Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zbog pronevera EU fondova 500 godina zatvora
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Evropskoj uniji je tokom 2011. vraćeno oko 700 miliona evra proneverenih iz budžeta EU, što je 10 puta više nego u 2010, pokazuje godišnji izveštaj evropske Kancelarije za borbu protiv korupcije i pronevera (OLAF). Gotovo 390 miliona evra je vraćeno zahvaljujući razotkrivanju pronevere novca iz strukturnih fondova namenjenog izgradnji i obnovi autoputa u blizini Salerna, na jugu Italije. Takođe, sudovi u članicama EU su izrekli kazne od ukupno 511 godina zatvora zbog pronevere evropskih sredstava, korupcije ili drugih krivičnih dela koje je istraživao OLAF. Pokazalo se i da vlasti članica nisu toliko voljne da prijavljuju pronevere ili slučajeve korupcije, pošto tri četvrtine dojava dolazi iz privatnog sektora i od pojedinaca.
Zahvaljujući istragama koje je sproveo OLAF u evropski budžet je 2011. vraćeno 691,4 miliona evra, objavila je ta kancelarija EU. Kako navodi Frans pres, u 2010. vraćeno je 68 miliona proneverenih sredstava a 2009. 251 milion evra.
"Zahvaljujući našim istragama vraćene su znatne svote novca poreskim obveznicima EU a veliki broj kriminalaca je izveden pred nacionalne sudove zbog krivičnih dela protiv budžeta EU", rekao je generalni direktor OLAF-a Đovani Kesler (Giovanni Kessler).
On je predstavljajući izveštaj te agencije EU za 2011. rekao 3. juna da će OLAF pojačati napore u borbi protiv pronevera i korupcije, istakavši da u sadašnjoj finansijskoj klimi ta borba mora biti prioritet u svim članicama EU. Kesler je dodao da je reč o krivičnim delima koji ne znaju za granice i da to pitanje treba rešavati na evropskom i međunarodnom nivou.
OLAF, koji proverava kako se troše sredstva EU i istražuje ozbiljne propuste u radu institucija EU, saopštio je da su sturkturni fondovi posebno privlačni za pronevere u koje su često uključene kriminalne organizacije iz EU i sveta.
Strukturnim fondovima, na koje otpada znatan deo budžeta EU, upravljaju u potpunosti članice ili regionalne vlasti bez nadzora Evropske komisije. "Mehanizam kontrole trošenja novca je najslabija karika i tu ima najviše problema", rekao je Kesler.
Tokom 2011. najviše je vraćeno proneverenih sredstava iz strukturnih fondova (524,7 miliona evra), kao i sredstava namenjenih carini (113,7 miliona evra) i poljoprivredi (34 miliona evra). To predstavlja značajan rast u odnosu na 2010. kada je vraćeno 32 miliona evra proneverenih iz strukturnih fondova, iz carine 7,6 miliona, a poljoprivrede 11,4 miliona evra.
U izveštaju OLAF-a predstavljene su studije slučajeva o istragama u različitim sektorima povezanih sa budžetom EU. Ti slučajevi uključuju krijumčarenje biodizela, nameštene tendere za sturkturne fondove i podmićivanje zvaničnika EU koji je kao menadžer projekta radio u jednoj delegaciji Evropske komisije.
Velika pronevera u Italiji
Background Evropska Kancelarija za borbu protiv korupcije i pronevera uspostavljena je 1999. U OLAF-u radi 437 osoba, a istražuje prevare sa sredstvima EU, slučajeve korupcije i postupanje u institucijama EU. Kancelarija radi i na pripremi politika za borbu protiv pronevera. U 2011. OLAF je raspolagao sa budžetom od 58,2 miliona evra.
Najveći uspeh u 2011. je predstavljalo oktrivanje pronevere u okviru projekta obnove i izgradnje autoputa finansiranog iz sredstava EU, u blizini Salerna, u Kalabriji, na jugu Italije. To je omogućilo da se EU vrati 388 miliona evra, a sredstva mora da nadoknadi Italija iz budžeta.
OLAF je zajedno sa italijanskim istražiteljima pronašao u tom slučaju dokaze o sukobu interesa, fiktivnim ugovorima i radovima kojima su "pokrivena" proneverena sredstva. Istraga italijanskih vlasti o proneveri u koju je umešana mafija se nastavlja.
OLAF je ukazao da vlasti nisu toliko spremne da dojave pronevere. "Zabrinjava nas to što se smanjuje broj informacija koje dostavljaju vlasti", rekao je Kesler u Brisleu, preneo je portal o EU (www.euobserver.com).
Od ukupno 1.046 dojava u 2011. samo 54 je stiglo od vlasti članica, a tri četvrtine iz privatnih izvora, poput kompanija, advokata i anonimnih pojedinaca. Kesler je ocenio da javni sektor sve više okleva da prijavi pronevere iz straha da će ih na nivou EU označiti kao korumipiran.
Broj dojava iz privatnog sektora i pojedinaca se značajno povećao u odnosu na 2010, a to se objašnjava i time što se dešava da se dojave dupliraju pošto stižu i preko sistema za prijavu prevara putem interneta. Preko tog sistema je sitgla jedna petina dojava, navodi se u izveštaju OLAF-a.
Dve trećine dojava se odnosi na trošenje iz budžeta, a najviše na sredstva iz strukturnih fondova.
Neimenovani zvaničnik OLAF-a je rekao za Euobzerver da se većina slučajeva otkrije tokom revizije na kraju sedmogodišnjeg finansijskog okvira EU.
Za pronevere 511 godina zatvora
OLAF je na kraju 2011. istraživao ukupno 463 slučaja. Tokom prošle godine je otvorio 178 novih slučajeva i zaključio 208 slučajeva.
Na osnovu preporuka OLAF-a, u članicama su pokrenuti pravosudni postupci koji su rezultirali kaznama zatvora od ukupno 511 godina i finansijskim kaznama od govoto 155 miliona evra.
Analiza pravosudnih postupaka koje su preduzele članice na preporuku OLAF-a u periodu 2006-2011, pokazuje da je udeo slučajeva u kojima nije doneta presuda relativno visok (54%).
Od 471 slučaja koje je razmatralo pravosuđe u pretprocesnoj fazi odbačeno je više od polovine. U 42% slučaja optuženi su osuđeni zbog pronevere, dok su u 7% slučajeva presude su bile oslobađajuće.
Slabi zakoni podstiču korupciju
Članice u kojima zakonodavstvo nije dovoljno jako, odnosno ima mnogo "rupa", ili u kojima ne postoji praksa procesuiranja korupcije ili pronevera, često su na meti pripadnika kriminalnih grupa. "Kriminalci traže članice u kojma im zakon omogućava da daju mito", rekao je Kesler i dodao da ako samo jedna članica nema odgovarajući zakon, to može da se odrazi na celu Evropu.
Mito ne podrazumeva samo pare u koverti već je češće reč o uplatama na račune fiktivnih kompanija čije je sedište u nekoj drugoj članici, piše Euobzerver.
Kesler nije želeo da kaže koje članice EU su "omiljene" za kriminalce, a Euobzerver navodi da bi to mogle biti Mađarska, Rumunija, Bugarska i Češka.
Evropska komisija će predstaviti u julu predlog krivičnih propisa koji će posebno biti usmereni na finansijske prevare.
Komisija planira i da otvori kancelariju evropskog javnog tužioca u prvoj polovini 2013. U prvo vreme kancelarija će moći da istražuje slučajeve koji se odnose na budžet EU, ali bi na kraju mogla da proširi svoje delovanje i na durge oblasti.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
