Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Oko 30.000 ilegalnih ulazaka u EU krajem 2011.
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Članice šengenskog prostora mogu da koriste policijske snage za kontrolu u pograničnim područjima unutar Šengena kako bi proverile da li sumnjive osobe imaju pravo boravka na toj teritoriji. Međutim, kontrole moraju biti zasnovane na svežim i konkretnim informacijama policije i ne smeju da budu sistematične kao granične kontrole. U odsustvu konkretnih informacija, mogu da se sprovode samo nasumično u zavisnosti od procene rizika. Komisija je u polugodišnjem izveštaju o šengenskom prostoru ocenila da su članice Šengena koje su "obećane zemlje" za migrante sa Zapadnog Balkana donele mere na osnovu kojih postaju manje privlačne za migrante. Ipak, Komisija smatra da bi trebalo poraditi na kampanjama za podizanje svesti u zemljama iz kojih migranti potiču i na pomoći zajednicama kao što su Romi. U izveštaju se navodi i da je u poslednja tri meseca 2011. zabeleženo oko 30.000 ilegalnih prelazaka granice.
Kako bi videla da li su policijske kontrole u skladu sa pravilima Šengena, Komisija traži konkretne statističke podatke članica o kontrolama i kako su one, na primer, doprinele smanjenju prekograničnog kriminala. Na ovaj način Komisija želi da stane na put brojnim pritužbama na račun policijskih kontrola u područjima na unutrašnjim granicama. Iako takve mere nisu iisto što i granične kontrole, one mogu da se negativno odraze na susedne zemlje i slobodu kretanja osoba, uključujući građane EU. Putnici, takođe, mogu da te mere dožive kao kršenje jednog od osnovnih dostignuća EU - slobode kretanja, podseća se u izveštaju.
Komisija je 16. maja usvojila polugodišnji izveštaj o funkcionisanju šengenske zone. Izveštaj takođe sadrži smernice o daljem funkcionisanju Šengena. Izveštaj pokriva period od 1. novembra 2011. do 30. aprila 2012. i naročito se bavi situacijom na spoljnjim granicama Šengena i unutar prostora slobodnog kretanja. Ovaj izveštaj je osnova za debatu u Evropskom parlamentu i Savetu.
Pritisak na spoljne granice je ograničen na nekoliko žarišta, naročito na ruti preko Turske ka Grčkoj, u istočnom Sredozemlju. U periodu oktobar-decembar 2011. registrovano je gotovo 30.000 ilegalnih prelazaka granice Šengena, a oko 75% bili su pokušaji ulaska upravo na toj ruti. Među migrantima dominiraju Avganistanci i Pakistanci. Komisija takođe smatra da bi dešavanja u Siriji mogla da pokrenu novi talas migracija ka susednim zemljama i EU.
Background Šengenski prostor je zona u kojoj je slobodno kretanje zagarantovano. Osnovana je na bazi Šengenskog sporazuma iz 1985. godine. Šengenski sporazum primenjuje se u 26 zemalja, od toga 22 članice EU i četiri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija još nisu primljene.
Suočene sa prilivom imigranata iz severne Afrike, Francuska i Italija su pre godinu dana zatražile u od Brisela da razmotri mogućnost privremenog uvođenja kontrole granice unutar Unije. Evropska komisija je u maju 2011. predstavila smernice,a u septembru predlog zakona koji pruža okvir za ponovno uspostavljanje kontrola granice. Prema predlogu Komisije, kontrola unutrašnje granice bi mogla da se uvede samo privremeno i to pod uslovom da neka članica nije u stanju da efikasno kontroliše spoljnu granicu ili je suočena sa "iznenadnim i velikim pritiscima na spoljnoj granici".
Nemačka i Francuska zapretile su u aprilu 2012. ponovnim uvođenjem graničnih kontrola ukoliko na spoljnim granicama Evropske unije, odnosno Šengenskog sporazuma na jugu i istoku kontinenta, ne bude uspostavljena zadovoljavajuća zaštita od ilegalnih useljenika.
Zbog ozbiljnih nedostataka u kontroli koji su uočeni u Grčkoj, Komisija smatra da prioritet mora da bude kontrola prostora spoljne strane granice i morske granice. "Zato EU treba da nastavi da podržava napore Grčke da upravlja spoljnom granicom, naročito da joj pomaže da efikasnije koristi novac iz EU fondova za upravljanje migracijama", stoji u izveštaju. Rečeno je i da je Komsiija svesna nedostataka grčkog sistema azila, kao i kršenja osnovnih prava migranata.
Komisija podseća da šengenska pravila dozvoljavaju građanima zemalja van Šengena da uz boravišnu dozvolu ili vizu koju je izdala članica, borave do tri meseca. Međutim, tražioci azila dok čekaju odluku o statusu su izuzeti od ovog pravila.
Uz to, veliki broj pripadnika trećih zemalja koji ilegalno borave u šengenskom prostoru, ušli su na teritoriju legalno, ali su nakon isteka dozvoljenog roka boravka postali ilegalci. Status ovih ljudi bi, smatra Komsiija, trebalo da se reši u skladu sa zakonima članice ili da budu deportovani u zemlju odakle potiču.
Prošle godine u šengenskom prostoru su registrovane 350.944 osobe koje nisu ispunjavale uslove da ostanu što je pad od 9,1% u poređenju sa prethodnom godinom. U ovoj grupi najviše je Avganistanaca, Tunižana i Marokanaca.
Prema podacima Fronteksa (Frontex), evropske agencije za saradnju u nadzoru granice, ovi migranti imaju rutu Zapadni Balkan - Slovenija i Mađarska, ili ka morskoj granici sa južnom Italijom. Migranti su primećeni i na brojnim evropskim aerodromima, naročito u Holandiji, Belgiji i Nemačkoj.
U izveštaju se navodi da nema dovoljno informacija o broju ljudi koji nemaju pravo da borave u šengenskom prostoru, a pokušavaju da pređu na teritoriju druge zemlje.
Zahtevi za azil uglavnom neosnovani
Kad je reč o povećanom broju zahveta za azil iz zemalja zapadnog Balkana nakon vizne liberalizacije, Komisija je uspostavila mehanizam nadzora vizne liberalizacije za sve zemlje Zapadnog Balkana. Kako se navodi, većina zahteva za azil, inače zasnovanih na nedostatku zdravstvene zaštite, nezaposlenosti i lošem obrazovanju, proglašeno je neosnovanim zbog čega je stopa dodeljivanja azila vrlo niska.
Belgija, Nemačka, Luksemburg i Švedska i dalje su glavne destinacije migranata, delom zbog trajanja procedure za odobravanje azila, a samim tim i dužine dozvoljenog boravka.
Ove članice su preduzele mere za skraćivanje procedure za obradu zahteva ali ima još prostora za napredak kao što je razmena podataka, bolja kontrola granica, ciljane kampanje za podizanje svesti u zemljama iz kojih migranti potiču i pomoć manjinskim zajednicama, naročito Romima, ocenila je Komisija.
Komisija će razmotriti da li je mehanizam nadzora, uključujući Fronteksov sistem uzbunjivanja, dovoljno dobar za nadzor migratornih tokova nakon ukidanja viza za građane zemalja Zapadnog Balkana, ili ga treba unaprediti.
Primena šengenskih pravila
Komisija je istakla da je u toku dosadašnjih kontrola funkcionisanja Šengena nije bilo ozbiljnijih prekršaja koji bi zahtevali automatsku reakciju Komisije, ali ima prostora za unapređenje. Na primer, u toku kontrole u Grčkoj 2010-2011, uočeni su nedostaci u kontroli spoljnih granica zbog čega je Grčka napravila nacionalni akcioni plan kako bi ih otklonila.
Nova komisija posetiće aerodrome Grčke i region oko reke Marice, odnosno reke Evros, koji je poznat po ilegalnim prelascima, krajem maja kako bi se uverila u unapređenje stanja na granici.
U toku šestomesečnog perioda koji pokriva ovaj izveštaj, bila su dva slučaja uvođenja granične kontrole među članicama Šengena, prvi put između Francuske i Italije za samit G20 3-4 novembar 2010, a drugi put na inicijativu Španije prema Fancuskoj, kao i na aerodromima Barselnona i Gerona povodom sastanka Evropske centralne banake od 2. do 4. maja 2012.
Prema pravilima Šengena, zemlje imaju pravo da uvedu unutrašnje granice u slučaju da je ugrožena unutrašnja bezbednost.
Privremene boravišne dozvole
Komisija je takođe zatražila od članica Šengena da informišu druge članice o svojim odlukama koje se tiču izdavanja boravišnih dozvola. Ako migrant ne ispunjava uslove za putovanje po šengenskoj zoni, zemlja u kojoj je zatražio dozvolu trebalo bi da mu izda uslovnu dozvolu koja nije isto što kratkoročna viza za šengen.
Članice bi migranta koji dobije takvu dozvolu trebalo na adekvatan način da obaveste da li može ili ne može da putuje unutar šengenskog prostora. Naime, pitanje izdavanja boravišnih dozvola regulisano je nacionalnim zakonodavstvima, a ne pravila Šengena.
Kad je reč o izbeglicama, one mogu dobiti boravišnu dozvolu do tri godine. Građanima koji dobiju status subsidijarne zaštite, koji znači da nisu izbeglice, ali iz objektivnih razloga kao što su tortura ili pretnje smrtnom kaznom ne mogu da se vrate u zemlju porekla, može se izdati boravišna dozvola na period do godinu dana, ali se može obnavljati.
Međutim, kad je reč o drugim kategorijama kao što su humanitarni slučajevi ili osobe čiji status treba da se reguliše, to je pitanje za nacionalna zakonodavstva.
Regulativa EU ne reguliše pitanje izdavanja putnih dokumenata građanima iz zemalja EU, osim za one koji imaju status izbeglica i subsidijarne zaštite. Putna dokumenta se takođe mogu obezbediti za tražioce azila, ali iz izuzetnih humanitarnih razloga.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
