Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EP bojkotuje pregovore sa Savetom EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament suspendovao je 14. juna pregovore s vladama članica EU o pet nacrta zakona u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova zbog odluke koju je mimo drugih institucija EU doneo Saveta EU o mogućnosti privremenog uvođenja graničnih kontrola. Parlament je odlučio da suspenduje pregovore sve dok mu se ne vrate ovlašćenja u procesu reforme šengenskih propisa koja su mu umanjena tom odlukom članica. Reč je o presedanu u odnosima evropskih institucija. Danska, kao predsedavajuća EU, i Evropska komisija ipak očekuju da će se napetosti smiriti i dijalog nastaviti.
Odluku o suspendovanju pregovora doneta je na sastanku 14. juna političkih grupa i predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca (Schulz). Sve poslaničke grupe osim ekstremne desnice, zamerile su ministrima unutrašnjih poslova i pravde EU što su 7. juna odlučili da reformišu mehanizam kontrole sprovođenja Šengenskog sporazuma, isključivši Evropski parlament iz procesa odlučivanja.
"Evropski parlament odlučio je da suspenduje tekuće pregovore o pet pitanja sve dok ne dobije zadovoljenje od Saveta (ministara EU)... Sve grupe su se dogovorile o toj meri osim ECR (konzervativci i reformisti). Ovo je odluka bez presedana za poslednjih 18 godina koliko sam u Evropskom parlamentu", rekao je novinarima Šulc.
Predsednik Evropskog parlamenta je dodao da je to "ekstremna odluka kao odgovor na ekstremnu odluku Saveta". "Savet, kao izvršni organ, ne može očekivati od parlamenta da se povuče", rekao je Šulc.
"Ovo je presedan da jedno zakonodavno telo isključi drugo u sred zakonodavnog procesa. Odluka ministara pravde i unutrašnjih poslova 7. juna je šamar parlamentarnoj demokratiji i neprihvatljiva je za predstavnike koje su evropski građani neposrendo birali", rekao je on.
Background Zemlje članice šengenskog prostora dogovorile su se 7. juna da uvedu mogućnost privremenog uvođenja unutrašnjih graničnih kontrola u slučaju nekontrolisanog priliva imigranata. Tim dogovorom članice su ulogu Parlamenta praktično svele na ulogu posmatrača, zbog čega su poslanici najavili mogućnost pokretanja postupka pred Evropskim sudom pravde. Članice EU su odbacile predlog Evropske komisije da se nadležnost za kontrolu primene propisa u šengenskom prostoru prenese na nivo EU jer smatraju da to treba da ostane u njihovim rukama.
Prema dogovoru, članice će moći da na šest meseci uvedu kontrole na unutrašnjim granicama u slučaju pritisaka na spoljnu granicu. Kontrole će moći da se produže na još šest meseci, a najviše u periodu od dve godine.
Suočene sa prilivom imigranata iz severne Afrike nakon niza narodnih pobuna u zemljama tog regiona tokom 2011, više članica EU je zatražilo od Brisela da razmotri mogućnost privremenog uvođenja kontrole granice unutar Unije.
Šengenski prostor je zona u kojoj je slobodno kretanje zagarantovano. Osnovana je na bazi Šengenskog sporazuma iz 1985. godine. Šengenski sporazum primenjuje se u 26 zemalja, od toga 22 članice EU i četiri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija još nisu primljene.
Parlament je suspendovao pregovore o pet pitanja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova: o izmenama šengenskih propisa i konvenciji o sprovođenju Šengenskog sporazuma, pravosudnoj saradnji u krivičnim pitanjima, odnosno borbi protiv napada na infromacione sisteme, jedinstvenom evropskom mehanizmu za pokretanje istraga, budžetu izdvojenom za 2013. za oblast unutrašnje bezbednosti i sporazumima o razmeni podataka o putnicima.
Parlament je odlučio da sa dnevnog reda plenarne sedice u julu povuče dva izveštaja: izveštaj poslanika Karlosa Koelja (Carlos Coelho) o mehanizmu kontrole sprovođenja Šengenskog sporazuma, i izveštaj poslanice Renate Veber (weber) o privremenom ponovnom uvođenju graničnih kontrola.
Evropski poslanici izrazili su 12. juna veliko nezadovoljstvo i zapretili da će se obratiti Evropskom sudu pravde, ali Šulc 14. juna nije pomenuo tu mogućnost.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih (Friedrić) rekao je 15. juna da nije uzmeniren odlukom Evropskog parlamenta i izrazio nadu da će se rasprava smiriti. "Mi ni na koji način ne otimamo prava kolegama u Evropskom parlamentu, mi želimo da uzmemo u obzir njihove predloge i da imamo dobar dijalog", rekao je on.
Fridrih je rekao da je pravna osnova jasna i da će Evropski sud pravde, ako mu se Evropski parlament bude žalio, sigurno imati isto mišljenje kao i pravna služba Saveta EU.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstrom) pokušala je da smiri situaciju, ali je pozvala Savet EU da preispita svoj stav.
Ona je pozdravila odluku Evropskog parlamenta da povuče sa dnevnog reda sednice u julu izveštaje Veberove i Koelja. Malmstremova je istakla da je Evropska komisija spremna da se sastane sa Savetom EU i Parlamentom kako bi istražili zajedničke polazne tačke.
Danska koja predsedava EU izrazila je žaljenje zbog odluke parlamenta. "Predsedništvo smatra da je za žaljenje to što je Evropski parlament odlučio da suspenduje saradnju sa Savetom o nekim vrlo važnim pitanjima", rekao je danski ministar pravde Morten Bedskov (Boedskov). On je istakao da je saradnja svima u interesu.
Vođa poslaničke grupe Liberala i demokrata (ALDE) Gi Verhofstad (Guy Verhofstadt) rekao je da je odluka parlamenta "proporacionalna" arogantnom zanemarivanju prava parlamenta.
Grupa evropskih konzervativaca i reformista u Parlamentu ocenila je da je odluka parlamenta "hisrerična" i optužila poslanike da svoje interese stavljaju ispred interesa građana.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: Wikimedia/Rama
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
