Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Korak ka uvođenju mehanizma suspenzije bezviznog režima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri unutrašnjih poslova Evropske unije su usvojili predlog za uvođenje mehanizma na osnovu koga će po hitnom postupku u vanrednim situacijama moći na određeno vreme da se vrati obaveza posedovanja viza za građane država Zapadnog Balkana. To je još jedan korak ka uvođenju takvog mehanizma koji treba da odobri i Evropski parlament. Za sada u Srbiji ne postoji sveobuhvatno rešenje za građane koji uglavnom zbog siromaštva traže azil u zemljama EU, a grupa nevladinih organizacija predlaže i mogućnost obnavljanja prakse sezonskog zapošljavanja u EU kako bi se poboljšao ekonomski položaj ugroženog stanovništva a migracije vratile u legalne tokove.
Predlog o uvođenju takvog mehanizma je pripremila Evropska komisija i predstavila u maju 2011, pošto su članice EU, suočene sa prilivom građana iz zemalja Zapadnog Balkana koji su tražili azil, tražile da se to pitanje rešava.
Suština predloga Komisije je uvođenje zaštitne odredbe koja će omogućiti da se ponovo privremeno uvedu vize za građane zemalja sa kojima postoji bezvizni režim u slučaju da naglo poraste broj njihovih državljanja koji neosnovano traže azil ili osoba koja prekorače dozvoljeni boravak od tri meseca prilikom putovanja bez viza u zemlje šengenskog prostora u svrhe turizma, poseta, poslova i slično.
To bi se, prema predlogu Komisije, moglo desiti kada bi priliv "lažnih azilanata" i ilegalnih imigranata u šengenski prostor porastao za šest meseci više od 50%. Suspenzija bezviznog režima bi se uvodila na šest do devet meseci.
U nacrtu saopštenja sa sastanka Saveta ministara pravde i unutrašnjih poslova EU koji je održan 13. i 14. decembra, navodi se da Savet pozdravlja uvođenje zaštitne odredbe, ali da je odlučio da unese izmene u član koji se odnosi na okolnosti u kojima članice obaveštavaju Komisije o vanrednoj situaciji na osnovu koje se može aktivirati zaštitna odredba. To se pre svega odnosi na prag od 50%. Prema nacrtu zaključaka, Savet ministara EU je navedeni procenat zamenio formulacijom "znatno i iznenadno povećanje", a procenat od 50% je ostavljen kao smernica za primenu odredbe.
Takođe, elementi koje će Komisija uzimati u obzir prilikom razmatranja zahteva neke članice su prošireni i na pitanja javne politike i unutrašnje bezbednosti, kao i na posledice eventualne suspenzije. Odrednica "zahtevi za azil" je takođe preciznije definisana dodavanjem objašnjenja da je reč o zahtevima za azil "koji su očigledno neosnovani ili ne ispunjavaju uslove za međunarodnu zaštitu", navodi se u nacrtu saopštenja objavljenom na sajtu Saveta EU.
Dosad je najveći problem bio dolazak velikog broja "lažnih azilanata" iz Srbije i Makedonije u Švedsku, Nemačku, Belgiju i Luksemburg. U poslednje vreme su zvaničnici EU ukazivali i na nagli porast građana iz Albanije koja prekoračuju dozvoljeni rok i ilegalno ostaju u zemljama Zone Šengena u EU. Nakon izvesnog pada broja državljana Srbije koji su tražili azil u zemljama EU tokom ove godine, posebno leta, njihov broj se povećao na jesen.
Evropska komisija zatražila je u septembru od vlasti Albanije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbije da je obaveste praktičnim merama koje su primenili u vezi s povecanjem broja azilanata u zemljama clanicama EU".
Background Građani Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. mogu bez viza da putuju u zemlje šengenske zone, a to pravo dobili su oko godinu dana kasnije i građani Bosne i Hercegovine i Albanije. Kosovo nije time obuhvaćeno. Prilikom liberalizacije viza za Bosni i Hercegovinu i Albaniju doneta je odluka da se uspostavi sistem nadzora kako bi se omogućila brza reakcija u slučaju zloupotreba bezviznog režima. Nakon ukidanja viznog režima zabeležen je porast podnosilaca zahteva za azil iz Srbije u zemljama EU. U najvećem broju slučajeva reč je o Romimа, Albаnаcimа i Bošnjаcima sа područjа Južne Srbije, Sаndžаkа, centrаlne Srbije i Beogrаda.
Srbija sa Kosovom je treći najveći izvor prijava za azil u 44 razvijene zemlje u prvih šest meseci ove godine, sa ukupno 10.300 zahteva, pokazuje izveštaj Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
Srpske vlasti su, nakon upozorenja koja su počela da stižu iz Brisela još polovinom 2010, uvele različite mere, uključujući i mogućnost zabrane izlaska građanima Srbije iz zemlje, ako ne mogu da opravdaju razlog svog putovanja.
Stav srpskih vlasti je i da ne mogu same da se izbore sa time i da je potrebno da EU reaguje. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u novembru da Evropska unija treba da pooštri kontrolu na granicama i da zabrani ponovni ulazak "lažnih azilanata".
Bolji život u prihvatnom centru u EU
Istraživanje o migracijama sa juga Srbije koje su sproveli Grupa 484 iz Beograda i Neksus (Nexus) iz Vranja uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju (BTD) pokazalo je da se građani odlučuju na ovakav korak isključivo zbog siromaštva i isključenosti iz društva.
"Uslove u kojima žive u prihvatnim centrima za tražioce azila doživeli su neuporedivo boljim od onih iz kojih su otišli, u mestima svog porekla", navodi se u istraživanju u okviru koga su ogranizovane fokus grupe sa osobama koje su tražile azil u Vranju, Bujanovcu i Preševu.
Za njih su, međutim, podnošenje zahteva za azil, boravak u prihvatnom centru i eventualne druge pogodnosti povezane sa time, uglavnom "kratkoročna strategija preživljavanja" i nešto na šta se odlučuju kada ne postoje druge mogućnosti.
Ove nevladine organizacije preporučuju vlastima Srbija da, pored administrativnih mera, pitanje velikog broja azilanata iz Srbije rešavaju merama predviđenim strategijama i programima za socijalnu inkluziju i smanjenje siromaštva, posebno namenjenih romskoj populaciji. U preporukama se navodi da aktivne mere zapošljavanja, mere socijalne zaštite i unapređenje uslova stanovanja mogu u znatnoj meri da utiču na smanjenje broja neosnovanih zahteva za azil.
Suprotno uvreženom mišljenju, istraživanje je pokazalo da su osobe koje pokušavaju da osiguraju boravak u EU ovim putem spremne da rade.
"Nalazi iz fokus grupa nedvosmisleno pokazuju da su ovi tražioci azila motivisani da rade i da često, kada za to postoje prilike, u mestima porekla ili drugde u Srbiji, rade na različitim sezonskim, često najjednostavnijim i loše plaćenim poslovima. Takođe je pokazano i to da ovi ljudi zaposlenje i stabilne i pristojne prihode od rada vide kao rešenje, i kao način da se živi dobro", navodi se u dokumentu.
Sezonski poslovi u EU kao moguće rešenje
Na osnovu istraživanja zaključeno je da treba ponovo razmotriti mogućnost sezonskih i privremenih poslova za niskokvalifikovanu radnu snagu iz Srbije u zemljama EU.
"Ovakve migracije obezbedile bi legalne kanale za zapošljavanje i smanjenje siromastva ranjivih populacija iz kojih dolaze potencijalni tražioci azila", navodi se u izveštaju.
To bi se pitanje uređivalo bilateralnim sporazumima izmedu Srbije i zemalja EU koji bi omogućili privremeno zapošljavanje građana Srbije na sezonskim poslovima, u skladu sa potrebama u EU.
Vladi Srbije se preporučuje da o tome otvori dijalog sa vladama evropskih zemalja, uključujući Švedsku, Nemačku i Belgiju.
U istraživanju se ocenjuje da na duži i srednji rok migraciona politika u zemljama EU treba da se više otvori prema mogućnosti zapošljavanja sezonskih niskokvalifikovanih radnika iz Srbije.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Wikimedia.org
Povezani sadržaj
Dokumenti
|
|
|
EurActiv Srbija
