Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dogovor članica EU o graničnim kontrolama
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zemlje članice šengenskog prostora dogovorile su se 7. juna da uvedu mogućnost privremenog uvođenja unutrašnjih graničnih kontrola u slučaju nekontrolisanog priliva imigranata. Ta mera će se primenjivati samo u vanrednim okolnostima i pod strogim uslovima, navode članice koje su jednoglasno donele odluku. Dogovorom se ostavlja članicama da odlučuju o uvođenju kontrola i umanjuje uloga institucija EU u odlučivanju o šengenskom prostoru. To su oštro kritikovali Evropska komisija i posebno Evropski parlament. Institucije EU smatraju da takav mehanizam mora biti uveden na nivou EU kako bi se izbeglo donošenje jednostranih odluka pod pritiskom javnosti.
Ministri unutrašnjih poslova EU su na sastanku u Luksemburgu doneli jednoglasnu odluku o novim propisima koji će omogućiti članicama da privremeno uvedu kontrole na nacionalnim granicama u vanrednim okolnostima.
Članice će moći da zatvore svoje granice na 30 dana ako postoji ozibljna pretnja po unutrašnju bezbednost, poput velikih sportskih događaja, na 10 dana u hitnim slučajevima, kao što je teroristički napad, i na šest meseci u slučaju pritisaka na spoljnu granicu. U poslednjem slučaju privremene kontrole će moći da se produže na još šest meseci, a najviše u periodu od dve godine.
Takođe, ako neka članica nedovoljno efikasno kontorliše spoljnu granicu, druge članice mogu da na osnovu preporuke Evropske komisije preporuče susedima da uvedu kontrole na unutrašnjim granicama, preneo je Euobzerver (www.euobserver.com). Takva odluka može biti doneta pošto se nakon pažljivog praćenja kontrole spoljne granice pokaže da postoji "ozbiljna pretnja javnom redu i unutrašnoj bezbednosti" u EU.
Ministri su, takođe, kako prenosi Euobzerver, isključili Evropski parlament iz odlučivanja o spoljnoj granici, davši mu status posmatrača tako da će šengenski sporazum ostati međuvladin sporazum zasnovan na proceni članica. Manje članice, uključujući Belgiju i Rumuniju su branile pravo parlamenta da odlučuje o tim pitanjima, ali su Francuska, Nemačka i Holandija "isterali svoje" i svi su glasali protiv toga, navode izvori tog portala o EU.
Države su i do sada imale mogućnost da samostalno privremeno uvedu kontrole na svojim granicama iz bezbednosnih razloga kada se događaju neki posebni skupovi ili manifestacije, ali najviše na pet dana. Za period duži od pet dana bilo je potrebna odluka na nivou EU. Međutim, do sada ništa nije bilo predviđeno za slučaj nekontrolisanog piritiska imigranata koji bi otežao kontrolu spoljne granice šengenskog prostora, kao što je sada slučaj na grcko-turskoj granici.
Background Suočene sa prilivom imigranata iz severne Afrike, više članica EU je zatražilo od Brisela da razmotri mogućnost privremenog uvođenja kontrole granice unutar Unije. Nemačka i Francuska zapretile su u aprilu 2012. ponovnim uvođenjem graničnih kontrola ukoliko na spoljnim granicama Evropske unije, odnosno Šengenskog sporazuma na jugu i istoku kontinenta, ne bude uspostavljena zadovoljavajuća zaštita od ilegalnih useljenika. Dve zemlje su zatražile da se nacionalnim vladama da pravo da, onda kada same smatraju da je to nužno, uvedu graničnu kontrolu na svojim granicama.
Evropska komisija je u maju 2011. predstavila smernice za rešavanja pitanja migracija, uključujući i okvir za ponovno uspostavljanje kontrola granice. Komisija je u septembru 2011. predstavila predlog zakona prema kome će članice EU morati da joj podnesu zahtev za uvođenje graničnih kontrola koji zatim treba da odobri većina članica. Prema predlogu Komisije, kontrola unutrašnje granice bi mogla da se uvede samo privremeno i to pod uslovom da neka članica nije u stanju da efikasno kontroliše spoljnu granicu ili je suočena sa "iznenadnim i velikim pritiscima na spoljnoj granici".
Šengenski prostor je zona u kojoj je slobodno kretanje zagarantovano. Osnovana je na bazi Šengenskog sporazuma iz 1985. godine. Šengenski sporazum primenjuje se u 26 zemalja, od toga 22 članice EU i četiri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija još nisu primljene.
Francuski ministar unutrašnjih poslova Maniel Vals (Manuel Valls) je ocenio da dogovor koji je postignut omogućava članicama šegnenskog prostora da se suoče sa teškim situacijama i ukazao na moguće posledice krize u Siriji. "Stanje na grčko-turskoj granici nam pokazuje da nam je potreban mehanizam za vrlo jasno delovanje u šengenskom prostoru", rekla je austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner (Johanna Mikl-Leitner).
Francuski i nemački zvaničnici, čije su zemlje tražile takvu meru, uveravaju da će se ona primenjivati samo u izuzetnim slučajevima i pod strogim uslovima.
Francuski ministar je naglasio da u vanredni situacijama članice šengenskog prostora treba da imaju mogućnost da povrate suverenitet, ali je dodao da u takvim slučajeivma članice treba da odlučuju zajedno a ne jednostrano. "Dogovor daje Komisiji ulogu koja i treba da ima - da predlaže, i čuva nadležnosti zemalja u vrlo osetljivim oblastima", dodao je on.
"Konačna odluka je na članicama pošto smo mi odogvorni za bezbednost svojih građana. To je vrlo važno za sve ministre unutrašnjih poslova", rekao je nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih (Hans-Peter Friedrich).
Evropska komisija i parlament nezadovoljni
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstroem) kritikovala je dogovor članica, naglasivši da to nije evropski mehanizam. "Ovaj dogovor će nas izložiti populističkim pritiscima" u članicama, rekla je ona. Malmstrem je rekla da se toj meri mora pribeći samo u krajnjem slučaju, kada svi drugi pokušaji ne urode plodom, i samo u vanrednim okolnostima.
Evropski parlament je ocenio da je odluka ministara unutrašnjih poslova jednostrana i izrazio žaljenje jer nije konsultovan prilikom njenog donošenja. "Ova odluka ne poštuje ovlašćenja Parlamenta i predstavlja korak u pogrešnom pravcu u pogledu Šengena", rekao je predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc (Schulz) i podsetio da je sloboda kretanja bez unutrašnjih kontrola jedan od stubova EU.
Sve političke grupe u Evropskom parlamentu su oštro kritikovale ovu odluku.
Grupa Liberala u Evropskom parlamentu je ocenila da su članice EU objavile rat Evropskom parlamentu. "Svi naši strahovi i bojazni su se ostvarili. Donoseći odluku, (ministri) su poslali jasan signal, da će pronaći bilo koji izgovor da zatvore granice, kao što su nama zalupili sva vrata", rekao je šef grupe Liberala i bivši belgijski prmeijer Gi Verhofstad (Guy Verhofstadt).
Grupa Evropske narodne partije saopštila je da želi da se Evropski sud pravde ispita pravnu zasnovanost odluke, dok je lider grupe Socijalista i demokrata Hanes Svoboda (Hannes Swoboda) ocenio da se članice licemerno ponašaju jer kažu da žele veću integraciju a to ne čine.
Istanbul - kapija Evrope za imigrante
Preko Turske vodi glavni tranzitni put za prebacivanje ilegalnih imigranata do šengenskog prostora, a ta ruta je posebno postala značajna nakon uvođenja jeftinih letova iz afričkih gradova za Istanbul, navodi se u izveštaju evropske agencije za koordinaciju kontrole spoljne granice Fronteks (Frontex).
"Granica između Grčke i Turske će i u 2013. biti glavna tačka prelaska sa sličnim nivoom presretanja kao u 2011, što je između 40 i 57.000 godišnje", navodi se u izveštaju te agencije. Fronteks dodaje da je to posledica politike turskih vlasti u domenu viza i razvijanja veza sa susedima.
"Migranti koji su se zaputili u Francusku ne prelaze više Sredozemno more. Put ileglane imigranate iz podsaharske Afike i Magreba od nedavno vodi kroz Istanbul, zatim preko Grčke", rekao je u aprilu bivši francuski ministar unutrašnjih poslova Klod Gean (Claude Gueant).
Atina je tražila od Evropske unije da izvrši pritisak na Tursku kako bi poštovala sporazume o redamisiji u slučaju ilegalnih imigranata koji sa turske teritorije pokušavaju da uđu u šengenski prostor preko Grčke.
EU je završila pregovore sa Turskom o sporauzmu o readmisiji ali Ankara odbija da ga potpiše pre nego što dobije vizne olakšice za svoje građane. Četiri članice EU - Kipar, Nemačka, Austrija i Holandija, odbijaju da prihvate to uslovljavanje, rekli su izvori u EU.
Izvori: EurActiv.rs i AFP
Foto: Wikimedia - RIA Novosti/Igor Zarembo
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
