Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Samaras u vrućoj stolici
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.06.2012. | Ažurirano : 22.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka je tri dana nakon ponovljenih parlamentarnih izbora dobila premijera, pošto je 20. juna postignut dogovor o koalicionoj vladi, koju će činiti konzervativci, socijalisti i stranka umerene levice. Lider konzervativne Nove demokratije Antonis Samaras (61), koji je 20. juna položio zakletvu za premijera Grčke, preuzeo je težak zadatak da zemlju na ivici bankrota vrati na put oporavka. U okviru borbe za izlazak iz krize, nova vlada će nastojati da ublaži uslove koji su joj postavljeni za pomoć. U Samarasu kreditori vide garanta sprovođenja mera na koje se Grčka obavezala da bi dobila pomoć, ali će novi premijer morati da zadobije i poverenje građana.
Samaras koji je 20. juna položio zakletvu pred predsednikom Grčke Karolosom Papuljasom, objavio je 21. juna sastav vlade. Samaras je sastavio vladin tim od 38 članova, uglavnom kadrova njegove desničarske Nove demokratije koja je pobedila na ponovljenim prevremenim poslaničkim izborima 17. juna, i u Vladi ima 10 od 17 portfelja.
Pošto Nova demokratija na izborima nije osvojila apsolutnu većinu, Samaras je morao da pregovara sa drugim strankama. Za razliku od izbora održanih 6. maja, kada niko nije uspeo da formira vladu, pregovori su urodili plodom. Samaras je dobio podršku socijalističkog Pasoka i stranku umerene levice Demokratska levica (Dimar), što mu je omogućilo da obezbedi većinu od 179 poslanika od 300 u parlamentu.
Bankar Vasilis Rapanos (65), iskusan ekonomista blizak socijalistima, dobio je ključnu funkciju ministra finansija. Rapanos je bio na čelu stručnog saveta Ministarstva ekonomije i finansija u vreme ulaska Grčke u zonu evra 2001. Uz njega će, kao pomoćnik, biti upola mlađi Hristos Staikuras (38), blizak savetnik Samarasa.
Konzervativac Dimitris Avramopulos, nekadašanji gradonačelnik Atine, poslanik i ministar turizma, dobio je portfelj spoljnih poslova. Portfelj za reformu javne uprave, od ključnog značaja za veliki projekat modernizacije državnog aparata, poveren je manje poznatoj ličnosti sa levice, Andonisu Manitakisu.
"Uz Božiju pomoć, učinićemo sve da izvedemo zemlju iz krize", rekao je on 20. juna, na stepenicama Predsedničke palate, ustoličen kao šef vladajuće koalicije sa rivalskim socijalistima kao vodećim partnerima.
Grčka želi da "revidira" Memorandum sklopljen sa poveriocima, "bez ugrožavanja svog evropskog puta ili svog ostanka u zoni evra", piše u programskoj izjavi trojne koalicione vlade koju čine konzervativna, umereno levičarska i socijalistička stranka. Nakon izlaska iz dvomesečnog političkog vakuuma, Grčka, finansijski izmučena i ekonomski srušena, postavila je za cilj da dobije produženje roka za dve godine, do 2016, da uredi svoje javne finansije, i dobije još 20 milijardi evra.
Iako će u novoj vladi biti i predstavnika levice, stranka ekstremne levice Siriza, koja je u opoziciji, smatra da će vlada očigledno biti konzervativna. "Njihovi kapaciteti nisu uverljivi niti namera da se bore za obnavljanje pregovora o neoliberalnim politikama štednje", navela je ta stranka u saopštenju i upozorila da će biti "perijanica socijalne borbe u narednom periodu".
Background U Grčkoj su 6. maja 2012. održani izbori nakon kojih stranke nisu uspele da se dogovore o vladi zbog oprečnih stavova o merama štednje koje je Grčka prihvatila. Zemlja je nakon toga ušla u period još veće neizvesnosti, a isplata 2,6 milijarde evra pomoći je suspendovana. Grčka je od tada na ivici bankrota, a svi pokazatelji su u crvenoj zoni. BDP je u padu za 6,5%, nezaposlenost je 22,6%, a vlasnici računa svaki dan povlače velike iznose bankarskih depozita. Izbori su ponovljeni 17. juna.
Socijalistički PASOK i Nova demokratija su dominirale političkim životom Grčke 30 godina, a na izborima 6. maja su ih glasači kaznili smatrajući da su odgovorni za loše stanje u zemlji. Te dve stranke su u vladi nacionalnog jedinstva 2011. i 2012. i prihvatile mere štednje u zamenu za pomoć Grčkoj.
Nova vlada bi morala, upozorava Siriza, da se suoči sa starim demonima grčke politike, poput sprege političara i privrednika, korupcije i negovanja kadrova mediokriteta, da bi ponovo zadobila poverenje društva koje je na samoj ivici nakon dve godine žrtvovanja, ali i partnera koji ne isključuju mogućnost da u slučaju daljeg zaduživanja zemlja izađe iz zone evra.
Miljenik poverilaca
Samaras, međutim, nije čovek koga Grci hvale, ali je miljenik poverilaca i finansijskog tržišta, koji su strahovali zbog mogućnosti da na vlast u Grčkoj dođe radikalna levica. Evropska unija i Međunarodni monetarni fond (MMF) vide u Samarasu, predstavniku iste političke orijentacije kao i nemačka kancelarka Angela Merkel, garanta da će Grčka ostati u zoni evra, što u njihovim očima znači nastavak započetih napora za uvođenje reda u javne finansije. Samarasu je po imenovanju za premijera prva čestitala Angela Merkel i pozvala ga da poseti Berlin.
Samaras sada mora da nadjača svoj krhki legitimit i deficit "vizije" da bi zauzeo čvrst kurs i uverljiv nastup pred krutim rokovima poverilaca. Novi premijer je nakon polaganja zakletve rekao da je svestan značaja trenutka i ocenio da je potrebno obnoviti dostojanstvo Grka i obezbediti oporavak ekonomije i socijalnu koheziju.
Lider Pasoka i doskorašnji ljuti protivnika konzervativaca, Evangelos Venizelos, koji je objavio dogovor stranaka o formiranju koalicione vlade, predstavio je glavni zadatak nove vlade. Već na samitu EU koji će se održati 28. i 29. juna, Grčka će se upustiti u "veliku borbu" za reviziju dogovora o pomoći, koji je zaključen u februaru i Grčkoj nameće stroge mere štednje u zamenu za drugi paket pomoći u vidu međunarodnih zajmova, rekao je Venizelos.
U Briselu, neki sumnjaju u izvodljivost tog projekta jer "bilo kakva revizija (Memoranduma) zahteva da se to razmotri sa svim zemljama evro zone i zatim ratifikuje u njihovim parlamentima", rekao je 20. jun evropski diplomatski izvor.
Samaras se već borio protiv mera štednje koje Grcima diktiraju Evropska unija i MMF, u zamenu za prvu finansijsku infuziju da bi izbegla bankrot maja 2010. Potom se borio ponovo kada je zemlja tonula ka stečaju krajem 2011. Samaras je tada svog suparnika, socijalističkog premijera Jorgosa Papandreua, pustio da gubitkom vlasti sam plati svu cenu mera štednje.
Glavni poverioci Grčke, Evropska unija i Međunarodni monetarni fond, priznaju, iako ne otvoreno, da je potrebno ublažiti uslove postavljene Grcima. Evropljani su ostavili otvorenu mogućost za odlaganje na dve godine, do kraja 2016, roka koji je dat Grčkoj za postizanje budžetske ravnoteže. To će, kako navode grčki mediji, biti upravo zahtev Grčke. MMF je sa svoje strane saopštio da je spreman da što pre obnovi pregovore sa Grčkom.
Ali Evropa i MMF žele da prethodno razmotre kašnjenja Grčke u sprovođenju obaveza, otkako je u aprilu počeo izborni proces u okviru koga su se za mesec i po dana dva puta održali izobri. Formiranje vlade na čelu sa Samarasom otvara puta za dolazak poverilačke trojke koju čine EU, Evropska centralna banka i MMF. Ona bi u julu trebalo da dođe u Atinu kako bi razmotrila i ostvareni napredak i neravnoteže u javnim finansijama.
Evropa pre svega želi da da Atina poštuje svoje obaeze. "Ako Grci ne žele da povećaju poreze, mogu uvek da smanje izdatke za vojsku", rekao je 20. juna neimenovnai diplomata iz jedne od članice zone evra koje su najmanje naklonjene popuštanju Atini.
Sudbina Grčke će biti i tema razgovora ministara finansija zone evra 21. juna, ali i sudbina Kipra, najnovije članice koja bi mogla da zatraži pomoć. Oni će razgovarati i o pitanju pomoći bankarskom sektoru koju je zatražila Španija.
Madrid bi trebalo da na sastanku Evrogrupe 21. juna zvanično zatraži pomoć, dok tržišta s nestrpljenjem očekuju dogovor o iznosu, kao i detalje sprovođenja plana pomoći. Španske vlasti nisu želele da zatraže pomoć pre objavljivanja revizije poslovanja banka, koje se očekuje 21. juna, kako bi mogle da preciziraju sumu. Evrogrupa, koja okuplja ministre finansija zone evra, predviđa da bi pomoć mogla da dostigne 100 milijardi evra.
Ministri finansija zone evra će razgovarati i o Kipru. Nikozija će zatražiti pomoć zone evra za svoje banke "verovatno naredne sedmice". Kipar želi da dobije podršku za bankarski sektor, bez mera štednje, po uzoru na spasavanje španskih banaka. Kipar će, takođe, zatražiti od Rusije između 3 i 5 milijardi evra kredita već ove nedelje, saopštili su evropski diplomatski izvori.
Sastanak Evrogrupe, koji počinje 21. juna popodne a mogao bi da traje do u noć, prvi je u nizu sastanaka o krizi. Već 22. juna u Rimu će se sastati lideri Italije, Nemačke, Francuske i Španije, a centralni događaj će biti samit EU krajem juna u Briselu.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
