Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Od 1. maja zabrana povratka lažnim azilantima u Švedsku
|
|
|
|
Objavljeno : 05.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Švedske vlasti će od 1. maja moći da zabrane osobama kojima bude odbijen zahtev za azil ili boravišnu dozvolu povratak u Švedsku, a ta zabrana će se odnositi i na druge zemlje Šengenskog sporazuma. Primenom novih propisa Švedska će se uskladiti sa propisima EU koji uređuju pitanje zabrane povratka na teritoriju Šengena. Švedska je u tome donekle kasnila, a to pitanje je dobilo na značaju i zbog velikog priliva osoba koje su neosnovano tražile azil u toj zemlji, rekao je 5. aprila za EurAktiv švedski ambasador u Beogradu Krister Asp (Christer).
U saopštenju dostavljenom EurAktivu iz švedske ambasade u Beogradu navodi se da će novi propisi kojima se Švedska usklađuje sa propisima EU stupiti na snagu 1. maja, a da će zabrana povratka u Švedsku trajati najviše pet godina.
"Novi propis odnosi se na sva lica čiji su zahtevi za dobijanje boravišne dozvole ili za dobijanje azila, odbijeni u Švedskoj, i koja su primila rešenje o udaljavanju ili proterivanju, i treba da napuste teritoriju Šengena", navodi se u saopštenju i dodaje da se "u tom slučaju licu izdaje zabrana povratka u Švedsku ili u bilo koju drugu državu Šengena, koja može trajati do pet godina".
Švedski ambasador je rekao za EurAktiv da novi propisi nisu usmereni direktno na građane Srbije, već na sve one čiji zahevi za azil ili boravišnu dozvolu budu odbačeni. On je potvrdio da će osobama čiji zahtev za azil bude odbačen biti određena zabrana povrataka, a da će se o dužini zabrane, u rasponu od jedne do pet godina, odlučivati zavisno od slučaja.
"Ali pošto odluka bude doneta, obavestićemo sve ostale šengenske zemlje i ta osoba neće moći da uđe u šengenski prostor tokom trajanja zabrane", rekao je on.
Background Direktiva EU o povratku je stupila na snagu 16. decembra 2008, a obavezu da je primene su imale sve članice EU, osim Irske i Velike Britanije. Svoje zakone sa Direktivom moraju da usklade i Švajcarska, Norveška Island i Lihtenštajn, koje su potpisnice Šengenskog sporazuma.
Nakon liberalizacije viznog režima sa EU u decembru 2009. drastično je povećan broj zahteva za azil iz Srbije, što je izazvalo zabirnutost više članica EU. U najvećem broju slučajeva reč je o siromašnim građanima koji su azil tražili iz ekonomskih razloga, a najviše zahteva građani Srbije su podneli u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji i Luksemburgu.
Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat iz marta, građani Srbije su u 2011. podneli 13.900 zahteva za azil u EU, što je 3.800 manje nego prethodne godine. Srbija je u 2011. i dalje bila među vodećim zemljama po broju zahteva za azil - na petom mestu, sa udelom od pet odsto, što je za dva procentna poena manje nego u 2010. Svaki drugi zahtev podnet je u Nemačkoj - 6.990 zahteva, a veliki broj zahteva iz Srbije podnet je i u Švedskoj, gde je Srbija bila na trećem mestu sa 2.654 zahteva.
Švedski ambasador je rekao da se novim propisima uskladila sa Direktivom EU o povraktu iz 2008, u čemu je donekle kasnila, ali i da je pitanje zabrane povratka postalo važno zbog priliva velikog broja osoba koji su neosnovano tražili azil u Švedskoj.
On je dodao da se broja zahteva građana Srbije za azil smanjuje u Švedskoj, ali da je samo u ovoj godini već primljeno više od 600 zahteva za azil iz Srbije. Naglasio je da je u mnogim slučajevima reč o osobama koji ponovo pokušavaju da podnesu zahtev za azil.
"Mi smatramo to zloupotrebnom švedskog sistema azila i sada smo primenili ovu Direktivu. Ako ste se prijavili za azil ili boravišnu dozvolu a taj zahtev vam nije odobren, biće vam zabranjeno da uđete u Švedsku ili šengeski prostor na period od jedne do pet godina", rekao je on.
Asp je rekao da zloupotreba sistema azila dosta košta Švedsku i da švedske vlasti nisu spremne da dozvole da se to nastavi.
Evropska Direktiva koja je doneta 2008. predviđa da se nacionalnim propisima za povratak da "evropska dimenzija uvođenjem zabrane ulaska i boravka na teritoriji svih članica".
Evropski propisi predviđaju i da se dužina trajanja zabrane utvrđuje uz uvažavanje okolnosti u nekom slučaju i da zabrana ne traba da prelazi pet godina. Takođe, uzimaće se u obzir ako su za neku osoba već ranije donošene odluke o udaljavanju ili vraćanju ili ako je ušla na teritoriju neke članice za vreme trajanja zabrane.
Članice EU imale su rok da prenesu ovu direktivu u svoja zakonodavstva do 24. decembra 2010, ali više njih nije to uradilo u predviđenom roku. Evropska komisija je u septembru prošle godine opomenula osam članica, uključujući Švedsku, da usklade svoja zakonodavstva sa Direktivom EU.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
