Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Smanjen broj srpskih zahteva za azil u EU
|
|
|
|
Objavljeno : 23.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Broj zahteva za azil koji su građani Srbije podneli u EU prošle godine se smanjio za 3.800, odnosno oko 20% u poređenju sa 2010. Međutim, Srbija je sa 13.900 zahteva i dalje među vodećim zemljama, iza Avganistana (28.000), Rusije (18.200), Pakistana (15.700) i Iraka (15.200), pokazuju podaci evropskog statističkog zavoda Eurostat. Broj zahteva za azil iz Srbije u EU drastično je povećan nakon uvođenja bezviznog režima za Srbiju 2009. godine. Taj problem je poprimio velike razmere, pa je čak bilo i zahteva za suspenziju bezviznog režima, ali je na kraju uveden mehanizam koji omogućava privremene mere u slučaju drastičnog povećanja.
Prošle godine zahtev za azil u EU zatražilo je 301.000 osoba, sto je 42.000 više nego 2010. godine. Udeo Srbije u 2011. je opao na 5%, sa 7% koliko je iznosio godinu dana ranije.
Svaki drugi zahtev podnet je u Nemačkoj - 6.990 zahteva, što Srbiju stavlja na drugo mesto po broju podnetih zahteva u toj zemlji, sa ukupno 13 odsto, iza Avganistana sa 7.955 zahteva. Broj zahteva iz Srbije veliki je i u Švedskoj, gde je Srbija na trećem mestu sa 2.654 zahteva, iza Avganistana i Somalije.
Najveći udeo zahteva iz Srbije zabeležen je u Luksemburgu, gde je podneto 950 zahteva, što je 44% zahteva u toj zemlji.
Na listi prve tri zemlje po zahtevima za azil Srbija se nalazi i u Lihtenštajnu, koji nije članica EU ali je obuhvaćen izveštajem - na 3. mestu sa, doduše, malim brojem zahteva - 10.
Podaci o Kosovu su, u skladu sa Rezolucijom 1244, dati zasebno. Kosovo nije među najvećim izvorima zahteva za azil u EU. Od članica EU, značajan udeo imaju u Mađarskoj, gde su na drugom mestu sa 210 zahteva, Luksemburgu - na trećem mestu sa 40 zahteva. Pored toga, na prvom su mestu u Lihtenštajnu , sa 21 zahteva.
Background Građani Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. mogu bez viza da putuju u zemlje šengenske zone, a to pravo dobili su oko godinu dana kasnije i građani Bosne i Hercegovine i Albanije. Kosovo nije time obuhvaćeno, ali je nedavno otvorilo pregovore o viznoj liberalizaciji.
Nakon vizne liberalizacije broj zahteva za azil iz Srbije drastićno je povećan. Prema informacijama koje su plasirane u javnosti, azil su uglavnom tražili ljudi iz siromašnih sredina, pre svega Romi iz južne Srbije. To je izazvalo zabrinutost u EU i konsultacije, a špekulisalo se i o mogućnosti ukidanja bezviznog režima. EU je u junu, pored posebnog mehanizma nadzora vizne liberalizacije za Zapadni Balkan, usvojila i "zaštitnu odredbu" za "vanredne prilike" kada može privremeno na više meseci biti ukinut režim za neku zemlju u slučaju da poraste broj građana koji taj režim zloupotrebljavaju, odnosno ako zapreti opasnost po bezbednost članica EU. Evropska unija će ponovo privremeno uvesti vize za neku zemlju Zapadnog Balkana ako u razdoblju od šest meseci za 50% poraste priliv "lažnih azilanata" ili ilegalnih imigranata iz zemlje u šengenski prostor.
U međuvremenu, neke zemlje EU su smanjile i finansijsku pomoć azilantima, što se smatralo jednim od faktora koji privlači lažne azilante.
Na nivou EU prihvati se tek svaki četvrti zahtev - od 237.365 odluka donetih u 2011, 59.465 bile su pozitivne, što znači da je odobren ili izbeglički status ili druga vrsta zaštite. Odbijeno je 177.900.
U izveštaju nisu dati podaci o odlukama po zemlji porekla podnosilaca azila, ali su, sudeći po ranijim informacijama, iz Srbije zahtevi uglavnom neosnovani, pa se upotrebljavao i izraz "lažni azilanti".
Francuska i Nemačka najprivlačnije
Od zemalja EU najprivlačnije zemlje za potencijalne azilante su Francuska, sa 56.300 zahteva, i Nemačka sa 53.300. U Francuskoj su najbrojniji zahtevi iz Rusije - 8%, Jermenije i Bangladeša, po 7%.
Francuska, Nemačka i još osam zemalja - Italija, Belgija, Švedska, Velika Britanija, Holandija, Austrja, Grčka i Poljska primile su 90% zahteva podnetih u EU.
Redosled zemalja je drugačiji kada se posmatra odnos broja azilanata i broja stanovnnika određene zemlje. Po tom pokazatelju, najveću stopu zahteva ima Malta (4.500 azilanata na mlion stanovnika), Luksemburg (4.200), Švedska (3.200), Belgija (2.900) i Kipar (2.200).
Može se takođe uočiti da u nekim zemljama veliki udeo zahteva dolazi iz samo jedne zemlje. Najočigledniji su slučajevi Poljske, gde je 62% zahteva iz Rusije i Letonije - 52% iz Gruzije.
Zemlje EU razlikuju se i po procentu odobrenih zahteva. Dobar deo zemalja kreće se oko proseka EU, dok je udeo odobrenih zahteva u nekim zemljama izuzetno nizak - poput Irske, gde je odobreno 75 zahteva od 1.365, do Holandije, gde je odobreno oko 43% od 15.790 zahteva.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
