Francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande), koji je nakon više godina vratio socijaliste u Jelisejsku palatu, obezbedio je apsolutnu većinu u drugom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj, učvrstivši tako svoj položaj. Ta većina mu je neophodna da bi sproveo svoj program i da bi se suočio sa produbljivanjem krize u zoni evra. Izbori su, takođe, označili povratak u parlament ekstremne desnice koja će imati tri poslanika. I pored uspeha ekstremne desnice, u donji dom francuskog parlamenta nije ušla lider Nacionalnog fronta Marin Le Pen (Marine) koju je u njenom uporištu na severu pobedio kandidat socijalista. Socijalisti sada imaju većinu na praktično svim nivoima vlasti, a desnica upozorava na moguće posledice dominacije jedne političke opcije.

Socijalistička partija i njeni partneri iz levice osvojili su apsolutnu većinu od 314 od 577 poslaničkih mesta u donjem domu francuskog parlamenta, pokazuju konačni rezultati koje je objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova za Francusku i prekomorske teritorije i gotovo potpuni rezultati glasanja građana Francuske u insotranstvu. Socijalisti bi, takođe, mogli da računaju još na podršku Zelenih (17 mesta) i radikalne levice (10 mesta).

Konzervativna stranka, Unija za narodni pokret (UMP), i njeni partneri osvojili su 229 poslaničkih mesta, što je oko stotinu manje u odnosu na prethodni saziv.

Na izborima je zabeležena rekordno visoka stopa građana koji nisu izašli na izbore (44%). Još jedan rekord je oboren a odnosi se na broj žena koje su izabrane u parlament. U novom sazivu Nacionalne skupštine biće 155 žena, što je rekord u Francuskoj, ali je i dalje znatno manji broj u odnosu na broj muškaraca (422) koji će predstavljati građane Francuske u narednih pet godina. Na prethodnom izborima izabrano je 107 žena.

Zahvaljujući rezultatima na izborima Oland neće morati da pravi većinu sa radikalnim Frontom levice, koji ima različite stavove o Evropi i ekonomskim pitanjima. Udruživanje sa radikalnom levicom bilo je jedno od glavnih uloga izbora.

Što se tiče desnice, lider UMP Žan-Fransoa Kope (Jean-Francois Cope) je primio na znanje pobedu levice na izborima i najavio da će njegova stranka biti odgovorna ali budna i aktivna opozicija. Kope je uzalud pozivao birače da ne povere svu vlast u ruke jedne stranke, upozorivši da će "cena biti tragična za celu zemlju".

Socijalisti imaju sada većinu u Senatu, Nacionalnoj skupštini, većini reigona i velikih gradova, i svog predstavnika za predsednika. Na to ukazuje i levičarski list Liberasion (Liberation), uz ocenu da praktično imaju apsolutnu vlast. "Ekonomska i industrijska kriza, pad konkurentnosti, nezaposlenost, sve te tempirane bombe su naterale Francuze da se okrenu drugom predsedniku i novim političkim zvaničnicima", navodi list.

U UMP-u za mesto lidera sada se nadmeću bivši premijer Fransoa Fijon (Francois Fillon) i sadašnji lidera Kope. Oni su ponovo izabrani u parlament.

Pred Olandom teški zadaci

Fransoa Oland, koji je pre oko mesec i po dana pobedio Nikolu Sarkozija (Nicolas Sarkozy) na predsedničkim izborima i vratio levicu u Jelisejsku palatu nakon 17 godina, imaće odrešene ruke da sprovede svoj program koji predviđa ambicioznu fiskalnu reformu i industrijski oporavak. A podrška će mu biti neophodna, jer će pored predizbornih obećanja vlada možda morati da preduzme i nepopularne mere kako bi ispunila obećanje Francuske da će javni deficit spustiti ispod 3% BDP u 2013, u okolnostima u kojima se dužnička kriza pogoršava.

Novi francuski premijer Žan-Mark Ero (Jean-Marc Ayrault) nije 17. juna krio da će zadaci koji predstoje biti teški. Francuske vlasti će morati da rade na usklađivanju javnih troškova i prihoda, podsticanju rasta i smanjenju nezaposlenosti, što je "kvadratura kruga" u vremenu krize sa minimalnim prostorom za manevre u budžetu. "Pred nama je ogroman posao. Ništa neće biti lako. Ništa nam neće doći samo od sebe", rekao je francuski premijer i pozvao Francuze da se mobilišu.

Vanredna sednica Nacionalne skupštine na kojoj će biti pokrenute prve reforme trebalo bi da se održi već početkom jula.

Oland, koji predstavlja glavnog pobornika rasta u Evropi, nakon izbora neće imati mnogo predaha. On 18. juna stiže na samit G20 u Meksiku, kojim će verovatno dominirati pitanje krize evra. Francuski predsednik će zatim nastaviti delikatne razgovore o budžetskoj disciplini i rastu, pre svega sa nemačkom kancelarkom Angelom Markel, u okviru priprema za samit EU 28. i 29. juna.

Povratak ekstremne desnice

Nakon uspeha na predsedničkim izborima sa osvojenih 17,9% glasova i 13,6% glasova u prvom krugu poslaničkih izobra francuska ekstremna desnica se vratila u donji dom parlamenta, u kome od 1998. nije imala poslanike. Ali Marin Le Pen nije ušla u parlament, izgubivši sa nekoliko glasova razlike od socijalističkog kandidata u svom uporištu, Enen-Bomonu, na severu zemlje. Ona je tražila da se glasovi ponovo prebroje ali je i pozdravila izuzetan uspeh svoje stranke. Nacionalni front će imati sada dva poslanika u parlamentu.

Zauzvrat, njena nećaka 22-ogodišnja Marion Marešal-Le Pen (Marećal) izabrana je za poslanicu, kao i advokat koji se pridružio Nacionalnom frontu na izborima Žilber Kolar (Gillbert Colard). Oni su pobedili na jugu zemlje, kao i Žak Bompar (Jacques Bompard), kandidat ekstremne desnice koji ne zastupa Nacionalni front.

Posebnu pažnju na izborima je privukao poraz Segolen Roajal (Royale), bivše kandidatkinje socijalista na predsedničkim izborima 2007. i bivše Olandove životne partnerke. Ona je u La Rošelu pretrpela težak poraz od Olivijea Falornija (Olivier) koji je u februaru isključen iz Socijalističke partije jer se kandidovao na izborima, iako su socijalisti odlučili da kandiduju Roajalovu. Vidno potrešena rezultatima, Roajalova je govorila o izdaji.

Roajalova, koja sa Olandom ima četvro dece, već je pretrpela udarac kada se, u periodu između dva kruga izbora, sadašnja Olandova partnerka Valeri Trierveler (Trierweiler) podržala preko društvene mreže Tviter (Twitter) protivnika Roajalove. Taj prvi razdor u redovima socijalista tokom Olandovog mandata izazvao je iznenadnjenje.

Poraz na izborima doživeo je kandidat centra Fransoa Bejrua (Francois Bayrou), koji se kandidovao i na predsedničkim izborima. On je poražen u Pomu, na jugozapadu, a nakon poraza će morati da razmotri svoje političko angažovanje.

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Uspeh socijalista na izborima u Francuskoj
  
• 

  Vesti

  : Oland uneo optimizam kod levičara u EU
  
• 

  Vesti

  : Strepnja zbog uspona ekstremne desnice u Francuskoj
  
• 

  Vesti

  : Završnica u trci za predsednika Francuske
  
• 

  Vesti

  : Nedovoljna debata o krizi uoči izbora u Francuskoj