Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka počela da gradi zid, EU ne da pare
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka je 6. februara počela da gradi ogradu u delu kopnene granice sa Turskom koja treba da zaustavi priliv ilegalnih imigranata u EU i da, kako je rekao grčki ministar civilne zaštite, pošalje poruku da se u Grčku ne ulazi tek tako. Ovaj dugo najavljivani projekat nije naišao na odobravanje Evropske komisije koja je upozorila Atinu da ne sme kršiti ljudska prava. Dan nakon početka izgradnje, Evropska komisija je saopštila da neće učestvovati u finansiranju tog projekta, tako da će Grčka, koja pokušava da se izbori sa dužničkom krizom, morati sama da finansira izgradnju ograde, koja se procenjuje na oko 5,5 miliona evra.
"Rekla sam 'ne' zahtevu Grčke za finansiranje ograde na (reci) Marici (na grčkom Evros), jer ona nije korisna", navela je evropska komesarska za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstroem) u komentaru na društvenoj mreži Tviter (Twitter). Malmstremova je ocenila da "bi bilo bolje usredsrediti se na strukturne reforme u oblasti azila i kontrolu granice".
Evropska komesarka planira da poseti Grčku, a misija Evropske komisije posetiće tu zemlju narednih nedelja kako bi pripremila tu posetu, navodi agencija Frans pres.
Portparol evropske komesarke je rekao da odluka o izgradnji ograde u nadležnosti grčkih vlasti ali da sve mere koje preduzmu moraju biti u skladu sa međunarodnim obavezama Grčke, pre svega u vezi sa poštovanjem ljudskih prava i principa da se osobe koji imaju pravo na međunarodnu zaštitu ne vraćaju u zemlje porekla.
"Nijedan cent iz evropskog budžeta neće biti odobren za ovaj projekat", rekao je on i dodao da će izgradnju ograde finasirati Grčka bez učešća EU. On je dodao da Grčka treba da u 2012. primi 90 miliona evra pomoći od EU za rešavanje problema u vezi sa prilivom osoba koje traže azil i migrantima, ali da ta sredstva neće moći da se upotrebe za izgradnju ograde na granici sa Turskom.
Grčki ministar civilne zaštite Hristos Papucis je kritikovao Evropsku komisiju zbog odluke da ne učestvuje u izgradnji ograde. "Evropska komisija treba da pokaže veće poštovanje prema naporima grčkih vlasti i da se uzdrži od političkih ocena njenih izbora", rekao je Papucis i dodao da" Evropa mora da prekine sa licemerjem i nedoslednošću u oblasti borbe protiv nelegalne imigracije".
Grčka je 6. februara počela da gradi ogradu na granici sa Turskom koja treba da spreči priliv imigranata koji stižu preko Turske i ilegalne ulaske u Grčku. Krajnje odredište ilegalnih imigranata su često druge zemlje EU i, iako je Komisija uzdržana, više članica, pre svega Francuska, traži da se izgradi ograda.
Papucis je prilikom obilaska gradilišta rekao 6. februara da će ograda imati praktičan i simbolički značaj jer će obeshrabriti ilegalne migracije i "poslati poruku da se u Grčku ne ulazi tek tako", prenela je grčka agencija Ana. On je pozdavio "grčko-tursku saradnja" u izgradnji zida. Evropska unija zamera turskim vlastima jer zatvaraju oči pred ilegalnim prebacivanjem imigranata.
Ograda, za čiju izgradnju će biti potrebno oko 5,5 miliona evra, sastojaće se od dva reda bodljikave žice u visini 2,5 metara. Na ogradi će biti postavljeno 25 termovizijskih kamera, koje snimaju toplotu, odnosno infracrveno zračenje tela. Ona će se prostirati 10,3 kilometara duž dela granice u kome reka Marica, koja predstavlja prirodnu prepreku, ulazi u Tursku.
Trećina ilegalnih ulazaka u EU preko Grčke
Na tom pograničnom području je u 2011. uhapšeno oko 55.000 migranata, što je 16,77% više nego godinu dana ranije, navelo je grčko Ministarstvo civilne zaštite. U proseku je dnevno hapšeno oko 300 osoba koje su pokušale da ilegalno pređu granicu, a ilegalni ulasci preko grčke granice čine trećinu ilegalnih ulazaka u EU, navodi evropska agencija za saradnju u nadzoru granice Fronteks (Frontex).
Nevaldine organizacije i Visoki komesarijat UN za izbeglice izrazili su rezerve zbog izgradnje ograde, jer ta mera za sobom povlači mogućnost da se osobe kojima je potreban politički azil vraćaju u zemlje porekla, a prelazak granice postaje još opasniji.
Od početka ove godine, jedna Afrikanka i jedan Palestinac su stradali prilikom prelaska reke Marice, a šest osoba, uključujući jednu devojčicu iz Avganistana, vode se kao nestale.
Deo grčke granice je spoljna granica šengenske zone, u kojoj je zagarantovana sloboda kretanja, a njena poroznost i priliv imigranata preko Turske izazvao je napetosti među članicama. Suočene sa prilivom imigranata iz severne Afrike, Francuska i Nemačka su zatražile prošle godine da se omogući članicama da u određenim okolnostima ponovo uvedu granične kontrole unutar Šengena.
Upravo upravljanje šengenskim prostorom i politika azila su prioriteti evropske komesarke za unutrašnje poslove u čijoj nadležnosti je pitanje migracija. "Ja ne krijem da će to biti teško, pošto je tendencija da se ne otvaraju granice", rekla je ranije Malmstremova i naglasila da je jedinstveni sistem azila EU neophodan, jer 90% zahteva za azil obrađuje 10 članica.
Njen stav je i da su Evropskoj uniji, takođe, potrebni migranti kao radna snaga, jer u određenim sektorima, nema dovoljno ljudi. "Biće potrebno pronaći gotovo dva miliona ljudi za sektor zdravstva, pre svega medicinskih sestara, pošto ih nema u EU", rekla je Malmstremova.
U Evropi, međutim, vlada takvo političko raspoloženje koje ne ide u prilog prijemu doseljenika. "U Evropi ima pokreta koji će učiniti sve da to blokiraju", rekla je ona i dodala da bi evropski lideri trebalo da "pokažu da su vođe a ne da pokušavaju da se dodvore ekstremnoj desnici".
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
