Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EP najavljuje sudski postupak zbog odluke o Šengenu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Poslanici Evropskog parlamenta 12. juna su žestoko kritikovali dogovor koji članicama EU daje mogućnost da uvedu privremene kontrole na unutrašnjim granicama u šengenskom prostoru mimo evropskih institucija. Tim dogovorom članice su ulogu Parlamenta praktično svele na ulogu posmatrača, zbog čega su poslanici najavili mogućnost pokretanja postupka pred Evropskim sudom pravde. Oni su, takođe, posebno kivni na Dansku, predsedavajuću zemlju EU, jer je omogućila postizanje takvog dogovora koji, prema njihovoj oceni, predstavlja direktan napad na osnovne vrednosti EU.
Danski ministar pravde Morten Bedskov (Boedskov) našao se na udaru kritika na plenarnoj sednici Evopskog parlamenta u Strazburu zbog kontroverzne odluke ministara EU da izmene šengenske propise kako bi članicama omogućili da uvedu kontrole na unutrašnjoj granici u slučaju da neka od članica nije u stanju da efikasno kontroliše spoljnu granicu ili ne može da spreči priliv ilegalnih imigranta.
Poslanici su tražili od Bedskova da objasni zašto su ministri pravde i unutrašnjih poslova EU odlučili 7. juna da izmene propise o Šengenskom prostoru, umanjivši pritom ulogu evropskih institucija u kontroli sprovođenja tih propisa. Članice EU su odbacile predlog Evropske komisije da se nadležnost za kontrolu primene propisa u šengenskom prostoru prenese na nivo EU jer smatraju da to treba da ostane u njihovim rukama.
Izmene znače da Evropski parlament neće više imati nikakve zakonodavne nadležnosti u vezi sa ovim nacrtom zakonskih izmena, navodi se na sajtu te institucije i dodaje da su ministri pravde EU samo obećali da će Parlament obaveštavati o odluci članica. Takođe, Parlament i Komisija više neće moći da u ime građana nadziru primenu šengenskih propisa i članice će moći da ignorišu pitanja koja pokrenu te institucije, upozorava Evropski parlament.
Ukazuje se da su članice donele tu odluku iako su pregovori sa drugim institucijama EU o paketu reformi šengenskih propisa u toku. Evropski parlament će se u julu izjasniti o predlogu koji je Komisija prvobitno predložila o reformi šengenskih propisa.
Background Suočene sa prilivom imigranata iz severne Afrike nakon niza narodnih pobuna u zemljama tog regiona tokom 2011, više članica EU je zatražilo od Brisela da razmotri mogućnost privremenog uvođenja kontrole granice unutar Unije. Komisija je u septembru 2011. predstavila predlog zakona prema kome bi članice EU morale da joj podnesu zahtev za uvođenje graničnih kontrola koji zatim treba da odobri većina članica. Prema predlogu Komisije, odluka o ponovnom uvođenju granične kontrole bi se donosila na nivou EU na osnovu predloga Evropske komisije i pošto se obezbedi kvalifikovana većina članica.
Šengenski prostor je zona u kojoj je slobodno kretanje zagarantovano. Osnovana je na bazi Šengenskog sporazuma iz 1985. godine. Šengenski sporazum primenjuje se u 26 zemalja, od toga 22 članice EU i četiri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija još nisu primljene.
Bedskov je rekao da je reč o odluci koja nije zasnovana na političkim razlozima već na sadržaju. On je pozvao poslanike da odluku "sagledaju iz šire perspektive" i dodao da se tim kompromisnim rešenjem upravo zagovara model zasnovan "na više EU". On je ukazao da parlament neće biti u potpunosti izostavljen iz odlučivanja o šegnenskim propisima, kao i da će članice "u najvećoj mogućoj meri" uvažavati stavove poslanika prilikom evaluacije primene propisa.
Moguć sudski postupak
On, međutim, nije uspeo da ubedi poslanike Evropskog parlament. "Mi jednostavno nećemo to prihvatiti. Moramo osporiti odluku Saveta (ministara EU) pred Evropskim sudom pravde", rekao je vođa grupa liberala ALDE u parlamentu Gi Verhofstad (Guy Verhofstadt).
"Vi ste narušili poverenje u odnosima sa Parlamentom i odstupili od metoda Zajednice, kojim se garantuje da veće članice ne mogu da nametnu volju manjim", rekao je lider grupe Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu Žozef Dol (Joseph Daul).
"Otvorili ste vrata populizmu a mi ćemo vam se suprotstaviti", rekao je vođa grupa Socijalista i demokrata u parlamentu Hanes Svoboda (Hannes Swoboda) i dodao da će Evropski parlament upotrebiti sva politička i pravna sredstva da to spreči.
Vođe političkih grupa u Evropskom parlamentu trebalo bi da 13. juna razgovaraju o tome da li će odluku članica osporiti pred Evropskim sudom pravde, pošto dobiju zeleno svetlo iz pravne službe Parlamenta.
Poslanici žele da budu sigurni u pobedu, a jedan od mogućih načina da se ospori odluka jeste da se Komisija pozove da povuče predlog, rekao je Svoboda za EurActiv.com. Kakav god da bude ishod, odluka ministara EU je protivna duhu Ugovora iz Lisabona, iako nije u suprotnosti sa samim tekstom tog ugovoru, rekao je Svoboda.
Kritika Danske
Predstavnici većine političkih grupa u Evropskom parlamentu oštro su kritikovali Dansku kao predsedavajuću EU zbog koraka koji su nazvali direktnim napadom na osnovne vrednosti Unije. Oni su nagovestili da nameravaju da obustave sve tekuće pregovore sa Danskom posebno u oblasti pravde i unutrašnjih poslova.
"Što se mene tiče, nakon 7. juna dansko predsedništvo EU više nije verodostojan sagovornik. Od sada pa do 30. juna u ponoć mi ćemo se isključivo obraćati ili Evropskom savetu ili nezvanično narednom predsedavajućem, Republici Kipar", rekao je Dol.
Verhofstad je ocenio da Parlament treba da obustvi sve pregovore u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova sa Danskom.
Bedskov ocenio je da bi razdor oko pitanja reforme šengenskih propisa bio desktruktivan.
Antia Mekintajer (Anthea McIntyre) iz konzervativne grupe Evropski konzervativci i reformisti, rekla je da su u vremenima krize EU umesto "neozbiljnih igara" potrebni dobri odnosi među institucijama. Ona je, takođe, podržala pravo članica da upravljaju granicom.
Institucionalni sukob na vidiku
U godini u kojoj se EU priprema da obeleži 27. godišnjicu Šengenskog sporazuma, jednog od glavnih simbola evropske integracije, ne isključuje se mogućnost da svađa između članicama i Parlamenta, kao demokratski izabrane evropske institucije, potrese Uniju.
"Mi smo na ivici ozbiljnog sukobljavanja i mere će zato biti radikalne", rekao je jedna od vođa Zelenih u Evropskom parlamentu Danijel Kon-Bendit (Daniel Cohn-Bendit).
Evropski poslanici su istakli da 62% građana EU smatra prostor u kome je zagarantovana sloboda kretanja najpozitivnijim rezultatom evropskih integracija.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstrom) je rekla da je razočarana odlukom Saveta EU, ali je nagovestila da još ima prostora za manevrisanje. "Uverena sam da još nije stavljena tačka na to pitanje", rekla je ona.
Odluku ministara EU kojom se umanjuje uloga Parlamenta kritikovao je 13. juna na plenarnoj sednici u Strazbutu i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) koji je ocenio da je potrebno "veće učešće Parlamenta".
Izvor: EurAcriv.rs
Foto: Wikimedia.org
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
