva za azil u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Evropskoj uniji je u 2011. broj podnetih zahteva za azil porastao za 16,8% na oko 302.000 zahteva u odnosu na 2010, a Srbija je bila peta zemlja po broju zahteva koje su podneli njeni državljani, pokazao je izveštaj Evropske komisije o imigraciji i azilu za 2011. U izveštaju, koji je 1. juna objavljen u Briselu, navodi se da je u EU prošle godine živelo 20,2 miliona migranata ili 9,4% od ukupnog broja migranata u svetu. Tokom prošle godine izdato je više od 12 miliona šengenskih viza, najviše državljanima Rusije.
U izveštaju se navodi da su najviše zahteva za azil u EU u 2011. podneli državljani Avganistana (28.000 zahteva), Rusije (18.200), Pakistana (15.700) i Iraka (15.200), dok su građani Srbije tokom prošle godine podneli 13.900 zahteva u EU.
U nekim članicama EU je povećanje broja zahteva za azil opteretilo njihove sisteme za azil, navodi se u izveštaju i dodaje da je broj podnetih zahteva u 2011. ipak manji od rekordnih 425.000 zahteva koji su primljeni u 2001. godini.
Udeo migranata u stanovništvu EU, koja ima 502,5 miliona stanovnika, iznosio je 4% u 2011. U EU je živelo oko 20,2 miliona migranata, što je 9,4% migranata u svetu. U poređenju sa EU, u Kanadi živi oko 3,4% migranata u svetu ili 7,2 miliona osoba, što je 21,3% ukupnog broja stanovnika te zemlje. U SAD živi 20% migranata u svetu ili 42,8 miliona osoba, a to je udeo 13,5% u populaciji te zemlje.
U godini u kojoj je broj stanovnika u svetu premašio sedam milijardi procenjuje se da je u svetu živelo oko 214 milion migranata, što je 3,1% svetske populacije.
U 2011. izdato je 12,7 miliona šengenskih viza, a najviše za državljane Rusije (40,7%), Ukrajine (8,7%), Kine (8,1%) i Turske (4,7%).
U izveštaju Evropske komisije se navodi da je tokom prošle godine odbijen ulazak u EU 343.000 osoba, što je 13% manje u odnosu na 2010. godinu. Najviše je ulazaka odbijeno u Španiji (70%) i to na njenoj spoljnoj kopnenoj granici.
U izveštaju se navodi da je oko pola miliona ljudi privedeno a u zemlje porekla vraćeno 190.000 građana trećih zemalja, što je gotovo 15% manje nego u 2010.
Iregularne migracije, koje podrazumevaju migracije nedozvoljenim putem bez važećih ili sa lažnim dokumentima, i dalje su glavna komponenta migracija u EU, navodi se u izveštaju. Zbog prirode tih migracija koje uključuju krijumčarenje ili trgovinu ljudima, nema pouzdanih podataka o iregularnim migrantima u EU, ali se procenjuje da ih je između dva miliona i 4,5 miliona.
Tokom 2011. izrečena je u prvoj instanci mera zaštite za gotovo 60.000 stranih državljana, a od toga nešto ispod 30.000 je dobilo status izbeglice, oko 21.000 subsidijarnu zaštitu, a 9.065 humanitarnu zaštitu. Udeo odobrenih mera zaštite u ukupnom broju donetih odluka bio je 25%.
Sloboda kretanja važna građanima EU
Uz izveštaj o imigraciji i azilu Evropska komisija je objavila i podatke iz istraživanja Eurobarometar o stavovima građana o prekograničnoj mobilnosti, koje je pokazalo da velika većina građana ili 67% ističe značaj putovanja u okviru EU bez unutrašnjih graničnih kontrola. Istraživanje je pokazalo i da se 57% Evropljana slaže da građani koji nisu državljani EU treba da lakše putuju u Uniju u turističke ili poslovne posete.
Više od polovine građana, 53%, smatra da imigranti doprinose članicama EU na ekonomskom i kulturnom planu, a 60% je navelo da se imigranti mogu suočiti sa teškoćama prilikom integracije zbog diskriminacije.
Prema istraživanju, 8 od 10 Evropljana se slaže da članice treba da pruže zaštitu i azil onima kojima je potrebna i da propisi za prijem potencijalnih azilanata treba da bude isti širom EU. Osam od 10 Evropljana ili 80% smatraju da EU treba da poveća pomoć članicama kako bi se izborile sa iregularnim migracijama, a 78% smatra da troškove treba da dele članice EU.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstroem) rekla je da podaci iz izveštaja i rezultati istraživanja javnog mnjenja potkrepljuju stav Komisije da je EU potrebna snažna i usklađena politika u oblasti migracija. "Potrebno je da efikasno upravljamo spoljnom granicom, da očuvamo slobodu kretanja unutar EU, da obezbedimo pravu zaštitu onima kojima je potrebna i da istvoremeno obezbedimo kanale za leglane migracije i mobilnost", rekla je ona.
Komisija je konstatovala u izveštaju da EU već ima uspostavljene instrumente za smanjenje iregularnih migracija, i da ključnu ulogu ne treba da ima samo Fronteks veći i druge evropske agencije poput Europola. U izveštaju se ocenjuje da nema potrebe da se formiraju nove strukture i mehanizmi, već da se treba usredsrediti na postojeće procese i efikasniju primenu mera dogovorenih na nivou EU.
Kao priroitete Komisija je izdvojila solidarnost među članicama, posebno sa onima koje su najviše pogođene, ali da se istovremeno obezbedi da članice preduzimaju sve što je neophodno u oblasti migracija. Potrebni su i veći kapciteti kako bi se treće zemlje ubedile da efikasnije deluju i sarađuju sa EU u sprečavanju neregularnih migracija, kao i puno usklađivanje sa pravnom regulativom, pre svega sa Direktivom o povratku, uz insistiranje na doborovljnom odlasku, reintegraciji i praćenju osnovnih prava, smatra Komisija.
Značaj ekonomskih migracija
U izveštaju se navodi da su ekonomske migracije i dalje važan deo napora da se reši pitanje nedostatak radne snage, posebno u kontekstu sve starijeg stanovništva u EU i konkurencije u svetu. Članice se uglavnom usredsređuju u ekonomskim migracijama na kvalifikovane radnike, iako u nekima vlada potražnja za radnom snagom sa nižim kvalifikacijama ali na privremeni period.
Četiri od 10 Evropljana ili 42% smatra da EU treba da ohrabri migracije radne snage iz zemalja koje nisu članice kako bi se rešili demografski izazovi i nedostatak radne snage, dok 46% smatra da ne treba da to čine.
U izveštaju se dodaje da je stopa nezaposlenosti među migrantima viša nego među građanima EU, a navode se podaci za 2010. godinu. Stopa zaposlenosti među građanima trećih zemalja starosti između 20 i 64 godine je u toj godini bila 58,5%, dok je u celokupnom stanovništvu bila 68,6%. U istoj starosnoj grupi 19,4% doseljenika je blo nezpaosleno, dok je stopa nezaposlenosti u celoj populaciji bila 9,3%.
Istraživanje je pokazalo da je 46,4% građana trećih zemalja imalo više kvalifikacije od potrebnih za posao koji u radili. U ukupnoj populaciji taj udeo je bio 21,2%.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
