Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nemačka i Francuska prete uvođenjem graničnih kontrola
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka i Francuska zapretile su ponovnim uvođenjem graničnih kontrola ukoliko na spoljnim granicama Evropske unije, odnosno Šengenskog sporazuma na jugu i istoku kontinenta, ne bude uspostavljena zadovoljavajuća zaštita od ilegalnih useljenika. To 20. aprila piše nemački dnevnik Zidojče cajtung (Sueddeutsche Zeitung) pozivajući se na pismo koje su na ovu temu kolegama u EU uputili nemački i francuski ministri unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih (Friedrich) i Klod Gean (Claude Gueant). Dvojica ministara zahtevaju da se nacionalnim vladama da pravo da, onda kada same smatraju da je to nužno, na 30 dana uvedu graničnu kontrolu na svojim, unutaršengenskim granicama.
O francusko-nemačkom predlogu bi ministri unutrašnjih poslova EU trebalo da raspravljaju na sastanku u Luksemburgu 26. aprila. Odluka bi, pak, mogla da bude doneta najranije u junu, prenosi nemački list navode zvaničnika Danske, koja trenutno predsedava EU.
Background Suočene sa prilivom imigranata iz severne Afrike, Francuska i Italija su pre godinu dana zatražile u od Brisela da razmotri mogućnost privremenog uvođenja kontrole granice unutar Unije. Evropska komisija je u maju 2011. predstavila smernice za rešavanja pitanja migracija, uključujući i okvir za ponovno uspostavljanje kontrola granice. Komisija je u septembru predstavila predlog zakona prema kome će članice EU morati da joj podnesu zahtev za uvođenje graničnih kontrola koji zatim treba da odobri većina članica.
Prema predlogu Komisije, kontrola unutrašnje granice bi mogla da se uvede samo privremeno i to pod uslovom da neka članica nije u stanju da efikasno kontroliše spoljnu granicu ili je suočena sa "iznenadnim i velikim pritiscima na spoljnoj granici".
Šengenski prostor je zona u kojoj je slobodno kretanje zagarantovano. Osnovana je na bazi Šengenskog sporazuma iz 1985. godine. Šengenski sporazum primenjuje se u 26 zemalja, od toga 22 članice EU i četiri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija još nisu primljene.
Zidojče cajtung citira evropskog diplomatu visokog ranga koji je ovaj predlog nazvao iznenađujućim. Francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) je, doduše, već u svojoj predizbornoj kampanji zapretio istupanjem iz Šengena, ali nemačka savezna vlada do sada nije imala nikakve rezerve u pogledu ovog sporazuma.
Berlinski vladini krugovi, kako prenosi nemački dnevnik, odbijaju interpretacije po kojima je ovaj predlog predizborna pomoć nemačke konzervativno-liberalne vlade Sarkoziju. Želja je, kako se navodi, da se razjasni da o graničnoj kontroli odlučuju nacionalne vlade, a ne Brisel.
Ovo je sporna tačka u debati o Šengenskom sporazumu u EU. Evropska komisija želi da, uprkos protivljenju više zemalja članica, ubuduće ona bude poslednja instanca koja će odlučivati o eventualnom ponovnom uvođenju graničnih kontrola.
Nemačka, Francuska i Španija su i ranije nagovestile da u ovom pitanju žele da sačuvaju nacionalni suverenitet.
Šengenski sporazum, sklopljen 1985. i kojem je do sada pristupilo 25 država Evrope, predviđa ukidanje graničnih kontrola među njima, ali su izuzeci mogući. Prošle godine je privremeno sporazum suspendovala Francuska, želeći da spreči dolazak izbeglica iz severne Afrike preko Italije.
Prošlog leta je Danska kratko vreme kontrolisala granice prema Švedskoj i Nemačkoj, što je izazvalo kritike članica EU. To je bio povod da Evropska komisija ponudi novo, sada sporno rešenje za važenje Šengenskog sporazuma.
Autor: Snežana Bogavac, dopisnica agencije Beta iz Berlina
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
